Треба да се боримо против зле судбине, па макар то било и без наде на победу.
Љубав је, читаоци и браћо моја, нешто најтрагичније у свету и животу; љубав је кћи заблуде и отац разочарања; љубав је утеха у тузи, једини лек против смрти, пошто јој је сестра.
Волети у души – значи саосећати, и ко више саосећа, више воли.
Живети – значи давати се, одржавати се, а одржавати – значи умирати.
Свако сазнање је сазнање о смрти и болу.
Бол нам говори да постојимо. Бол нам говори да постоје они које волимо. Бол нам говори да постоји свијет у коме живимо.
Ко не пати тај и не ужива, као што не осећа топлину ко не осећа зиму.
Вера која не сумња је мртва вера.
Вера није веровати у оно што нисмо видели, него створити оно што не видимо.
Веровати у оно што нисмо видели, научио нас је катихизис, јесте вера; веровати у оно што видимо - и оно што не видимо - јесте разум, сазнање; а веровати у оно што ћемо видети - или нећемо видети - јесте нада. И све је то скупа веровање. Тврдим, верујем, као песник, као стваралац, гледајући у прошлост, у успомене; негирам, не верујем, као рационално биће, као грађанин, гледајући у садашњост, и сумњам, борим се, раздире ме агонија као човека, као хришћанина, док гледам у неоствариву будућност, у вечност.
Верујем у Бога зато што верујем Богу.
Чак је и атеисти потребан Бог како би могао да га пориче.
Завист је хиљаду пута гора од глади, јер је духовна глад.
Можда је сама болест неопходно стање онога што се зове напредак, а сам напредак болест.
