Volim te (…) Potom se odjednom sve rasulo u gomilu svetlećih iskri. To je bio moj roman. Jedino je on mogao da me, kao ta iskra, ohrabri i podari mi savršenstvo koje će biti razlog mog telesnog postojanja.[1]
”
„
Kineski kritičari podrugljivo me nazivaju lepoticom koja piše. Ali, ne sumnjam u sebe kao pisca. Moj stil pisanja za Kinu je novi, jer se usredotočujem na individualizam, a Kina je zemlja bez osobnosti, jer su u kulturnoj revoluciji svi bili jednako odeveni i niko se nije smio ni po čemu isticati.[1]
