Boro Drašković

Boro Drašković je srpski reditelj, profesor univerziteta, član Srpskog PEN centra.

BORO DRAŠKOVIĆ

Citati

„ Zahvaljujući putovanju i medijima, kulture se neprestano prožimaju, geopoetski radijus sredozemnog kruga neprestano se širi: Mediteran dopire dokle i pojave koje ga označavaju, ličnosti, dela... U krugu masline, na svekolikim pozornicama i ekranima (poput masline, nemaju granica!), već je odigrana cela istorija sveta, poezijom natkriljena, učinjena tako podnošljivijom. Istorija Mediterana jeste popis ratova i uzastopnih ideologija, ali prava njegova biografija je i u oblicima stvaralaštva. Na koricama knjige je crtež iz mape koju je za scenografiju moje predstave uradio majstor od koga sam učio film, Andžej Vajda: Magbet sa podignutim mačem u krugu štitova na kojima leže ubijeni ratnici. „Mediteranski identitet” zapravo se rađa iz jedinstva različitosti, da ne kažemo – suprotnosti: maslinova grančica, znak tolerancije, ali u šifri je i smrtonosni odsjaj sa vrha noža u Kamijevom „Strancu”. Tako gledano, u krugu masline, ali i mača, kruži zemaljska kugla. ”

„ Pozornica kruga maslinom danas je, dakle, svako mesto u čijem je središtu čovek, glavna akcija tog pozorišta je bitka za njegovo konačno oslobođenje. Novo pozorište zna svoj put, ono se s pogledom koji je samo danas moguć još jednom vraća na svoj početak, izvornim jezicima u kojima je sačuvano biće svakog naroda, glavnim mitovima i legendama u kojima se zatiče i savremenost, okolnostima koje pripadaju jednom podneblju, ali preko njega i celom čovečanstvu. ”

„ Bilo bi prirodnije da neko ko stvori umetničko delo - a ono je kao molitva - bude prihvaćen, nego da postane “sumnjivo lice”. Kada su Sartru Francuzi hteli da urade nešto loše, De Gol je rekao: “Ne dirajte tog čoveka, on je naš Volter”. Nije slučajno što su u nekim srećnim slučajevima i zemljama političari učili od pesnika. Kad prođe vreme, pokaže se da je istinska umetnost uvek u pravu... Nekada u umetnosti neke stvari dođu prerano, ali izdrže sud vremena. Vreme je jedina politika koja ima poslednju reč. ”

„ Mislim da je iz mnogo razloga današnji svet veoma teško mesto za život. Toliko različitih energija je stalno u sukobu. Čoveku je veoma teško da izabere pravi put i njemu ostane dosledan. Svega je previše na svetu, a čoveku neprestano nedostaje baš ono najvažnije - ljubav, hleb, vino,spokojstvo, posao, nepogrešiv pogled u budućnost... Iskustva kroz koja smo prolazili omogućavaju nam da ako ništa drugo, shvatimo šta bi trebalo da činimo. I ako nam se pruži prilika sigurno nećemo pogrešiti u izboru. Mislim da smo za to zreli. ”