Anđelija L. Lazarević
српска сликарка и књижевница
Anđelija L. Lazarević, (Beograd, 3. oktobar 1885 — Beograd, 25. februar 1926) bila je srpska slikarka i književnica.
Citati
uredi„ | Ja sam odavna došla do toga da rad u stvari ima jedan istiniti cilj: da ispuni život i da ga učini snošljivijim. [1] | ” |
„ | Osećam se vrlo često kao oni vojnici iz Les croix de bois koji stoje i slušaju kako neprijatelj pod njima kopa i minira; ma koliko energije da imam, ipak bi trebalo imati je još više pa ostati hladnokrvan pri ovom podmuklom kopanju.[1] | ” |
„ | Ja se uvek pri svakoj ozbiljnijoj bolesti tako obradujem što mislim da je poslednja, a posle se opet strašno razočaram (kad vidim da nije): od bolesnih ljudi traži se doista i suviše strpljenja“.[1] | ” |
„ | Bog koji se brine o ticama nebeskim, hoće li ikad pomisliti na mene? [2] | ” |
„ | Ja sam odavna došla do toga da rad u stvari ima jedan istiniti cilj: da ispuni život i da ga učini snošljivijim[2] | ” |