Фрида Кало
мексичка сликарка
Фрида Кало (6. јул 1907 — 13. јул 1954) је била мексичка сликарка.
Цитати
уреди- „Нисам болесна, сломљена сам. Али живећу докле год могу да сликам”.
- „Сликам аутопортрете јер сам често тако сама и усамљена, јер најбоље познајем себе”.
- „Имала сам две незгоде у животу. Прва где ме је прегазио ауто. Друга је био Дијего”.
- „Пијем да утопим своју тугу, али курвини синови су научили да пливају”.
- „Надам се да је то пријатан одлазак и надам се да се више никада нећу вратити”.
- „Стопала, за шта ћете ми ви када имам крила да летим?”[1]
- „Остављам ти свој портрет како бих могла бити с тобом свих оних дана и ноћи када сам далеко од тебе”.[1]
- „Ништа није вредније од смеха. То је снага да се смејеш и напустиш себе, да будеш светлост. Трагедија је најглупља ствар”.[1]
- „Ништа није апсолутно. Све се мења, све се креће, све полети и одлети”.[1]
- „Сликам цвеће како не би увенуло”.[1]
- „Не сликам снове или ноћне море, сликам своју реалност”.[1]
- „Сликала сам себе, јер сам пречесто сама и јер сам предмет којег познајем најбоље”.[1]
- „Једина ствар коју знам радити је сликати, зато што имам потребу, и сликам све што ми прође кроз главу без размишљања”.[1]
- „Бити Дијегова жена је најчуднија ствар на свету. Пуштам га да се игра брака са другим женама. Дијего није ничији муж и никад неће бити, али је сјајан друг”.[1]
- „Пре сам мислила да сам најчуднија особа на свету, али онда сам помислила да од толико људи на свету мора да постоји неко баш као ја ко се осећа бизарно и дефектно на начин на који се ја осећам. Онда бих је тако замишљала, мислећи да и она тамо негде тако замишља мене. Надам се, ако си тамо негде и читаш сада ово, да знаш да је истина да сам овде и да сам чудна као и ти”.[1]
