Даница Поповић

Даница Поповић (15. мај 1957) је српски економиста и професор универзитета.

Цитати

„У Србији су реформе прекинуте још крајем 2002, а тренутно сви релевантни политичари све више се залажу за 'наш пут у Европу'. Тако нешто, нажалост, не постоји. Постоји само 'њихов', 'европски' пут. Само они дефинишу правила игре, а ми треба да их применимо.”

„Србија има два дела [спољног] дуга, приватни – који је велики, и државни – који је мали и који држимо под контролом. Приватни део дуга је врло здрав и заснован је на [прекограничним] кредитима које су људи [привредници] узели у страним земљама, зато што су овде каматне стопе огромне. Било који нормални привредник би се задужио у иностранству по нижој каматној стопи. У питању су здрави кредити, јер су покривени хипотеком.”

„Лекови у Србији јефтинији су него било где у региону – само их нема. [...] И што ти је конкуренција. Чим се народ загрејао за јефтиније лекове које нуди СПС, Министарство енергетике (СНС) најавило је појефтињење струје. [...] Док полиција селективно хапси, како се и ваља, чашћавање је најавио и трећи стуб владе у лику министра Динкића (УРС), из пепела подижући посрнулу фабрику "Гоша" - која ће од сада продавати своје вагоне српској железници, иначе, највећем српском губиташу са кумулираним минусом од преко милијарду евра! [...] И тако се полако кристалише, да кажем, мантра нове владе: Жуте хапсимо – народ частимо!”

„Народ није глуп. Свом снагом и у пуној брзини потписује приступнице за чланство у СНС-у, док партијска статистика откуцава: двеста на дан, триста на дан, хиљаду нових чланова на дан... Ова појава има и име, тј. дијагнозу – у питању је шпекулативни мехур. Шпекулативан је зато што сви учесници очекују да остваре некакву добит. Мехуром га називамо стога што наставља да расте – док не пукне.”

„Када проживите оно што су грађани Србије проживели, заиста никакви научни аргументи не помажу. Гледали су својим очима... и све им је јасно. Приватизација, то је намештена пљачка. И готово. Због чега је то тако? Зато што је тако заиста и било. То је као да вас неко убеди да идете на операцију, кад оно, тамо ваде органе и продају у иностранство. Како сад убедити људе да је хирургија спас, то је заиста велико питање.”