Светлана Слапшак, (Београд, 18. јануар 1948) српска је и словеначка научница, антрополошкиња, доктор античких студија, универзитетска професорка, књижевница и феминисткиња.
Биљана (Биљана Жикић) и њена генерација, која је у најнежнијим годинама морала да се крваво бори за преживљавање, разум, опстанак у живом песку и никад жилавијем патријархату, има пуно право да се разбесни и набруси своје идоле и оне које су они прихватили као вредне саговорнике. Имала би право и моја генерација, која је нашла олакшање и наду у томе што су се појавили и други мушкарци, кад смо мислиле да смо једине које мрзе национализам, рат и невиђен масовни мушки кукавичлук. Једино што смањује то право мојој генерацији је старачко опраштање и сазнање да су Биљанине парњакиње и парњаци доживеле/ли нешто много горе него ми: крађу младости.[1]
”
„
Где је уопште критичко мишљење... У ретким, веома ретким медијима, на интернету, у малим нишама, да не кажем буџацима, углавном изван институција, или у њима добро сакривено...Ту критичко мишљење никада није ни ослабило, још мање престало. У тзв. јавној сфери, сем бљесака из оних буџака, већ доста дуго времена, рекла бих тридесетак и више година, нема ни критичке мисли ни конструктивне дискусије. Квалификације за то су граматика, логика, реторика, стил, са тим елементима изграђен став, хуманистичка подлога (није ограничена на хуманистику) и знање, тачније стално ширење знања. Можда најизразитији знак пропасти су неки аутори, који су (као) „наши“, завитлавају власт, али је њихово писање мешавина шљокица и брље. У тој ствари пандемија није битно утицала – нити је утишала критичку мисао, нити је опаметила власт.[2]
”
„
(Нова нормалност) Термин је бесмислен, јер нормалности као суседна балканско-средњеевропска друштва већ јако дуго нисмо имали. То је као реклама за америчке ТВ серије – „ново наранџасто“ као серија о затворима и слично. Наравно да је нешто ново, што захтева учење, размишљање, човечност и солидарност. Тога се власти боје много више него епидемије. Прилагођавање понашања прирођено је људском роду, циљ преживљавања наилази и још дуго ће наилазити на многе препреке, од којих свака може бити фатална. Огроман део препрека представљају друштвени услови, пре свега капитализам – погледајмо само америчку трагедију због одсуства јавног здравства: сви који су преживели вирус, треба да плате рачун болници… Друга препрека је хировитост: свет још није истовремено имао толико лудака на власти. Многи нови обичаји само су наговештај дубоких друштвених промена које би могле да спасу велики број живота. Свет је довољно богат да плаћа удобан живот свакоме, бесплатне здравствене услуге, школовање, науку и културу, уколико се направи нова расподела, већ само тиме што би се оним 1 одсто одузео суманути вишак. Е, тада бисмо могли говорити о новој нормалности.[2]
”
„
Књиге се могу читати и писати и без електрике. [2]
”
„
Треба искористити Интернет искључиво за нужно комуницирање, ширење и стицање знања.[2]
”
„
Позориште је данас извесно другачије: некада је будило наду у могућне промене, данас је промена сама, без икаквог комплекса преноса и пријема, покретач и саветодавац друштвених покрета. У време кризе која дословце значи могућну смрт од болести и смрт од глади, уништавање институција, расипање публике, гушење професије и свашта друго страшно, нема никаквог смисла гледати са ивице надоле, већ гледати ко би и како могао гурнути позориште надоле. А будућност није ни горе ни доле, већ нас држи за руке и верује у нас.[2]
”
„
(СКЦ Данило Киш)Наше феминистичко опредељење је неупитно, стално, уграђено у све што радимо, не само због одличне сарадње са феминисткињама и нашим пријатељицама из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе… и уз то, ту је и много феминиста. Сви наши пројекти обележени су феминизмом, и бригом за све што је потиснуто и угрожено, рецимо за ЛГБТ покрете, избеглице, странце, инвалиде.[3]
”
„
ЕУ очигледно није способна ни да смисли јединствену политику о избеглицама, нити да дисциплинује своје агресивне и све више расистичке и фашистоидне чланице... Европи су избеглице потребне, цео свет се мора навићи на примање избеглица. Они су, уколико се брине за њихово преживљавање и права, благодет за земљу у коју дођу – спремни да раде, захвални, нужни подмладак на потконтиненту стараца... Они нису само земљорадници и могућне слуге – међу њима је много образованих и високо-образованих људи. Живот са другима и другачијима, доказано је, развија социјалну и емотивну интелигенцију, а саме избеглице, како је то рекао Пјер Видал Наке, велики француски историчар, постају паметније због искушења којима су изложени. Европски наци-фашизам је сада сличан тридесетим годинама прошлог века, и једино нам избеглице могу помоћи да га зауставимо.[3]
”
„
Антропологија хране по себи је изразито интердисциплинарна, и расветљава понекад сасвим нејасне ритуалне поступке из далеке прошлости, који су сачувани у нашој свакодневици, у иначе непрепознатљивим облицима. Храна је исто тако један од најбољих начина да се разумеју колонијалистички поступци. О томе колико је храна у модерно доба политичко средство притиска, одржавања и учвршћивања класних разлика и експлоатације може се још јако много истраживати. Храна је, укратко, фокус у којем се срећу најразличитија веровања и друштвене праксе, и из којег се на све стране отварају могућности тумачења...[3]
”
„
Једино се смехом може брзо и ефикасно реаговати на ове терминалне испаде лицемерја.[3]
”
„
Жене су најпораженија страна у југословенском рату. Немогућност да се њихов глас чује, забележи и запамти последица је малог броја и мале воље савезника, који су их, пошто су их спасавале мобилизације и рата, напустили после рата, а нових није било. Ниједна од настајућих нових идеолошких група и странака није хтела да има везе са женама, нити да се залаже за обнову старих права.[3]
”
„
Предност жена мора бити у бројевима, у маси, што је теже, и у памети, што је онима које је патријархат толико дуго тлачио – много лакше.[3]
”
„
Верујем да је још могућно успоставити боље друштво мирним путем, али неолиберални пут је бржи, и можда нам не остане много других могућности.[3]
”
„
Живимо у добу у којем се фалсификује историја да би се продуковала нова лажна политика.[4]
”
„
Сви ми на Балкану живимо на једном успаваном вулкану. Мислим да је то одржавање ватре у великој мери вештачко. [4]
”
„
Западна Европа не само да допушта, него јој и одговара да се у њеном источном делу ревидира историја, да се Други светски рат прикаже као „алтернативна чињеница“ (што би рекла госпођа из Трамповог штаба), да се пређе преко велике улоге ослободилачких покрета свуда на Балкану.[4]
”
„
Они интелектуалци који су лепо живели у социјализму, па још лепше у национализму, а сада живе најлепше (премда вецћ и умиру) – они су се прилагођавали свему и свачему и они углавном и ц́уте, тако да од њих и не очекујем богзна шта.[4]
”
„
Данас су ствари толико померене, да врло тешко можете говорити о радничкој класи. Ње има веома мало и вец́ина је претворена у робље. Робовски систем је обновљен, немојмо се заваравати, он постоји чак и овде на Балкану. Постоји још један феномен, а то је да се људи који немају стално запослење, који су незапослени, или су запослени, али не могу да преживе од својих плата — систематски, уз помоц́ медија и политике, приморавају да буду заокупљени собом и тим преживљавањем. [4]
”
„
Капитализам је уклет систем који се нашао у потпуном беспућу.[4]
”
„
Мора да се деси револуција — велике социјалне промене које смо некада звали револуцијама.[4]
”
„
Пастиш је моја друга љубав, веома ценим литерарно стваралаштво сестара Бронте, све три су биле генији. Написале су егземпларна женска писма која су међусобно толико различита да ни на који начин не можете да их повежете, осим када видите заједнички менталитет и страст. Било ми је задовољство да откривам како изгледа та добра енглеска реторика преведена на српски.[4]
”
„
Налазимо се у ситуацији у којој човек систематски прави зло да би од тог зла као капитала живео у наредном периоду.[5]
”
„
...катастрофе, јад и беда никада не могу имати крај. То се може наставити, можемо читати још горе вести, видети још горе вести, бити сведоци још горих ужаса, који се данас преносе у секунди, и сви сазнајемо за њих практично оног тренутка кад је информација доступна.[6]
”
„
Заборавиле су се ствари из југословенског рата. То је било релативно недавно. Памте се оне ствари које не би требало да се памте, а заборављају се такви чинови, такви људи и такви гестови који би данас могли бити јако добар пример.[6]
Ако је твоје мишљење глупо, ако логички не стоји, ако није засновано на провереним подацима, ако су закључци погрешни – не, не стоји. Нема свако право на сопствено мишљење. И то је нешто, извините, што се учи у школи, што се некада учило у школама.[6]
”
„
Ништа не можемо предвидети. Можемо бити катастрофични, параноични, шта год нам падне на памет. Наша машта је бедна пред оним шта се догађа.[6]
”
„
Оно што нам је близу, оно што видимо, помозимо. Потпуно је свеједно, велика политика, оставимо се свега тога. Оставимо се великих размишљања. Нећу да размишљам о великим размишљањима. Ако неко буде близу мене, хоћу да помогнем. И то је то. [6]
”
„
За освету за равноправност у доба социјализма и мировну сарадњу жена против рата на подручју Југославије, капиталистичка транзиција је озбиљно смањила женска права и присутност жена у јавности и култури. [7]
”
„
Свака акција која покреће масовну женску акцију је добра, па нека долази и из Холивуда. Страх од родне коректности је мизеран маневар, јер живимо у патријархату и жене немају моћ регулације ни свога положаја.[7]
