Филипа Фут (енгл. Philippa Ruth Foot; 3. октобар 1920 — 3 октобар 2010) је била британска филозофкиња, позната пре свега по свом доприносу у области етике.

Цитати

уреди
  • „Можда се чини да је једини начин да се направи неопходна веза између „повреде” и ствари које треба избегавати јесте да се каже да се користи само у „смислу који води радњу” када се примени на нешто што говорник намерава да избегне. Али требало би пажљиво да погледамо кључни потез у том аргументу и испитамо сугестију да би се могло десити да неко не жели ништа за шта би му биле потребне руке или очи. Руке и очи, попут ушију и ногу, играју улогу у толиким операцијама да би човеку могло да се каже да им не требају само ако нема никакве жеље”.[1]
  • „Бићемо упитани како, по нашој теорији, правда може бити врлина, а неправда порок, јер ће сигурно бити тешко показати да било који човек мора да буде баш као што му је потребна употреба руку и очију, или разборитост, храброст и умереност? Пре него што одговорим на ово питање, тврдићу да ако се на њега не може одговорити, онда се правда више не може препоручити као врлина”.[1]
  • „Овде постоје две претпоставке о евалуацији, које ћу назвати претпоставком (1) и претпоставком (2). Претпоставка (1) је да неки појединац може, без логичке грешке, заснивати своја уверења о питањима вредности у потпуности на претпоставкама које нико други не би препознао као да уопште дају било какав доказ. Претпоставка (2) је да, с обзиром на врсту изјаве коју други људи сматрају доказом за евалуациони закључак, он може одбити да изведе закључак јер се то за њега не рачуна као доказ”.[1]
  • „Цела морална филозофија, како се данас широко учи, почива на контрасту између исказа чињеница и оцена. Ако је човеку дат добар доказ за чињенични закључак, он не може само да одбије да прихвати закључак на основу тога што у његовој схеми ствари овај доказ уопште није доказ. Са оценама је, међутим, другачије. Процена није логички повезана са чињеничним исказима на којима се заснива”.[1]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди