Vilijam Fokner

Vilijam Fokner (25. septembar 1897. — 6. jul 1962) je bio američki književnik.

Citati

„(...)čudnovato je zbilja da čovek koji je slučajem začet i kojemu je svaki dah novo bacanje kocke koja je već unapred protiv njega bačena nema volje da se suoči sa onim konačnim bacanjem za koje unapred zna da će se morati sa njim suočiti a da pre ne isproba razne majstorije koje se protežu sve do nasilja pa do sitnih sofisterija koje ne mogu zavarati ni glupavo dete dok jednog dana u krajnjem gađenju naslepo ne stavi sve na jednu kartu i nedan čovek ne čini to u prvom besnom naletu očaja griže savesti ili tuge zbog gubitka on to čini tek onda kad je uvideo da ni očaj ni ta grižnja ni ta tuga nisu naročito važni mračnom kockaru(...)”

„(...)svaki čovek je arbiter svojih vrlina ali neka nedan čovek ne propisuje drugom njegovu dobrobit ja prolazno on to je najtužnija reč od svih inače ništa nema na svetu nema očaja sve do vremena nema čak ni vremena dok se ne može reći bilo je.”

„Verujem da čovek neće samo izdržati: on će pobediti. On je besmrtan, ne zato što jedini među stvorenjima ima neiscrpni glas, već zato što ima dušu, duh sposoban za saosećanje i žrtvu i izdržljivost. Dužnost pesnika, pisca je da piše o tim stvarima.”

„Moja ambicija je da budem, kao privatno lice, ukinut i poništen iz istorije, ostavljajući je bez obeležja...”

„Satovi ubijaju vreme. ... Vreme je mrtvo sve dok ga škljocaju mali točkovi; tek kada sat stane, vreme oživi.”

„Nikada se nemojte plašiti da podignete svoj glas za poštenje i istinu i saosećanje protiv nepravde i laži i pohlepe.”

„Da sam mogao da verujem da ću ga ponovo videti i dodirnuti, ne bih ga izgubio. I ako ga nisam izgubila, nikada neću imati sina.”

„Ko je on koji će potvrditi da mora postojati mreža od mesa i kostiju da bi zadržala oblik ljubavi?”

„Između tuge i ničega ja ću uzeti tugu.”

„Za svakog južnjačkog dečaka od četrnaest godina, ne jednom, već kad god to poželi, postoji trenutak kada još nije dva sata tog julskog popodneva 1863.”

„Današnji mladić ili devojka koji pišu zaboravili su probleme ljudskog srca u sukobu sa samim sobom koje jedino može da napravi dobro pisanje jer samo o tome vredi pisati, vredno agonije i znoja. Mora ih ponovo naučiti.”

„Odbijam da prihvatim kraj čoveka.”

„Pesnikov glas ne mora biti samo zapis čoveka, on može biti jedan od rekvizita, stubova koji će mu pomoći da izdrži i pobedi.”

„Pesnici skoro uvek greše u činjenicama. To je zato što ih zapravo ne zanimaju činjenice: samo istina...”

„Svi mi nismo uspeli da ispunimo svoje snove o savršenstvu. Tako da nas ocenjujem na osnovu našeg sjajnog neuspeha da učinimo nemoguće.”

„Da sam reinkarniran, želeo bih da se vratim kao zujac. Ništa ga ne mrzi niti mu zavidi, niti ga želi niti treba. Nikada nije uznemiren niti u opasnosti, i može da jede bilo šta.”

„Niko nije bez hrišćanstva, ako se složimo šta podrazumevamo pod tom rečju...”

Vilijam Fokner