Antoan Fransoa Prevo

Antoan Fransoa Prevo (1. april 1697 — 23. decembar 1769) je bio francuski književnik i povremeni član benediktanskog reda.

Antoan Fransoa Prevo

Citati

„Portret koji moram da naslikam je... dvosmislenog karaktera, mešavina vrlina i poroka, neprekidni kontrast između dobrih impulsa i loših postupaka.”

„Ne može se dugo razmišljati o moralnim zapovestima, a da se ne začudi kada ih vidi, istovremeno, poštovane i zanemarene, i ne pitajući se šta bi mogao biti razlog za ovo lutanje ljudskog srca, kojim se ono drži principa dobrote i savršenstvo od kojeg u praksi odstupa.”

„Samo iskustvo ili primer mogu racionalno odrediti na koji način srce treba da se naginje. Sada iskustvo nije prednost koju svako može da stekne, jer zavisi od raznih situacija u kojima se, slučajno, nađemo. Za mnoge ljude, dakle, ovo ostavlja samo primer koji može ponuditi bilo kakvo uputstvo o tome kako treba da ispoljavaju vrlinu.”

„Ništa nije divnije, niti više poštuje vrlinu od poverenja sa kojim se obraćamo ljudima čiju poštenost odavno poznajemo.”

„Glupost velikih i bogatih je odličan izvor prihoda za skromne.”

„Slučajno pročitana dobra knjiga može zauvek promeniti nečiju sudbinu.”

„Ništa ne inspiriše više hrabrosti u ženi od neustrašivosti kod muškarca kojeg voli.”

„Očevo srce je najlepše delo prirode.”

„Svoje bogatstvo treba da merimo prema sredstvima koja imamo da zadovoljimo svoje želje.”

„Koliko ima dezertera od strogosti vrline, koliko malo od razloga ljubavi!”

„Da li zaista mislite da čovek može biti istinski voleti kada mu nedostaje hleba?”