Триша Кацлеровић

„ Нека министар не мери ничије родољубље! ”

„ Ми имамо зајмова данас преко 700 и неколико милиона динара. Зна се на што су ти зајмови трошени. Више од 2/3 утрошено је на милитаризам, на војску, на попуњавање дефицита, који војска сваке године чини, и на издржавање читаве чиновничке војске. А на народну просвету, здравље, на друге културне и важне народне потребе нисте ниједне паре утрошили из овог великог дуга. Последице су тешке и убиствене у сваком погледу. Живот сиромашне масе постаје тежи и очајнији, трпеза народне масе постаје поснија и оскуднија. ”

„ Сељачки гуњ и пролетерски капут почели су заједнички да се налазе под једном истом црвеном заставом у борби против капиталистичког гуња и капиталистичког капута, у борби против капиталистичких партија које их експлоатишу и које их својом политиком у Народној скупштини убрзано доводе до просјачког штапа. ”

„ Када сам са једним министром, који је био један од главних твораца 'Обзнане', говорио о радничким синдикатима и указао му на њихову потребу, јер без синдиката радничка класа не може да живи, рекао ми је тај министар: 'Да, тако је, али интерес капиталистичке класе није да се отворе синдикати, јер се ми налазимо пред економским просперитетом. У земљи има обиље злата, нагомиланог новца, предузећа се реновирају, стварају се нова. Ако се синдикати отворе, онда ће радници тражити повећање надница и друга побољшања, а то ће кочити наш економски просперитет'. У тој мисли, изреченој кроз уста тог државника, и у чињеници да је то стварно тако, треба тражити узрок хајци против КПЈ. И дан-данас су синдикалне организације затворене због тога што власти неће да синдикати сметају капиталистичкој привредној политици. ”

„ Револуција није специјалитет комунистичких партија и радничке класе већ свих класа чији су интереси у историјском часу и поклапали са напретком човечанства. Имате француску револуцију. Феудални систем се сукобио са буржоазијом, која је држала кесу, па хтела власт... Револуција руши све старо и мора да се служи и насиљем. Буржоазија се њиме славно послужила. Нико је за то није извео пред суд. ”

„ Није сишла Русија на Балкан у лицу свога канцелара да донесе среће српском народу. Ако нам прошлост може да послужи као учитељ, да ли би могли наћи ма и један пример где је политика руска била од користи за српски народ? Једна политика која је огрезла у крви, свирепостима и варварству и не може имати лепих жеља за срећу ма кога народа. ”

„ Фантастична је љубав српских русофила према Русији. Сентиментални су разлози, разлози основани на заблуди, самообмани и голом веровању, на којима су подигли они своју политику наслона на Русију. Осећање благодарности, братска, словенска крв, „осведочена љубав“ Русије према Словенима — све је то ушло у политичко верују српских државника. Отуда место озбиљног, трезвеног државничког рада долазе само празне хвале, химне; овације, одушевљени усклици у славу словенске, али ипак зато варварске и крваве Русије. ”