Српске народне епске песме
облик епске поезије коју су створили Срби поријеклом из данашње Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније
Српске епске народне песме представљају облик епске поезије коју су створили Срби пореклом из данашње Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније. Главне циклусе су написали непознати српски аутори између 14. и 19. века. Српска епска народна поезија је дала допринос у развоју српске националне свести. Инструмент који прати српску епску поезију су гусле.
Цитати
уреди| „ | Марко сине, једини у мајке, не била ти моја рана клета, немој, сине, говорити криво: ни по бабу ни по стричевима, већ по правди бога истинога; немој, сине, изгубити душе; боље ти је изгубити главу него своју огрʼјешити душу. (Урош и Мрњавчевићи) |
” |
| „ | Сила отме земљу и градове, камол’ мене коња отет неће! […] којој овци своје руно смета, |
” |
| „ | Земаљско је за малено царство, А небеско увек и довека. (Цар Лазар се приволева царству небеском) |
” |
| „ | Добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина. (Женидба краља Вукашина) |
” |
| „ | Од зла рода нек нема порода, од зла псета нек нема штенета. (Јакшићима двори похарани) |
” |
| „ | Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану, те је жалим, прегорет’ не могу! (Зидање Скадра) |
” |
| „ | Србија се умирит не може! (Бој на Мишару) |
” |
| „ | […] друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће. (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила, више теби давати не може. (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | А што ће вама више пусто благо? Да мељете, изјест не можете. (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | Бог убио сваког ришћанина који држи вјеру у Турчина! (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | Ђорђе се је јунак научио прије зоре свагда уранити, умити се и богу молити. (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава; уста раја ко из земље трава! (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | […] да устане сви седам краљева да нас мире, помирит нас неће; бићемо се, море, до једнога! (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | ’Вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрина водо! племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије! Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!” (Почетак буне против дахија) |
” |
| „ | Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору, ни у роду мому. (Хасанагиница) |
” |
| „ | О синови, моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, не одајте друга ни једнога, не одајте ви јатаке наше Код којих смо зиме зимовали, Зимовали, благо остављали Не одајте крчмарице младе, Код којих смо рујно вино пили, Рујно вино пили у потаји. (Стари Вујадин) |
” |
| „ | „Како ти је, мој сиви соколе, како ти је без крила твојега?” Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега, као брату једном без другога.” (Диоба Јакшића) |
” |
| „ | Што се, браћо, данас обрукасте? На кога сте ноже потргнули? Кад сте, браћо, ви таки јунаци, камо ножи, камо ваше сабље, те не бисте са мном на Косову. да чините с Турцима јунаштво, десите се мене у невољи? (Бановић Страхиња) |
” |
| „ | Благо земљи којом јунак прође, Камо л’ оном кога бранит пође. Што гођ има Србина јунака. |
” |
| „ | Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера! А тако ми Бога великога, Ја ћу отићʼ сјутра у Косово И заклаћу турског цар-Мурата, И стаћу му ногом под грʼоце… (Кнежева вечера) |
” |
| „ | Ко не дође на бој на Косово, од руке му ништа не родило: Ни у пољу бјелица пшеница, ни у брду винова лозица! (Клетва кнежева) |
” |
| „ | Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово: Не имао од срца порода, ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, рујно вино, ни шеница бела! Рђом капо, док му је колена! (Мусић Стеван) |
” |
| „ | Идем, сејо, у Косово равно, за крст часни крвцу прољевати и за вјеру с браћом умријети. (Цар Лазар и Царица Милица) |
” |
| „ | Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути, нег’ љубити на срамоту Турке; нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити.” […] Морава нас вода отхранила, |
” |
| „ | „Је л’ ти, душо, земља дотешчала?” Девојка му мртва одговара: „Није мени земља дотешчала, „Већ је тешка материна клетва.” (Заручница Лаза Радановића) |
” |
| „ | Кад се један другом прикучише, рече Марко Муси Кесеџији: „Дели-Муса, уклон’ ми се с пута, ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони!” […] „Јаох мени до бога милога, |
” |
| „ | Јаох мени, моја посестримо! Зло је поћи, а горе не поћи: да с‘ не бојим цара и царице, ја се бојим бога и Јована; баш ћу поћи, да нећу ни доћи! (Марко Краљевић и Арапин) |
” |
| „ | Ој, давори, ти Косово равно! Што си данас дочекало, тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде! Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути. (Марко Краљевић укида свадбарину) |
” |
| „ | Волим, брате, изгубити главу, нег’ љубити свој земљи душмана. […] Насмеја се Краљевићу Марко: |
” |
| „ | Ко од Турак’ у тамбуру удара? Тамбура му се о главу разбила? (Марка Краљевић и царева хасна) |
” |
| „ | […] свако Туре може везир бити, а јунака нема као Марко! (Лов Марка с Турцима) |
” |
| „ | […] па топузу Марко бесједио: „Кад мој топуз из мора изишó, онда ’ваки ђетић постануо!” (Смрт Марка Краљевића) |
” |