Arhiloh

Arhiloh (680. p. n. e. – oko 645. p. n. e.) je bio helenski književnik i prvi evropski pesnik koji je u poeziju uneo izrazito sopstven ton i individualna shvatanja.

Citati

„Ništa više ne može biti iznenađujuće, nemoguće ili čudesno, sada kada je Zevs, otac Olimpijaca, napravio noć od podneva... posle ovoga, ljudi mogu da veruju u bilo šta, očekuju bilo šta.”

„Likambo oče, što ti sada reče to?

Ko tebi poremeti um?
Ta pre si bio pametan i jak, a sad
građanstvu posta rug i smeh.”

„Vojnik u službi sam Enijalija, ratnoga boga,

al‘ i Muzama ja verno služiti znam.
Pečen i koplju mi hleb, u koplju mi ismarsko vino,
koplje je potporanj moj kad god podignem vrč.”

„Štitom se Sajanin neki sad razmeće, bez volje svoje

valjatno oružje to grmenu ostavih ja,
a sam smrti umakoh. Štiti onaj šta me se tiče!
Drugi ću kupiti štit, lošiji neće mi bit.”

„Za stratega ne marim krakača i dugajliju,

što se gizda solufima, bradu mije, liči se -
čovečuljka volim ma i krive noge imao,
al‘ nek ima krepke korake i srce junačko.”

„Esimide, ako bi čovek hteo da vodi računa o tom šta će kazati svet,

onda nijedan čovek ne bi imao mnogo prijatnosti od ovog života.”

„U ovih građana niko posle smrti ne uživa poštovanje i čast.

Više trčimo za milošću živih dokle god živimo, a mrtvi uvek prolaze zlo.”

„Nije plemenito ružiti pokojne ljude.”

„U ruci imala je stručak od mrče

i ružu, krasan cvetak, pa se smeškala.
A kurjuci
ramena joj i pleći zasenjivali.
Kosa joj i nedra sva
mirisahu - i starac bi se zaneo.”

„Od čežnje ležim nesrećan

bez duše - sve mi kosti ljuti bolovi
po volji božjoj proželi.”

„Bogovima sve izručuj: oni često iz jada

podižu čoveka što po crnoj zemlji gamiže,
često opet ruše onog što se u vis uspeo
u prah strovaljuju; tu onda mnoga niču zla:
gladan hleba čovek luta kojekuda kao lud.”

„Ja ne marim za silno blago Gigovo,

još zavist ne svlada me, božjim delima
ne zanosim se, niti carsku žudim vlast,
za takvim dobrom moje oči ne ginu.”

„Srce, srce moje, uzburkano teškim brigama, trpi, pa se brani okrenuvši prsa prema dušmanima,

a u neprijateljskim zasedama pristupi blizu pouzdano! Pobedom svojom nemoj se nikad hvaliti
pred svetom, niti kod kuće plači ako si pobeđen, nego u sreći se raduj, a u nesreći tuguj,
ali ne suviše, pa unaj kakav zakon vlada ljudima.”