Истина
„ | За достигнуће истине особито је важан подвиг. Ко не изврши подвиг, тај неће ни достићи истину. Како се ко труди, тако и достиже истину. Зато је подвиг особито важан за достигнуће истине.[1] -Буда |
” |
„ | Ако неки човјек тврди: ‘То је моје увјерење', а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово истина, а све је остало заблуда', јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.[2] -Буда |
” |
„ | Уистину ја се волим шалити, али и у шали искључиво говорим истину.[3] -Мухамед |
” |
„ | Ко год се осрамоти због истине, бољи је од оног који добије част због погрешног.[4] -Мухамед |
” |
„ | Свака се поједина ствар апсолутно назива истинитом по њеном односу према уму од кога зависи. Зато се вештачки створене ствари називају истинитим по свом односу према нашем уму. Наиме, она се кућа назива истинитом која постиже сличност са обликом који је у градитељевој замисли, а говор се назива истинитим, уколико је израз истинитог сазнања. На сличан се начин истинитима називају природне ствари, уколико постижу сличност са идејама, које су у божијој мисли. Истинитим се наиме назива камен, јер постиже природу својствену камену према претходној замисли божијег ума. Тако је дакле истина првенствено у уму, а тек на другом месту у стварима, уколико се оне изједначују с умом као својим исходиштем ... Истина ствари се састоји у упоређивању са божијим умом.[5] -Тома Аквински |
” |
Извори
уреди- ↑ Govor Ćankiju
- ↑ Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI
- ↑ Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed
- ↑ Hadisi od ehlul bejta
- ↑ Наведено према: Б. Бошњак, Филозофија од Аристотела до ренесансе и одабрани текстови филозофа, стр. 230-231