Посланица Колошанима

Посланица Колошанима је седма по реду посланица у Новом завету. Налази се после Посланице Филипљанима.

Цитати

„За над остављени вама на небесима, за који напријед чусте у ријечи истине јеванђелија, Које је у вама, као и у свему свијету, и родно је и расте, као и у вама, од онога дана како чусте и разумјесте благодат Божију у истини, Као што и дознасте од Епафраса, љубазнога нашег другара у служењу, који је за вас вјерни слуга Христов, Који нам и јави вашу љубав у духу. (1:5-8)”

„Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу, Да се утјеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у свакоме богаству пунога разума, на познање тајне Бога и оца и Христа, У којој је све благо премудрости и разума сакривено. (2:1-3)”

„Жене! слушајте своје мужеве као што треба у Господу. Мужеви! љубите жене своје и не срдите се на њих. Дјецо! слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу. Оцеви! не раздражујте дјеце своје, да не губе воље. Слуге! слушајте у свему своје тјелесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога, И све штогод чините, од срца чините као Господу а не као људима; Знајући да ћете од Господа примити плату нашљедства; јер Господу Христу служите. А који скриви примиће што је скривио: и нема гледања ко је ко. (3:18-25)”