Https://sr.m.wikiquote.org/wiki/Ћазим Лукач

Ћазим Лукач (16. октобар 1935) био је и народни посланик (1990-1991) Социјалистичке републике Црне Горе и Републике Црне Горе (1991-1992), политичар, позоришни глумац, комуниста, дисидент и средњошколски професор машинско металске струке.

Цитати

1991

„ Морам да кажем да дијелимо заједничку судбину на подручју Црне Горе, иако је Рожаје у прошлој години трпјело не мале притиске од стране официјaлне штампе и од стране појединаца, гдје се и Закон о шумама најдрастичније одразио, управо на Рожаје, на рожајске авлиjе, крчме без крчмара. У нашем народу постоји пословица да и ђаво зна како је право, али ђаво неће никад како је право, него ђаво хоће увијек онако како он сматра да је право, или како њему одговара.

Молим вас, ја сам цитирао само народну пословицу и нијесам је ја измислио. А у конкретном случају, видите, ја ћу само покушати да ову посљедњу, односно претпосљедњу алинеју извјештаја цитирам, односно прочитам, а ту се каже: „Према томе, наведеном одлуком утврђена је граница између општине Иванград и општине Рожаје која је била спорна, а није се радило о утврђивању нових граница или мијењању постојећих, те из тих разлога оспоравана одлука није у супротностима Уставом СР Црне Горе и важећим прописима." Да је ово некаква племенска комисија састављала па би се тај племенски старјешина, ако би имало имао морала, застидио због овакве констатације, јер доводи комплетан овај аудиторијум и црногорску јавност у тоталну заблуду, и Ја не знам како другачије да се назове ако ти неко узме њиву за коју си годинама плаћао порез, искоришћавао је, орао је, границу те њиве нијеси ти поставио него други, па сад је одједанпут синуло ономе који је ту границу поставио да је сада мијења јер је искористио моменат зато што званична црногорска влада стоји иза тога. - (Скупштина парламента Републике Црне Горе, фебруар, 1991.)

”

„ На почетку ћу Хаг поменути као омрзнути град, јер се сви позивамо на тај Хаг, а мени је Хага довде. Према томе, ако не можемо сами овдје да се људски, у једној демократској атмосфери, договарамо и разговарамо отворено о свим проблемима, него се морамо позивати на Хаг, мени је онда ова Скушптина изузетно непријатна, доживљавам jе на jедан веома непријатан начин. Тешко браћи које мора комшија да мири. Према томе, о Хагу да завршимо. - (Скупштина парламента Републике Црне Горе, фебруар, 1991.) ”

1992

„ Поштоване колеге посланици, и сви остали који сте присутни у овој сали, морам вам саопштити податак који ће, сигуран сам, бити свима непријатан, да ће за многе бити невјероватан и да ће код свих поштених људи изазвати огорчење и протест: Наша полиција у Црној Гори хапси мушкарце избјеглице из Босне и Херцеговине и предаје их, јадне и немоћне, везаних руку, џелатима од којих су побјегли. У покушају да спасу своје животе, потражили су уточиште код нас у Црној Гори, рачунајући на свету традицију црногорског народа по којој су, кроз своју вјековну историју били познати, по чојству и јунаштву, да бране себе од других и да бране друге од себе. Познати су многобројни свијетли примјери гдје су својим животима били спремни да бране и одбране оне који су код њих потражили помоћ и уточиште од прогонитеља. Је ли ово то ваше чувено јунаштво? Је ли то образ Црне Горе? Је ли Влада која је све ово одобрила и организовала Влада црногорског народа који је поносно чувао ову традицију кроз вјекове као своју светињу... - (Скупштина парламента Републике Црне Горе, 5. јун 1992.) ”