Globalizacija

Globalizacija je pojam koji se koristi za opisivanje promena u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl).

Citati

„Rečeno je da je raspravljanje protiv globalizacije kao raspravljanje protiv zakona gravitacije. (Kofi Anan)”

„Hajde da razgovaramo o svetu. Odgovor na pitanje „da li je globalizacija moguća bez Boga“, jednostavan odgovor je „da“. Globalizacija je ipak sama po sebi šifrovana reč, maska za neupotrebu slova C, kapitalizam. Globalizacija je u osnovi najnovija faza širenja kapitalizma. Ovo nije nešto što je neutralno, ovo je kapitalizam koji ima svoja pravila: on ima svoja ekonomska pravila, ima svoja politička pravila, ima svoja kulturna pravila i ima svoja vojna pravila. To je sistem. U srcu ovog sistema su Sjedinjene Američke Države, jedina danas postojeća imperija na svetu. Prvi put u istoriji čovečanstva da ste upravo imali jedinstvenu imperiju, tako dominantnu, čiji je vojni budžet veći od vojnih budžeta sledećih 15 zemalja zajedno, a čiji je sam vojno-industrijski kompleks jedanaesti po veličini privredni subjekat u svetu. Ovo je stvarnost u kojoj živimo, i to je stvarnost koja nam se suočava na različite načine. (Tarik Ali)”

„Zahvaljujući napretku masovnih medija i prevoznih sredstava, čini se da je svet postao vidljiviji i opipljiviji. Međunarodna komunikacija je postala lakša nego ikada ranije. Danas je očuvanje bilo koje vrste ″zatvorenog″ društva teško moguće. Ovo zahteva radikalno preispitivanje pristupa ukupnosti problema međunarodne saradnje kao glavnog elementa univerzalne bezbednosti. Svetska ekonomija postaje jedinstven organizam i nijedna država, bez obzira na njen društveni sistem ili ekonomski status, ne može normalno da se razvija van nje. Ovo stavlja na dnevni red potrebu za osmišljavanjem fundamentalno nove mašinerije za funkcionisanje svetske privrede, nove strukture međunarodne podele rada. Istovremeno, rast svetske ekonomije otkriva protivrečnosti i granice svojstvene industrijalizaciji tradicionalnog tipa. Njeno dalje proširenje i intenziviranje izaziva ekološku katastrofu. Ali još uvek ima mnogo zemalja bez dovoljno razvijene industrije, a neke još nisu izašle iz predindustrijske faze. Jedan od najvećih problema je da li će proces njihovog ekonomskog rasta pratiti stare tehnološke obrasce ili će se uključiti u potragu za ekološki čistom proizvodnjom. Postoji još jedan problem: umesto da se smanji, jaz između razvijenih i većine zemalja u razvoju sve više prerasta u ozbiljnu globalnu pretnju. Otuda potreba da se započne potraga za suštinski novom vrstom industrijskog napretka – onim koji bi zadovoljio interese svih naroda i država. (Mihail Gorbačov)”

„Buržoazija, brzim usavršavanjem svih instrumenata proizvodnje, neizmerno olakšanim sredstvima komunikacije, uvlači sve, čak i najvarvarskije, nacije u civilizaciju. Jeftine cene robe su teška artiljerija kojom ruši sve kineske zidove, kojom tera na kapitulaciju intenzivnu tvrdoglavu mržnju varvara prema strancima. Ona primorava sve nacije, pod pretnjom nestanka, da usvoje buržoaski način proizvodnje; primorava ih da u svoju sredinu uvedu ono što naziva civilizacijom, tj. da i sami postanu buržoaski. Jednom rečju, stvara svet po sopstvenoj slici. (Karl Marks)”

„Tokom prošlog veka došlo je do značajnog smanjenja broja ratova između najcivilizovanijih nacija. Međunarodni odnosi su postali bliži i razvoj Haškog tribunala nije samo simptom ove sve veće bliskosti odnosa, već je i sredstvo kojim se rast može unaprediti. Naš cilj treba da bude s vremena na vreme da preduzmemo moguće korake ka stvaranju nečega poput organizacije civilizovanih nacija, jer kako svet bude više organizovan, potreba za mornaricama i armijama će se smanjivati. (Teodor Ruzvelt)”

„Hilari želi da Ameriku preda globalizmu. Ona želi zemlju bez granica. Ona želi da se trgovinski ugovori piše u korist stranih korporacija. Ona želi vladu koja ignoriše volju naroda. Ona želi da proda američko obezbeđenje Klinton fondaciji za gomilu gotovine. Teško je reći gde prestaje Klintonova fondacija a počinje Stejt department. ... Hilari Klinton je izdala svoju dužnost prema narodu. (Donald Tramp)”

„Dominantni propagandni sistemi su prisvojili termin "globalizacija" da se odnosi na specifičnu verziju međunarodne ekonomske integracije koju favorizuju, a koja privileguje prava investitora i zajmodavaca, pri čemu su prava ljudi slučajna. U skladu sa ovom upotrebom, oni koji se zalažu za drugačiji oblik međunarodne integracije, koji privileguje prava ljudskih bića, postaju „antiglobalisti“. ... Uzmite Svetski društveni forum, koji se u propagandnom sistemu naziva „antiglobalizacija“—koji uključuje medije, obrazovane klase, itd., sa retkim izuzecima. VSF je paradigmatski primer globalizacije. Reč je o okupljanju ogromnog broja ljudi iz celog sveta, iz baš svih krajeva života kojih se može zamisliti, osim izuzetno uskih, visoko privilegovanih elita koje se sastaju na konkurentskom Svetskom ekonomskom forumu, a nazivaju se „pro -globalizacija“ propagandnim sistemom. Posmatrač koji gleda ovu farsu sa Marsa srušio bi se u histeričan smeh na ludorije obrazovanih klasa. (Noam Čomski)”