| „
|
Više ne mogu da zamislim ni jedan drugi način da promenim svoj život osim da imam dete. Nikad neću pasti niže od toga.[1]
|
”
|
| „
|
Ulazim u godine kada počinjem da govorim dobar dan starim ženama koje sretnem u komšiluku, zamišljajući trenutak kada ću ja biti jedna od njih. Kada sam imala dvadeset godina nisam ih ni primećivala računajući da će umreti pre nego što se moje lice izbora.[2]
|
”
|
| „
|
Najgora stvar u vezi stida je da nam se čini da se ne događa nikome drugom.[3]
|
”
|
| „
|
Možda je istinska svrha mog života da moje telo, moja čula i moje misli postanu pisanje, drugim rečima, nešto razumljivo i univerzalno, čime će se moje postojanje pretopiti u živote i misli drugih ljudi.[4]
|
”
|
| „
|
Volim svoj život, volim da budem kosmopolita, želela bih da posetim celu Zemlju i volim sve na njoj.[5]
|
”
|
| „
|
Obdarena sam ogromnim sećanjem na stid, preciznijim i neumoljivijim od ostalih sećanja, jedinstvenim darom koji mi je stid podario.[6]
|
”
|
- ↑ La Femme gelée (Sleđena žena), 1981, citirano u Mother Reader by Moyra Davey (Seven Stories Press, 2011), p. xvii
- ↑ Journal du dehors, 1993, citirano u But Enough About Me by Nancy K. Miller (Columbia University Press, 2002), p. 96
- ↑ La Honte (Stid), 1997, citirano u Contemporary Literary Criticism, Vol. 184, ed. Tom Burns and Jeffrey Hunter (Gale, 2004), p. 164, i The Poetics of Childhood by Roni Natov (Routledge, 2014), p. 220
- ↑ L’Événement (Događaj), 2000, citirano u Melodrama after the tears, ed. Jörg Metelmann and Scott Loren (Amsterdam University Press, 2016), p. 178
- ↑ Mémoire de fille (Sećanja jedne devojke), 2016, citirano u Dissolve by Nikki Gemmell (Hachette UK, 2021)
- ↑ Mémoire de fille (Sećanja jedne devojke), 2016, citirano u German #MeToo, ed. Elisabeth Krimmer and Patricia Simpson (Boydell & Brewer, 2022), p. 31
