Дервиш и смрт

Дервиш и смрт је најуспешнији роман српског и југословенског писца Меше Селимовића.

Цитати

„Чини ми се да се све стубоком мијења, све се у мени тресе у самом темељу, и свијет се љуља са мном, јер је и он без реда ако је неред у мени, а опет, и ово што се дешава, и оно што је било, из истог је разлога: што хоћу и морам себе да поштујем. Без тога не бих имао снаге да живим као човек. Смијешно је можда, био сам човјек с оним од јуче, и хоћу да будем човјек с овим од данас, друкчијим, можда и супротним, али ме то не буни, јер човјек је промјена, а зло је ако не послушамо савјест кад се јави.”

„Смрт је јекин, сигурно сазнање, једино што знамо да ће нас стићи. Изузетка нема, ни изненађења, сви путеви воде до ње, све што чинимо то је припрема, за њу, припрема чим закмечимо ударивши челом о под, увек је ближе, никад даље. Па, ако је јекин, зашто се чудимо кад дође. Ако је овај живот кратак пролазак што траје само час или дан, зашто се боримо како би га продужили дан или сат. Земаљски је живот варљив, вјечност је боља.”

„Иди од мене, одвратна немоћи, завараваш ме лажним сликама растерећења, које нису чак ни жеље.”

„Добро би било почети све из почетка. А почетка више нема, нити је важан, нити знамо кад буде, после га одредимо, кад смо у вировима, кад се све само наставља, и онда мислимо да би могло бити некако другачије, а није, и намећемо се прољећу, да не мислимо. на непостојећи почетак, ни на ружно настављање. Узалуд ходам сокацима, трошим време што се не да потрошити.”

„Нада је сводила смрт, опаснији убица него мржња. Притворна је, умије да придобије, смирује, успављује, шапће оно што човек жели, води под нож.”

„Ишао сам кроз живот без страха и подозрења, као будала поред провалије, сад ми се чини провалијом и раван пут.”

„Поучите ме мртви како се може умријети без страха, или бар без ужаса. Јер, смрт је бесмисао, као и живот.”