| „
|
Potrebno je da slavimo žene fizičare, zato što mi postojimo. Nadam se da će se, vremenom, to brže menjati. Počastvovana sam što sam jedna od tih žena.[1]
|
”
|
| „
|
Kada sam bila u srednjoj školi, dobro su mi išle matematika i fizika. Ništa drugo mi nije išlo. Nekim ljudima dobro idu različite stvari i ne znam kako oni izaberu šta će raditi. Ja nisam bila dobra u sportu, nisam bila umetnički nastrojena, nemam sluh i nije mi dobro išlo pisanje sastava. Prema tome, bilo je jako ograničeno šta je to šta mogu da radim. „Da li mogu da se bavim prirodnim naukama?“, pitala sam se. „To je jedina stvar koju mogu da radim, tako da, u redu, to ću raditi.“[2]
|
”
|
| „
|
U to vreme, nismo imali internet. Dali su nam programe različitih univerziteta da vidimo šta bismo želeli da radimo. Ja sam gledala programe Univerziteta Makmaster, i oni su imali program o fizici u inžinjerstvu. Dobar deo tog programa govorio je o laserima i elektro-optici. Pogledala sam i pomislila: „To izgleda zanimljivo.“ – Odgovor na pitanje kako je odlučila da se bavi istraživanjem fizike lasera[2]
|
”
|
| „
|
Ako neko misli nešto u šta vi ne verujete, samo pomislite da on greši a vi ste u pravu i nastavite. To je način na koji ja razmišljam.[3]
|
”
|
