Тијана Грумић

Тијана Грумић, писац и драматург.

Цитати

„Увек се запитам да нисам одрастала ту где јесам, да ли бих уопште писала, и о чему. Мене то храни. Плакање је израз емоција и олакшање.”

„Када сам била мала увек сам веровала да ћу се бавити науком. Јако ме занимала археологија и целу средњу школу сам провела на семинару археологије у Петници, међутим, стицајем околности мишљење ми се пред упис на факултет потпуно преокренуло. Једне године на драмској секцији, чији сам члан била у средњој школи, нисмо знали који ћемо драмски текст да радимо, па сам ја понудила да напишем нешто мислећи да то није много компликовано. Наравно, било је компликовано, али је било и страшно узбудљиво. Никада пре нисам ништа писала, ни поезију ни прозу, и ја сам, у ствари, почела да пишем тако што сам написала драмски текст. Онда сам схватила да за то постоји и факултет и решила да видим куда то води и, ево, довело ме довде. И даље ми је узбудљиво да откривам и истражујем тај свет и налазим нове начине да се кроз писање изразим.”

„Одувек имам проблем са тим што не могу ни да замислим шта бих волела да се са мном деси у будућности, а још мање да то испланирам. Јако ценим сваки садашњи тренутак. Ипак, надам се да у некој неодређеној будућности, ако ништа друго, и даље пишем.”

„Неке ствари око нас су тако страшне и велике, да, када бисмо их ставили на сцену, оне не би биле уверљиве. Мислило би се да смо превише маштовити, да се то не дешава. И често је тако, не само у овом тренутку, иако томе нажалост сада сведочимо. Али, исто тако мислим да је задатак позоришта да преиспитује те појаве, објашнајва их, те на крају и да пружи утеху и наду. Мислим да је лепота позоришта у том живом контакту које позориште има, које, нпр, филм нема на тај начин. То је оно драгоено што позориште даје, а друго су нада и утехам, и домаштавање света који је бољи од оног у којем живимо.”