Српске изреке
Српске изреке записане по Вуку Караџићу у књизи „Српске народне пословице”, Ивану Клајну и Милану Шипки у енциклопедији „Речник страних речи и израза”, као и изреке и изрази мислећих Срба[1][2][3] [4]:
- Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом (Петар II Петровић Његош)
- Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал зубе поломи (Петар II Петровић Његош)
- Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити (Петар II Петровић Његош)
- Коло среће уоколи вртећи се не престаје тко би гори ето је доли а тко доли, горе устаје (Иван Гундулић)