| „
|
Она није била ни жустра, ни хладна, нити говорљива, ни у кога није гледала заводничким очима, није тражила успехе, без кокетерије и подражавања... све је у њој било тихо и просто. - Омиљеној Пушкиновој јунакињи Татјани Ларини.
|
”
|
| „
|
Волео сам и бистре воде и шум лишћа, и беле идоле у сенци дрвећа, и печат непомичних мисли у њиховим ликовима. Све - мраморне циркле, лире, и свитке у мермерним рукама, лаворике на главама, порфире на плећима - све ми је уливало у срце неки пријатан страх; и гледајући их, у очима су се појавиле сузе надахнућа.
|
”
|
| „
|
Ишла је чета за четом, опраштали смо се са старијом браћом и враћали се љути у окроље науке, завидећи онима који су пролазили поред нас идући у смрт. - Време Наполеоновог напада на Русију.
|
”
|
| „
|
Бој се, туђинска војско! Кренули су синови Русије; дигло се и старо и младо, јуре на оне што су се дрзнули, а освета им је запалила срца.Време рата између Француске и Русије.
|
”
|
| „
|
Док пламтимо за слободу, док су срца за част жива, посветимо, пријатељу, отаџбини дивно одушевљење! Пријатељу, веруј: појавиће се она, звезда замамне среће, пренуће се Русија иза сна, и на рушевинама самодржавља написаће наша имена. - Посланица Чаадејеву, годину дана после завршеног школовања у лицеју.
|
”
|
| „
|
Другови моји, дивна је наша заједница! Она је, као душа, нераздвојна и вечна - непоколебљива, слободна и безбрижна, срастала под окриљем сложних муза.
|
”
|
| „
|
Све има свој одређен ред, све у своје време, смешан је ветрењаст старац, смешан је озбиљан младић. - 1817.
|
”
|
| „
|
Куда год бацим поглед - свуда бичеви и ланци, срамота злокобних закона, немоћне сузе ропства; свуда је неправедна власт.
|
”
|
| „
|
Неподмитљиви мој глас био је ехо руског народа.
|
”
|
| „
|
Прегорео сам своје жеље, не волим више своје снове, остале су ми само патње, плодови пустоши срца. Од бура жестоке судбине увео је мој цветни венац; живим тужан, усамљен, и чекам; кад ће ми доћи крај? - Путовање за Кијев Фебруар 1821.
|
”
|
| „
|
У самоћи мој особењачки геније упознао је и тихи рад и жеђ за размишљањем; располажем својим даном; ум се спријатељио са редом; учим се да одржавам пажњу дугих мисли. Хоћу да у наручју слободе накнадим године изгубљене у бунтовној младости и да се у просвећености изједначим са веком.
|
”
|
| „
|
Људи у гомилама иза ограде не удишу јутарњу свежину, ни пролећни мирис; стиде се љубави, гоне мисли, продају своју слободу, приклањају главу пред идолима и траже новац за окове. - Спев „Цигани“, 1824.
|
”
|
| „
|
Остави нас, горди човече! Ми смо дивљи, немамо закона, ми не кињимо, не убијамо, не треба нам крв ни јауци, али нећемо да живимо са убицом.Ти ниси рођен за дивљи удес, ти хоћеш слободу само за себе. - Спев „Цигани“, 1824.
|
”
|
| „
|
Алина! сажалите се на мене. Не смем да тражим љубав. Можда, због мојих грехова, анђеле мој, нисам достојан љубави! Али претварајте се! Тај поглед може тако дивно све да изрази! Мене није тешко преварити... Ја се сам радо обмањујем.
|
”
|
| „
|
Поноси се породичном сличношћу, у свему буди налик на претка: буди као он неуморан и чврст, и као и он не буди злопамтило. - Након састанка са Николом Првим Павловичем, посвећује „Стансе“ Петру Великом.
|
”
|
| „
|
Тешко земљи ако су само роб и ласкавац блиски престолу, а небом изабрани песник ћути, оборивши очи. - Друге „Стансе“, 1828.
|
”
|
| „
|
Пашће окови тешки, срушиће се тамнице и слобода ће вас радосно дочекати на улазу, а браћа ће вам дати мач.Песма „Посланица у Сибир“, посвећено сужњима Николе Првог.
|
”
|
| „
|
Дуге казне и ударци судбине очврсли су Русију. Тако и тешки маљ од стакла прави прах, а од гвожђа челик. - Спев „Полтава“, 16. октобар 1828.
|
”
|
| „
|
Два осећања су нам дивно присна - у њима срце стиче храну - љубав према свом огњишту и љубав према гробовима предака. На њима је од памтивека, вољом самог бога, заснована човекова самосталност, залога његове величине.
|
”
|
| „
|
Не, нећу ја сав умрети - душа ће ми у светој лири надживети прах и неће иструлити... И дуго ћу бити драг народу зато, што сам лиром будио лепа осећања, што сам у мом окрутном веку прославио Слободу и тражио у цара милости за оне који су допали невоље.
|
”
|
