Плотин
Плотин (204-270) је био хеленистички филозоф из 3. века.
Цитати
уреди„Покушај бога у себи довести до божанског у свему.[1]”
„Уздижући се, душа не тежи постати нешто што већ није, различито од себе; него радије се враћа сама себи. Онда када бива сама у себи, а не у нижем бићу, присутна је у Једном.”
„Често сам долазио себи осећајући као иступам из тела; иако одвојен од других ствари, у самоћи себе, видим лепоту која је величанствена.”
„Душа у свом кретању према себи, односно истинској самоспознаји, не само освешћује своје сопствено исходиште, већ она постаје духом.”
— Енеаде VI, 7, 35. 4
„Како је, наиме, природа Једнога творац свих ствари, она није ниједна од њих. Није дакле ни нешто, ни квалитет, ни квантитет, ни ум, ни душа ... Ко тачно говори, не сме га називати ни ово ни оно, него тиме ми, који извана обилазимо око Једнога, желимо изјавити шта доживљавамо, сад му се приближавајући, сад се од њега удаљујући због потешкоћа, које се јављају у вези са њиме. Потешкоће се јављају највише зато, што се Једно не може докучити ни знањем ни мишљењем као остали предмети мишљења, него помоћу присутности, која је вреднија од знања. Душа доживљује отпадање од стања једности и није потпуно једно, кад прима спознају нечега. Јер спознаја је појам, а појам је мноштво. Она мора дакле пројурити преко знања и никако не сме напуштати стање једности, него мора оставити и знање и оно што се може знати и све што томе припада и долази уз то као читаво дневно светло до Сунца ... Јер Оно заиста није далеко ни од кога, а опет је далеко од свију, тако да је додуше присутно, али присутно само за оне, који га могу примити и који су се припремили, да му се приљубе, да га прихвате и додирну помоћу сличности и своје унутрашње силе, која је сродна његовој.”
— Плотин, Енеаде[2]