Адемага Мешић
Адемага Мешић (Тешањ, 25. март 1868 — Поповача, 5. јул 1945) био је хрватски политичар и књижевник исламске вере, доглавник НДХ.
Цитати
уреди- "Свијет се све више узрујавао, много се више клањало, дове се училе, да нас драги Бог сачува од зла и да кауре онемогући освојити Босну." (о расположењу међу босанским муслиманима приликом анексије БиХ од стране Хабсбуршке монархије)
- "Ми нисмо Турци, него смо по вјери Муслимани, а по нацији и нашем лијепом хрватском језику Хрвати."[1]
- "Имаде муслимана, Арапа, Перзијанаца, Кинеза, Енглеза, Француза и још и других народа и они се не зову Турцима, него по вјери муслиманима."
- "Ја сам био надбискупов добар пријатељ и волио сам га ради његове одлучности, енергије и поштења. Он је волио муслимане, али га старији муслимани нијесу разумили." (о Јосипу Стадлеру)[2]
- "Ми млађи почели смо се национално будити, а ја сам томе доста допринио јер сам читао доста хрватских дјела, у друштву сам то сваки дан испричао што сам читао и да требају и они то читати јер ће им то много користити. Почели се међу нама будити национални осјећаји те чисти језик хрватски јер смо доста мијешали наш језик хрватски турским арапским и перзијским ријечима."[3]
- "Сви народи турске царевине били они по вјери муслимани или друге вјере као што су Грци и Јермени они се вани зову да су Турци. Дакле, Грци и Јермени мада нису муслимани него им је домовина Турска ови Грци веле ми смо-Турци православне вјере, а Турци кажу ми смо муслимани турске народности. Ово је за нас јак доказ да се називају по језику турски народи Турцима, а да име Турчин не обиљежава човјека по вјери."
- "Муслимане не можемо другачије називати него по нашем језику којим су говорили наши прадједови, дједови и отци, а тај је језик хрватски, а мајка нам шира и ужа домовина Хрватска, Босна и Херцеговина су двије покрајине шире нам домовине Хрватске, а у Босни и Херцеговини говоримо хрватским језиком."
- "Ни Хрвати ни Срби никад не ће признати да је језик у БиХ бошњачки јер по хисторији и по здравом разуму неима и не постоји нити је постојао бошњачки језик. Православни Срби говоре српским језиком, а ми сви у Босни треба да се боримо и доказујемо да неима и не постоји бошњачки језик. Зато је пријека потреба да се ми муслимани пренемо а нарочито је позвана и дужна наша младеж да што више поради да наш муслимански елеменат национализирамо. Ми сваки поједини требамо да сваког увјеримо да нисмо анационални него да смо свјесни своје хрватске нације."
- "Османлије су нас силили да се турцизирамо, да се одродимо од своје народности, да од нас Хрвата направе Турке... Ми смо сачували наш хрватски језик у нашој ужој домовини."
- "Међу онима који су се борили са конзерватизмом ето и мени је у дио пало да међу млађим својим друговима водим борбу о национализирању и да их човјек увјери да нису Турци и да нису Бошњаци по народности него да смо Хрвати, а по вјери муслимани и да је наша ужа домовина Босна. Стари муслимани не ће да буду ни Хрвати ни Срби нити кажу да говоре хрватским или српским језиком него кажу или бошњачким или нашим језиком."[4]
- "Зар сте могле и смјеле и на час у мене посумњати и повјеровати тим женским лажима и петљанијама, да бих ја нашу лијепу исламску вјеру напустио и прешао на коју другу вјеру." (одговор мајци и жени које су се забринуле да Адемага кани покрстити и људе турске вјере у Хрвате прекрстити)
- "Наша душа не вуче нас да се селимо у Турску и да остављамо другима наше земље, нашу милу и драгу домовину. Нажалост што ми нијесмо свјесни да је наша права и једина домовина Босна и што нијесмо свјесни ако се не будемо расипали да ће наш опстанак у овој нашој измученој домовини бити још бољи и сигурнији... Ми муслимани чинимо и сада највишу погрешку што се селимо у туђину у Турску, што није добро. Ми млађи требамо радити да се народ од тога одвраћа."[5]
- "Ето дошли сте у туђу земљу пак ни овдје не ћете да се опаметите да се крећете и живите како то тражи дух времена... Хазрети Алија је рекао - Будимо дјеца времена. Да је жив Хазрети Омер, он би још више тражио од данашњег времена, те бисмо морали још више радити и доприносити за опћу ствар." (босанским муслиманима који су иселили у Турску)[6]
- "Вријеме се мијења, а у њему морају се и људи мијењати. Ако човјек не ће ићи за временом, вријеме не ће ићи за њим и он ће пропасти."
- "Кажем вам да је прошао вакат гдје смо за борбу требали сабљу и пушку, данас се морамо оружати другим оружјем и то пером и лијепом књигом, науком и школом, ако нам је стало до себе и свој иметак узмогнемо одржати и сачувати. Данашњи вакат треба учених и начитаних људи. Наука је све и у животу много тога човјек научи и искуси те му то буде водич у бољи живот. Читајући књиге и новине људи се еманципирају постају покретни и продуктивни те кориснији себи и своме народу. Ми муслимани смо дужни да се све више оружамо пером и књигом јер још су у нашим рукама кмети те друге земље и куће те ми то требамо сачувати да оставимо свој иметак нашим потомцима као што су нама наши очеви дједови и прадједови оставили."[7]
- "Ако народ осјећа да је дошао вакат да се Муслимани и уопће Босна ријеше окупације, онда тражимо од велевласти да нас опет врате Султану, а манимо се аутономије."
- "Ришћани су довели у Босну и Херцеговину Аустрију, они су тражили од велесила да их ослободе турског зулума, нас су називали барбарима, убојицама и насилницима, како то сада називају нашу браћу у Маћедонији."
- "Свима нам је добро познато од колике је велике потребе свеучилиште за Босну и Херцеговину, а особито сада када је онемогућено сиромашном сталежу да своје синове шаљу на свеучилиште у Загреб и Беч. Када би се основало свеучилиште у Сарајеву, омогућило би се и сјеротињи да и она похађа школу и довине се наобразбе и среће како не би увијек запостављена била."
- "Мени је било тешко што је моја ужа домовина Босна и Херцеговина, а с њом читава Хрватска, пала под Србију, под једну власт која је нама муслиманима Хрватима одузела сав покретни и непокретни иметак, која нас је вјечно гонила и упропашћавала."[8]
- "Ми муслимански огранак Хрватске сељачке странке најгоре смо пролазили јер нас је и Др. Шутеј те његови људи прогонили и нисмо ни у којем погледу били подупирани од Хрватске сељачке странке. Др. Шутеј тражио је од нас да се ми стопимо с Хрватском Сељачком Странком, а ми као Старчевићанци праваши то нити смо могли нити смо хтјели, јер је наш циљ био сасма други, веза и рад с Поглавником."
- "Мој се највиши идеал остварио послије толико година моје животне борбе." (приликом успоставе НДХ)[9]
- "Ја сам свој цијели живот провео радећи на братству и слози Хрвата католичке и Хрвата муслиманске вјере. Никад нисам у мојем животу стајао на становишту вјерскоме, него увијек на националноме. Као Хрват-старчевићанац нисам нити могао другачије радити."[10]
- "Ми смо браћа како по нашој заједничкој нам домовини тако и по нашем хрватском духу и језику. Нас нит ће а нити може вјера диелит, јер ћемо сваки своју вјеру чувати, а тудју поштовати."[11]
- "Држите се Хрвата католика. Ви који сте исто Хрвати као и они, ви који сте препатили, исто што су они, требате увијек и остати с њима."[12]
- "Увијек сам имао на уму само једну мисао, а то је да босанским муслиманима пружим могућност за бољи живот... Ми босанско-херцеговачки муслимани увијек смо имали пријатеља који су мислили да ће нам уредити наш живот мимо свега свијета, мимо Еуропе: моје мишљење то није никад било. Увијек сам мислио да требамо скупа бити, да требамо скупа радити са нашом браћом Хрватима католицима, па да остваримо и себи љепши живот, какав су они били у стању себи створити."
- "Овом великом мужу сваки члан наше националне заједнице дугује неизмјерну захвалност... Ступајући у усташке редове неуморним и поштеним усташким радом најбоље ћемо се одужити Поглавнику, а весели ме да је народ ових крајева у масама и дјелатно пришао Поглавнику... Тако данас уједињени хрватски народ у својој НДХ слиједи свог вођу Поглавника, сав окупљен у једној политичкој организацији - Усташком покрету, без обзира на било какове сталишке и вјерске разлике. Хрвати - један народ, Усташки покрет једна организација, а Поглавник један вођа."[13]
- "Што би била наша држава без Далмације без мора, а осим тога морамо знати да је мала држава са морем велика, а велика држава без мора је мала... Наша драга Далмација је тамо и ми видимо добро што непријатељ хоће учинити од Далмације али не ће ако Бог да."[14]
- "Радостан сам да Хрватска даље живи, јача и већа у својој држави Југославији."
- "На закључку истичем, да сам ја примио доглавништво само зато, јер сам Хрват и сматрао сам, да по Курану морам бити вјеран држави у којој живим... Ја сам био вјеран и НДХ, а с обзиром на нову Југославију истичем, да према вјери мојој, морам поштовати и бити вјеран држави у којој живим."[15]
О њему
уредиЈер док народ муслимански под копреном црног мрака,
У вјечној је трзавици чек'о пропаст на свом прагу
Аллах му је посл'о Тебе звијездо наша златокрака
Аллах нам је добри дао узор-мужа Адемагу
Референце
уреди- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари I., 122.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари II., 66.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари I., 65.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари I., 66.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари I., 102.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари II., 11.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мемоари I., 81. и 88.
- ↑ А. МЕШИЋ, Мој одговор..., 75.
- ↑ А. БРКА, Адемага Мешић, Мој одговор..., 67.
- ↑ ХДА, ХДС НДХ, Записник 78. сједнице сталног одбора за ризничарске послове 20. коловоза 1942.
- ↑ "Доглавник Адемага Мешић о оснутку Матице Хрватске и издању Хрватске мисли". Хрватска мисао, 1.-2., Сарајево, студени-просинац 1943., 63.
- ↑ А. БРКА, Адемага Мешић, Мој одговор..., 76.
- ↑ Разговор с доглавником Адемагом Мешићем у: А. БРКА, Адемага Мешић, Мој одговор..., 82.-83.
- ↑ ХДА 211: ХДС НДХ, Записник 78. сједнице Одбора за ризничарске послове 20. коловоза 1942.
- ↑ Записник саслушања А. Мешића састављен 27. свибња 1945. у казненом поступку против M. Будака и другова, у: V. ДЕДИЈЕР и А. МИЛЕТИЋ, Геноцид над Муслиманима..., 551.-555.