Arijana Harviks
Arijana Harviks (Buenos Ajres, 1977) argentinska je književnica, scenarista, dramaturg i dokumentarist.
Citati
uredi- „Razmišljam o toj monstruoznoj životinji, o tom parazitu koji je sin, o tome da zauvek nosiš svoje srce sa drugim”.[1]
- „I tek kada sam sa tobom razgovarala na francuskom, rekao si mi da imam drugačiji glas, da je izgledalo nesigurnije, i pretpostavljam da se to sve menja, jer kada govoriš glasnije biraš druge reči, druge fraze, Vi razmišljate drugačije, prirodno drugačije, birate druge argumente, druge konje za krstaški rat, druga strategija je sastavljena za misiju i ona se ubija na drugi način. Zabiti nož nije isto što i pucati nekome u oči, ili ga baciti u reku, to je isto i sa jezicima. Uvek mi je pričanje delovalo kao vojni šator i nekoliko ljudi sa mapom ispred sebe”.[1]
- „Drugi komšija je mučio svog najstarijeg konja tako što ga je privezao za točak, dok mu se nisu slomile noge, znam, ono što govorim je da mnogi pronalaze dobro, iskupljenje nakon što su počinili svirep čin”.[1]
- „Univerzalna je istina da u ovo doba dana, kada se svetlost promeni i stvari počnu da opadaju, predmeti se ili uklanjaju ili se lome”.[1]
- „Ali to uopšte nije ono na šta mislim, izvinite, govor je stvar strogosti, morate da potisnete, morate da se čuvate, morate da prilagodite svoj pojas reči, da upravljate kormilom, birate šta mislite i imate hrabrosti da odbacite svaku reč koja nije pravedna”.[1]
- „Mora da izgleda entuzijastično da pokažemo drugima da uživamo u životu. Morate voditi dete ovde, tamo i svuda, kupiti mu balone, pustiti ga da se vozi na ringišpilu, slikati ga, jer tako svom detetu dajete detinjstvo”.[1]
- „Za sada sam sigurna u svojoj kabini, nema srećne muzike kao što nema srećnog života”.[1]
- „Kada roditelji pate, oni su deca”.[1]
- „Severnokorejci koji uspeju da pobegnu od pucnjave konačno stižu na jug, ludi su jer mogu slobodno da hodaju, ne znaju šta je to, šta ima veze, ali zamišljaju da mora da je nešto fantastično, pa prvi put uđu u tržni centar, ošamućeni, hodaju gledajući u vitraže dok se ne vide u odrazu jednog i skaču sa poslednjeg sprata na pokretne stepenice”.[1]
- „Ne sumnjam da sam donela pogrešnu odluku”.[1]
- „Pisati za mene je uvek nešto zakopati, tugovati, reći zbogom. Život teče ka pisanju, pisanje beži od života”.[1]
