Borisav Jović

Borisav Jović (19. oktobar 1928 — 13. septembar 2021) je bio srpski i jugoslovenski političar i pisac, koji je bio predsednik Predsedništva SFRJ u periodu 1990—1991.

Borisav Jović (2009)

Citati

„Komunistička partija Jugoslavije skoro da nije postojala kada joj je poveren zadatak da kad dođe na vlast razori srpsku državu i obespravi srpski narod. U to vreme imala je svega 2.000 članova. Tek kad se ta velika zavera realizovala u poslednjoj deceniji 20. veka, videlo se da su međunarodne revanšističke snage bile složne do kraja i da nisu dozvolile ni trunku ustupaka svome žrtvenom zahtevu.”

„Postoje istorijski dokumenti na koje se sa sigurnšću oslanjamo da bismo razumeli kako se i zašto odigrala tako velika nesreća po srpski narod i po Jugoslaviju. Na Drezdenskom kongresu odlučeno je da se Jugoslavija rasturi na više malih nacionalnih država; da se srpski narod, kao većinski onemogući da dalje eksploatiše manje jugoslovenske narode; da se albanskom i mađarskom narodu pomogne da se priključe svojim matičnim državama.”

„Sasvim je jasno da je KPJ kao mala i ilegalna partija, koja je donela tako velike odluke, to učinila pod uticajem velikih, od kojih je zavisila, ili od kojih je očekivala pomoć da ostvari svoje odluke. Tu je pre svega bila Kominterna, kojom je gospodario Staljin. Tome su se pridružile neke sile zapada, pre svega one poražene u Prvom svetskom ratu. Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata bila izložena konfrontaciji sa velikim brojem neprijatelja, čije je interese majstorski ujedinio i sproveo Josip Broz, zahvaljujući jakim unutrašnjim separatističkim snagama Hrvata i Slovenaca.”

„Broz nije dozvolio da Srbi biraju svoje zastupnike, odabrao ih je on. Da ne bi izabrali svoje predstavnike za Drugo zasedanje na kome su donete dalekosežne odluke, mučki nije dozvolio Srbima da osnuju KPS, niti AVNO Srbije. Na prvom zasedanju Narodne skupštine 1946. izvršeno je rasparčavanje srpskog naroda na novoosnovane republike. Veliki deo Srba ostao je u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, a srpska nacija je kao celina likvidirana. Kasnijim ustavnim promenama pravo na samoopredeljenje naroda zamenjeno je pravom republika na otcepljenje, što je u višenacionalnim republikama izazvalo građanski rat, za koji je optužen srpski narod, koji je perfidnom politikom ostao bez nacionalnog prava da se opredeli prilikom raspada Juguslavije. Srpski narod je bio prisiljen da živi tamo gde ga sistematski likvidiraju, kulturno i fizički, a smanjenoj srpskoj državi saveznim ustavom nametnute su dve autonomne pokrajine. Postupnim prenošenjem državnih nadležnosti na republike na kraju je izvršena likvidacija Jugoslavije.”