Dragačevski epitafi: Prvi svetski rat dragocena su svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša u selima i varošicama Dragačeva.^[1]

Epitafi

Natpisi su dati hronološkim redom, sa manjim odstupanjima. U pojedinim slučajevima moguće su nepravilnosti iz sledećih razloga: tačan datum je na spomeniku oštećen ili nije ni upisan; natpisi se ponavljaju u slučaju da je spomenik podignut ocu i sinovima, braći (najčešći slučaj), rođacima i sl; datovanje je izršeno po novom gregorijanskom kalendaru (uveden sredinom januara 1919. godine); rodbina nije znala tačan datum; kamenorezac je uklesao pogrešan podatak, itd.

Poginuli, umrli i nestali u ratu

1914.

Spomenik Kosti Nikoliću (†1914) (Gornji Dubac – Stubline)

Ovaj biljeg pokazuje Pok.

KOSTU NIKOLIĆA iz Dub.

koi učestvova u Austrinski rat

i bori se do kapi krvi

za Kralja i Otadžbinu.

A pogibe na Šapcu

10. Jula 1914. god.

Bog da mu dušu prosti

Spomen podiže sestra

Stanojla marinković^[1]

Spomenik Radoju K. Bogdanoviću (†1914) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)

Priđi bliže mili čitaoče

te pročitaj tužni ovaj spomen

dična Srba krabra ratoborca

RADOJA K. BOGDANOVIĆA

iz Rogače

bivši vojnik II poziv II četa

I bataljon... puka

koi poživi 38 g.

A pogibe u Bosni na Tršelju

3 avgus 1914 g.

u ratu srbsko i austrisko

i tamo saranjen.

Bog da mu dušu oprosti

Ovaj podigoše mu spomen

supruga jelika

i sinovi Milutin Svetolik i Milosav^[1]

Spomenik Bogosavu Mitroviću (†1914) (Tijanje)

Oj putniče namerniče

dužnos zove

da pročitaš reči ove

za slobodu braće mile

pod tuđinom koji cvile

na bojištu ja sam pao

i za Srpstvo život dao

BOGOSAV MITROVIĆ iz Tijanja

bivši narednik 4 čete I bataljona

10. puka 1. poziva

koji ratova 1912 god. sa Turcima,

1913 sa Bugarima, a poginuo hrabro

boreći se prot. Austrijanaca

na Šapcu 5 Avgusta 1914 god.

u 27 god. mladosti svoje

Bog da ga prosti

Ovaj spomen podiže mu

tužna majka Radojka

i braća Svetislav i Srećko^[1]

Spomenik Mihailu Ćaloviću (†1914) (Zeoke – groblje)

Ovaj spomenik

označava junačku smrt

MIHAILA ĆALOVIĆA iz Zeoka,

bivši kaplar III čete I bataljona

5. prekobrojnog puka I poziva.

ratovao protiv Turaka 1912.

protiv Bugara 1913. god.

pogibe u ratu protiv Austrijanaca

na planini Ceru

6. avgusta 1914. godine

u 29. godini života

Spomen podigoše braća Prodan

i Milivoje i sin Milan

(Brat ga sa Cera dovezao kući) ^[1]

Spomenik Ljubomiru Stanimiroviću (†1914) (Trešnjevica – Polje)

Oj Srbine mili rode

umoljeno stani malo ovde

ne požali truda tvoga

već pomeni brata svoga

LjUBOMIR STANIMIROVIĆ

iz Trešnjevice,

on poživi 25. g.

a učestvova u borbi u 1912-13- 14. g.

i pogibe na potesu kod Šapca

od neprijatelja braneći

svoju Otadžbinu 15-8-1914. g.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen spodiže mu

ožalošćena mati milica^[1]

Spomenik Dragomiru Pajoviću (†1914) (Kaona – Pajovići)

Ovaj spomenik pokazuje ime

krabrog ratoborca

DRAGOMIRA PAJOVIĆA iz Kaone

voj. I čete 2.Bat. 10. puka I poziva.

ratovao od 1912. g. pa do 1914. god.

a poživijo 32 god.

a poginuo u Sremu

29. avgusta 1914. God.

Spomen podigoše mu

supruga Miljojka

i sin Milomir^[1]

Spomenik Jevđu Matijaševiću (†1914) (Đerać)

Spomen ovaj

pokazuje ime

dičnog Srba krabrog ratoborca

JEVĐA MATIJAŠEVIĆA iz Đeraća

koji je poživio 35 god.

A bivši vojnik. 1. četa. 1. bata[ljon]

5. prekobrojnog puka.

A junački boreći se za kralja

zastavu i otadžbinu od Austrijanaca

rani se na Mačkovom kamenu…

gde je junak dušu ispustio

i tamomu telo saranjeno

16. septembra 1914 godine

Austrijskog rata

Bog da mu dušu oprosti

Ovaj spomen podigošemu majka

Kojana i supruga Darinka

i kćeri zorka i Ružica^[1]

Spomenik Velisavu-Velju Matijaševiću (†1914) (Đerać)

VELISAV-VELjO

sin Radojke i Marka Matijaševića

biv. vojnik 1. četa 1. bat.

5. prekobroj. Puka.

poživio 30 G. A

pogibe na Mačkovom Kamenu

16. sep. 1914 god. i tamo sahranjen

Bog da ga prosti

Ovaj spomen podigoše mu kćeri

i sestra Jula i Jelena

i zet Vidosav Jovanović iz Dljina^[1]

Spomenik Ljubomiru Todoroviću (†1914) (Trešnjevica – Polje)

LjUBOMIR TODOROVIĆ

iz Trešnjevice

vojnik 3 čete I bat. 5 peš. Puk.

ratovao je sa turskom

i bugarskom vojskom.

Poživi 30 G:

i boreći se sa austrijancima

pogibe na Mačkovom kamenu 1914 G.

Tamo je i saranjen

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podižu sinovi

Joviša Dragiša

i žena miljojka^[1]

Spomenik Svetozaru M. Živkoviću (†1914) (Rogača – kraj puta)

Oj Srbine rode stani

i pročitaj spomen

SVETOZARA M. ŽIVKOVIĆA

poživi 45 God.

kao ugledan i pošten građanin.

Ratovao od 12 [1912] do 1914.G.

poginuo 22-10-1914.G.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigoše otac

majka i braća^[1]

Spomenik Veljku Kovačeviću (†1914) (Kraj puta Viča-Donji Dubac)

Srbine brate moj

ti ne žali trud tvoj

već pročitaj spomen moj

i recite Bog da ga prosti

VELjKO KOVAČEVIĆ iz Viče

vojnika II čete I bat.

X puka II poziva

koji poživi 40 god.

a boreći se sa Turcima

a za svoju Otadžbinu

u Seči Rijeci

8 novembra 1914. god.

i tamo je saranjen

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podižu sinov

Dragomir Stanimir i Stojan

i žena mu Drinka

Piso Risto Milovanović iz Krivače^[1]

Spomenik Savu Lj. Antoviću (†1914) (Prilipac – kraj puta)

Ovaj spomen pokazuje

koga među živima nije:

Mlad i bujni tamo pade za

svoj narod život dade

otadžbini na braniku

dužnost jeste to vojniku

SAVO Lj. ANTOVIĆ iz prilipca

Bivši kaplar

4 čete 1 bataljona 10 puka takovskog

koi poživi 24. God.

pogib: 9 novem: 1914 g.

kod Obrenovca

u ratu srpskom i austrinskom:

i tamo saranjen:

Bog da mu dušu oprosti:

Ovaj spomen podigošemu

njegove čiče

Milovan i Milivoje

i braća Sreten i Leka

Antovići^[1]

Spomenik Trivunu Vitoroviću (†1914) (Vučkovica – kraj puta)

Spomen

TRIVUNA VITOROVIĆa

vojnika III čete I batal.

X og puka kadrovac,

u 20 god. umro u vojsci

10. novembra 1914. god.

Ostavi preožalošćenu majku Zagorku

da mu spomen podigne sa najmilijima

Bog da mu dušu prosti

Radi Sreten Minović iz Raščića^[1]

Spomenik Radojku Jovanoviću Kuduzoviću (†1914) (Guča – Anđelići)

Ovaj spomenik

pokazuje de je ostalo telo

RADOJKA JOVANOVIĆA KUDUZOVIĆA

iz Guče,

vojnika 3. čete 2. Bataljona

pešadijskog puka kadrovskog

koji provede svoga života 19 god.

a pogibe na položaju Kolubara kod

Obrenovca 11. novembra 1914. g.

u srpsko austrinskom ratu

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podiže brat Milojko

i majka Velika^[1]

Spomenik Velimiru Davidoviću (†1914) (Guča – Anđelići)

Ovaj spomen pokazuje telo

VELIMIRA DAVIDOVIĆA iz Guče,

vojnika 4.čete 4. bat. 19. puka kadrovskog,

živio 20. G.

Boreći se na Konatici

pogibe 14. novembra 1914. G.

u srpskom austrijskom ratu

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podiže mu majka Kata

i čiča Jovan i sestra Gvozdenija^[1]

Spomenik Komnenu Jovanoviću (†1914) (Tijanje)

Ej Srbine brate mijo,

zajedno sam s tobom bijo,

i dužnos te sama shvata,

da pomeneš svoga brata,

za slobodu otečestva,

na bojištu mene nesta,

u krvavoj ljutoj bitci

na položaj Konatici,

kod Kosmaja brate mili,

odužih se otadžbini.

KOMNEN JOVANOVIĆ iz Tijanja

kaplar 4 čete 1 bataljona

10 puka stalnog kadra

rođen 2 maja 1892 G.

A poginu u ratu prot.

Austro-Nemaca za spas, otadžbine,

17-og novembra 1914 God.

Slava mu

Ovaj spomen podiže mu mati Stanisava

i zet Živan Dimitrijević^[1]

Spomenik Svetislavu Milovanoviću (†1914) (Krivača – Milovanovići)

Za večitu uspomenu

nikad ne prežaljenom bratu

našem u ratu izgubljenog

SVETISLAV

sin pok. Lazara i Vasilije Milovanovića

iz Krivače

kojije poživijo 23 g. u tom vremenu

stupijoje u ovaj evropski rat

kao obveznik stalnog kadra

II čete III bataljona X puka

koji za branik svoje otadžbine

boreći se protiv austrijske vojske

na položaju Konetici kod Beograda

poginuo 17 novembra 1914 g.

Tamo je i saranjen

Bog damu dušu prosti

Ovaj znak podigošemu

brat Adam Milisav Risto

i kći Milica^[1]

Spomenik Tikomiru V. Novitoviću (†1914) (Trešnjevica)

Narednik

TIKOMIR V. NOVITOVIĆ

iz Trešnjevice,

20 novembra devetstočetrnaeste

poginuo je hrabro boreći se

protiv Austrijanaca

na položaju Gojna Gora,

u 37-oj god. Svoje mladosti,

a kao vodnik 1 č.

I-og bat. Dopunskog puka

Šum. divizije II poziva.

Sa položaja prenet je

14 decembra iste godine.

Ovde sahranjen.

Bog da mu dušu prosti. Slava mu... ^[1]

Spomenik Ljubomiru Stanboliću (†1914) (Dučalovići – Sadljike)

Ovaj spomenik pozdravlja

svakog rodoljuba Majke Srbije

koji su odani čuvati veru hrišćansku

u svojoj Otadžbini

Ovako junački protiv neprijatelja

svoj život položi

LjUBOMIR STANBOLIĆ

iz Dučalovića

a vojnik I čet. I Bat. 10 puk. III poziva

Hrabro borećise za veru i kralja i otadžbinu

protiv Turske Bugarske i Austro-Madžarske

herojski pogibe 24 Novem. 1914. g.

kod Smedereva položaj Kamen-dol

gde je i sahranjen u 47 god svoga života

Ostavi suprugu Jelenku i decu

koja mu ovaj spomen podigoše^[1]

Spomenik Dragiću Staniću (†1914) (Guča – Grotnica)

DRAGIĆ STANIĆ iz Guče.

Rođen 30. XII. 1872. g.

biv. Majstor i

vojnik I-ve čete I bat.

X pr. puka III poziva.

Učestvovao u ratu 1912 i [19]13.g.

a pogibe na Kosmaju

braneći otadžbinu

25. novembra 1914. G.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podižemu sin Rajko

i supruga Stanka^[1]

Spomenik Svetozaru Radojeviću (†1914) (Prilipac)

Ovaj spomenik pokazuje ime

SVETOZARA RADOJEVIĆA iz Prilipca

Bivšeg Vojnika 4 čete.

3-eg Bataljona X puka. III poziva.

Hrabro Boreći se

protiv neprijatelja Austrije

na Brestoviku pogibe

26. novembra 1914.g.

u 46. Godina svoje starosti.

Bog da mu Dušu Oprosti

Ovaj spomen podigoše

svome ocu Svetozaru

sinovi Dragoljub, Veljko i Miloje

Radojević^[1]

Spomenik Tanasiju Majstoroviću (†1914) (Brezovice – Majstorovići)

Ovde je saranjen

TANASIJE MAJSTOROVIĆ

iz Brezovica

vojnik II čete I bat. X puka

Poživi 30 g.

A ratujući razbole se

i umre u čačanskoj bolnici

18 decem. 1914 God.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podižu sinovi

Dragić Radomir Aleksandar

i žena Persina^[1]

Spomenik Spasoju Plaziniću (†1914) (Guberevci – Plazine)

SPASOJE PLAZINIĆ

pogibe u ratu 1914. god.

u 22 g. svog mladog života

boreći se i braneći

slobodu države i naroda svog.

Svoje mlade kosti ostavi

na položaju neznano gde

Neka mu je večna slava

Ovaj spomen podižu mu

ožalošćena braća

Dragoje i Arsenije^[1]

1915.

Spomenik Andriji Vitoroviću (†1915) (Vučkovica – kraj puta)

Oj putniče mili rode

umoljeno stani ovde

i pročitaj ovaj spomen počiv.

ANDRIJE VITOROVIĆA

iz Vučkovice

Tek što bijah u najlepšem cvetu

kosti moje ostaše u svetu

kao srpskom vojniku u svojih 24. G.

10 og januara 1915. G. u Užicu

Zbogom svetu moj premili cvetu

ja se više povratiti neću

a vi meni upalite sveću

Ovaj spomen podižemu

Njegova ožalošćena Majka Zagorka

Brat Trivun

i žena Stanojla^[1]

Spomenik Vitomiru Dramliću (†1915) (Guča – Anđelići)

VITOMIR DRAMLIĆ

iz Guče

požive časno i pošteno 48. God.

kao vojnik III poziva u ovom ratu

na položaju kod Smedereva

razboleo se i u bolnici u požarevcu

umro 11. januara 1915. G.

Tamo je i saranjen.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podižu

žena Milica i sin Radovan^[1]

Spomenik Mikanu Živkoviću (†1915) (Kraj puta Guča-Viča)

Ovaj spomenik pokazuje

MIKANA ŽIVKOVIĆA

iz Živice

vojnika 2 čete I bat. 10 puka 3 poziva.

živijo 45 god.

a učestvovao u ratu od 12 pa do 1915. G.

pogibe na smederevu

13 januara 1915 god.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podiže

njegova supruga Petrija

i sin Spasoje

Pisa: Ljubo Đekić^[1]

Spomenik Dragomiru Marinoviću (†1915) (Grab – Rajičići)

Ovaj spomen

pokazuje junačku smrt

DRAGOMIRA MARINOVIĆA

iz Graba

koi poživi 39. g.

A učestvovao u ratu

od 1912. do 1915. G.

I čete I batalj. 10 puk II poziv

a umro 15 januara 1915 G.

u Albaniji

Bog da mu dušu prosti

Spomenik podižu mu

sinovi Miljko i Jovan^[1]

Spomenik Miljku Pandureviću (†1915) (Lisa – Šulubure)

Spomenik

MILjKO PANDUREVIĆ

rođen 7-og aprila 1895. G.

a umro kao vojnik

u Prištini

31. januara 1915 G.

Evo vama moji roditelji

ladni kamen za mene govori

đe si moje kosti ostanule

u Prištini đe mlogi ostasmo

đe sudbina mene život uze

mili moji zamnom liju suze

Ovaj spomen podižemu

ožalošćeni roditelji

otac Radič i majka Radosava^[1]

Spomenik Vučku Anđeliću (†1915) (Guča – Anđelići)

Ovaj spomenik

pokazuje pokojnog

VUČKA ANĐELIĆA

iz Guče.

Rođen 20. januara 1895.God.

a umro 1. februara 1915.God.

kao vojnik 3. čete 2 bataljona

I og poziva 11 puka u Prištini

i ostavi roditelje svoje

da njegovu preranu smrt

do veka oplakuju.

Ovaj potpisati spomenik

podiže mu otac Vladimir

majka Stanica

i sestre Olga i Kosara

i zet Nikola^[1]

Spomenik Đorđu Vukoviću (†1915) (Donja Kravarica – Starčevići)

Ovaj spomen vojnika

ĐORĐA VUKOVIĆA

iz D. Kravarice

2 čete I bataljon

Kruševačke rezerne trupe.

poživi 21 god.

umro 1/febr. 1915 god.

Spomen mu podiž

brat Milenko i Todor

i majka Nedeljka^[1]

Spomenik Adamu Dmitriću (†1915) (Kotraža – Puze)

Evo spomena od kamena

radi večnig uspomena

hrabrog vojnika

saranjenog ovde poč.

ADAMA DMITRIĆA

iz B[elog] kamena

a bivšeg ratnika X p.

Puka kadrovačko

a usled ratnih napora

razboli se i umre

u prvoj rezernoj bolnici

u Čačku

12. februara 1915 G.

Bog damu dušu prosti.

Spomen spodižumu

sinovac milorad

i supruga milosava^[1]

Spomenik Dobrosavu Bujoševiću (†1915) (Beli Kamen – Bujoševići)

DOBROSAV

sin Dragića i Stane Bujošević

iz Belog Kamena

koji je kao mlad cvet poživeo 20 god.

a 1914 stupijo je u ovaj evropski rat

u III četu I bataljona XI puka

u Prištini

Tada se teško razboleo

i pušten kući na bolovanje

i u vozu kod Niša

umro u putovanju

13 februara 1915 God.

i tamo je saranjen

I Bog da mu dušu prosti

Znak ovaj podižumu

otac Dragić

i bratučed Milutin^[1]

Spomenik Miliću Poledici (†1915) (Trešnjevica – Poledice)

Spomen

MILIĆA POLEDICE

iz Trešnjevice

Vojnika X-og kadrovačkog puka

koji poživi 23 god.

a pogibe na Kosmaju

Boreći se sa austrijanskom vojskom

za svoju otadžbinu 15. feb. 1915. g.

i Brata mu MIKAILA

vojnik X-g kadrovačkog puka

koji poživi 22 god.

a umro od tifuza

15. feb. 1915. u prištini

Spomen im spodigoše

na očinom grobu Kostinom

majka Stana

sestra Krstina

i zet Pavle Đoković^[1]

Spomenik Miliji Božiću (†1915) (Pilatovići)

Ovaj spomenik pokazuje ime

Hrabrog Vojnika

4 čete I bat. X puka I-og poziva

MILIJA BOŽIĆ

iz Pilatovića

koji poživi 23. God.

učestvovao u ratu 1912 i [19]13

i Austrijskog rata.

Umro u Boldogasonu

1915. G. 19. F.

Ovaj spomen podigošemu

ožalošćeni

otac Glišo, mati Jakova

supruga Slavka i ćer Rosanda

Božići^[1]

Spomenik Milenku M. Antoviću (†1915) (Prilipac – kraj puta)

Oj putniče!

Stani ovde dužnost zove

da pročitaš reči ove:

na bojištu on je pao

i za Srpstvo život dao:

gonila ga želja mila

da mu Srpstvo bude sila

a postiže miso svoju

kad pogibe u tom boju

MILENKO M: ANTOVIĆ

iz Prilipca

aktiv: narednik 4 čete

1 Bataliona: 10 puka

koie poživio 23. G.

A ranjen na Šabcu

i doteran u bolnicu u

Kragujevcu.

i umro. 20. febru. 1915 G.

i tamo saranjen:

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigoše mu

njegove čiče Milovan i Milivoje

i braća Vojislav i Petar

i rođak Sreten^[1]

Spomenik Svetomiru Pajoviću (†1915) (Kaona – Pajovići)

SVETOMIR PAJOVIĆ

iz Kaone

vojnik II čete 4. bat. 10.puk I poziva

poživeo 30 g.

a umro je u Kraljevu

od jaki rana 24. II 1915.god.

I Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podiže sin Vlastimir^[1]

Spomenik Branisavu Matoviću (†1915) (Živica – Brankino brdo)

Ovde je saranjen

BRANISAV MATOVIĆ iz Živice

vojnik 2 čete I bat. 10 puka I poziva

koi poživi 33 g.

A učestvovao u ratu od 1912 G. pa do 1915 G.

Od ratnig napora razbolise

dođe kući i umro 1 marta 1915. G.

Bog da mu dušu prosti

Spomen podiže njegova supruga

i sin Bogoljub^[1]

Spomenik braći Vukosavljević – Periši (†1915), Milovanu (†1913) i Velimiru (†191?) (Guča – Grotnica)

Za večnu uspomenu

i nikad ne prežaljenig

moja tri sina u ratu izginuli

PERIŠA od 25. G.

MILOVAN od 21 g. i

VELIMIR od 21 g.

sinovi pok Jovana i Krstine vukosavljevića.

PERIŠA

je kao vojni obveznik stupijo u ovaj evropski rat

u I četu I bataljona V puk konj. divizije I poziva

do evakuacije Srbije.

Pri ostupanju naše vojske

umre 5. marta 1915 G. u niškoj bolnici

i tamo je saranjen kod crkve

MILOVAN

kao regrut stupijo je na branik otadžbine

u srpsko-turski - i bugarski rat

kao obveznik III čete I batal. X puka

na Koritniku poginuo je septembra 1913.G.

VELIMIR

kao regrut u ovom evropskom ratu

IV četa I Bat, XI puka pogibe kod...

Krstina ovaj biljeg

podiže sinovima i sebe za života

sa unukom Krstom Vukosavljevićem^[1]

Spomenik Kuzmanu V. Pavloviću (†1915) (Živica – Brankino brdo)

Ovaj spomen pokazuje

KUZMANA V. PAVLOVIĆA iz Živice

kao vojnik ratnog vremena

bioje pri 2. bateriji u Valjevu

živi 28 G.

a umro 8 marta 1915.

God. tamo je i saranjen

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podiže otac Vićentije^[1]

Spomenik Radivoju Slavkoviću (†1915) (Goračići – Jorovići)

Ovaj spomen pokazuje

gde je ostalo telo pok.

RADIVOJA SLAVKOVIĆA

iz Rtiju

a živijo u Goračiću

koi kao vojnik

III čete I bat. X puka II poziva

učestvovao u ratu 1912 – 1915 g.

i od teški ratni napora i bolesti

umre u Užičkoj voj. Bolnici

10. marta 1915. god.

u 40. god. svga života

Ovaj spomen podigoše mu

supruga Perunika

i veli Bog da ga prosti^[1]

Spomenik braći Knežević – Radenku (†1915) i Tanasiju (†1913) (Vlasteljice – Kneževići)

Ratnici RADENKO I TANASIJE

braća Kneževići iz Vlasteljica

koji u balkanskom i svetskom ratu

za slobodu i ujedinjenje otadžbine

život dadoše

Blagodarni potomci podižu ovaj spomen…

za pokoj njihovih duša. Slava im

Za večiti spomen kako treba

otadžbinu čuvati i braniti.

Bog da im dušu prosti.

RADENKO

kao vojnik II poziva

ranjen i umre u vojnoj bolnici u Užicu

14.marta 1915. god. i tamo je i saranjen

TANASIJE u borbi sa Bugarima

pogibe na Drenku 18. januara 1913. god.

i tamo je i saranjen

Ovaj spomen podigoše

sinovi Vladimir i Andrija

svome ocu Tanasiju i Stricu Radenku. ^[1]

Spomenik Milanu V. Radonjiću (†1915) (Turica – Madžarsko groblje)

Ovaj spomen

što na bregu sija

oko sebe putnike savija

to je spomen hrabrog

ratnika

MILANA V. RADONjIĆA

iz Turice.

Bivši vojnik 4. Čete

I bat. 10 puka I poziva,

rođen 1885 g.

Učestvovao u Srbsko Turskom

i Austrijskom ratu,

od teških ratnih rana razboli se,

u beogradskoj bolnici

umre 15. marta 1915. god... ^[1]

Spomenik Milunu A. Mrdakoviću (†1915) (Rogača – Čukar)

Ovde počiva

MILUN A. MRDAKOVIĆ

iz Rogače.

Bivši vojnik pekarske čete

Šumadijske divizije I poziva.

koi u ratu od teških rana

svoje mladosti od 28 god.

a umro je u selu Ratkovu

marta 1915.god i tamo je saranjen

zapis učini njegov Brat Milosav^[1]

Spomenik Milisavu Jovićeviću (†1915) (Osonica – Selište)

Spomen

MILISAVA JOVIĆEVIĆA

iz Osonice

vojnika stalnog kadra

koji poživi 21 god.

a umro kao ranjen i bolesan

u stalnom kadru

u mestu Beli potok kod Beograda

1915. god. Marta meseca

Bog da ga prosti

Spomen mu podižu stričevi

Ilija i Velimir^[1]

Spomenik Ranisavu M. Anđeliću (†1915) (Guča – Anđelići)

RANISAV M. ANĐELIĆ iz Guče

kojije časno poživeo 50. g.

kao poslednja odbrana

na vojnoj dužnosti u Užicu.

Razboleo se u ovom evropskom ratu

i umro i saranjen u ostupanju

u 3. aprila 191?. god. u Trsteniku

Bog damu dušu prosti

Biljeg podigoše brat Petronije

i majka Petrija i sinovac Stevan^[1]

Spomenik Stojku Sretenoviću (†1915) (Trešnjevica – Polje)

Ovaj spomen

pokazuje hrabrog ratnika

STOJKA SRETENOVIĆA

iz Trešnjevice

biv. vojnika 3 čete I bat. X puk

koji u 22 God. mladosti svoje

boreći se sa neprijateljima

razboli se u Mokrom lugu

i umro u bolnici u nišu

15. Ap. 1915. god.

Ovaj spomen spodiže mu

brat radomir i sna Čelka^[1]

Spomenik Panteliji Terziću (†1915) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

Priđi bliže rode moj te

pročitaj spomen moj

truda svoga ne požali

što ćeš stati i čitati.

I recite. Bog da prosti

našeg krabrog ratoborca:

PANTELIJE TERZIĆA

iz ovog sela Dučalovića.

Bivšeg vojnika II-og poziva 10 puka

koji poživi 41 god.

razboli se na položaju

i dođe kući na bolovanje

i umre 25. aprila 1915.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podgoše mu sinovi

Aleksa, Svetozar, Miloje, Desimir

i supruga Stamena Terzić^[1]

Spomenik Ljubomira Jelića (†1915) (Dučalovići – Sadljike)

Pod ovim kamenom počiva telo

LjUBOMIRA JELIĆA

iz Dučalovića

koji poživi 50 godina.

A kao vojni obveznik bijo je

na Drini u poslednjoj odbrani.

Tamo se razboleo došo kući

gde posle dužeg bolovanja

ispusti svoju napaćenu dušu

26. Aprila 1915.G.

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podižu supruga Ana

i pošćerka Stana

i zet Ljubisav Sudimac potkivač^[1]

Spomenik Milojku Staniću (†1915) (Guča – Grotnica)

Za uspomenu našem sinu

MILOJKU STANIĆU

vojniku 3 čete I bataljona 11 puka

koji poživio 20 godina

a pušti se na bolovanje

i umre kod svoje kuće

27 maja 1915. God.

Ovaj spomenik podigošemu

ožalošćeni roditelji

otac Radosav majka Miljka

i braća Radenko i Miloje^[1]

Spomenik Dimitriju B. Plaziniću (†1915) (Guberevci – Plazine)

Ovaj spomen pokazuje ime

našeg ratnika

DIMITRIJA B. PLAZINIĆA

iz Guberevaca

Vojnik II čete I bataljo:

X puka III poziva.

Poživi 50. god.

A braneći svoju otadžbinu

od 1912 – 1915 G.

razboli se i umre

u vojnoj bolnici

požarevačkoj

11. juna 1915 G.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podiže

njegov zet Vlastimir Jekić^[1]

Spomenik Dobrosavu Spasojeviću (†1915) (Lisice – Kukići)

Priđi bliže rode moj

i pročitaj spomen ovaj

dična Srba Hrabrog ratoborca

DOBROSAVA SPASOJEVIĆA

iz Lisica

bivši vojnik 4. Čete

1. bata. 10. puka 1. poziva.

Koji poživi. 26 god.

i učestvovao je u balkanski

i Evropski rat.

razbolijo se na položaju kod Slovca,

prikvatiga poljska Bolnica na Ubu

i tamo umro. 7 avgust 1915. g.

A telo mu prenese njegova porodica

i sakraniše ovde

u porodično groblje.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomen podigoše

majka Đurđija

supruga Rajka

i sin mu Bogoje^[1]

Spomenik Srećku Milojeviću (†1915) (Zeoke – Milojevića brdo)

Ovaj spomenik

pokazuje upokojenog

SREĆKA MILOJEVIĆA iz Zeoka

bivši kaplar Mitraljeskog odeljenja

10. puka I. poz.

koji u ratu prot. Austrije

hrabro boreći se

poginu na položaju Zeoke kod Beograda

5. IX 1915. god.

u 24 god života

Slava mu

Spomenik mu podižu

braća Aleksa i Danilo^[1]

Spomenik Đekić Stevanu (†1915) (Gornji Rti)

ĐEKIĆ STEVAN

iz sela Rtiju

rezervni kapetan I klase,

komandir III čete I bataljona

X kombinovanog puka II poziva,

rođen 2 Avgusta 1869 g.

Za svoju otadžbinu

na Smederevu

u srpsko austro ugarskom nemačkom

bugarskom i turskom ratu

poginuo 6 septembra 1915 g.

preneto telo u ovo groblje

gde je i saranjen 12 / 9 1915.g.

spomenik spodiže mu

supruga milja

sinovi vladimir i miljko i mirko

i sinovci ljubisav mijailo i nika^[1]

Spomenik Dragoljubu Stančiću (†1915) (Kraj puta Tijanje – Zeoke)

Spomenik ovaj

pokazuje srpskog ratnika

DRAGOLjUBA STANČIĆA

iz Tijanja,

rođen 1895 god.

Bivši vojnik Kruševačkig

rezernih trupa, mladića.

Kao regrut stupijo je u rat

protiv Austrijanaca 1914 god.

a poginu na bojnom polju,

hrabro boreći se i braneći

svog kralja i otadžbinu,

položi svoj život

10 septembra 1915 god.

u 21 godini mladosti svoje

Spomen podiže mu

verna supruga Zorka

i kćer Koviljka 1927. god.^[1]

Spomenik Ratomiru A. Matoviću (†1915) (Kraj puta Guča – Viča)

Braćo i drugovi

pročitajte spomen

koji pokazuje

RATOMIRA A. MATOVIĆA

iz živice

u 35. god. stupi u rat

kao vojnik I čete

I bataljona dopunskog puka

šumadijske divizije 2. poziva

Grom zagrmi munja sevnu

kao soko srpski ode

srpska truba svud odpevnu

sokolove svoje zove

pored starih pa i novembar

pred dušmana hrabro stade

pod zastavom za rod pade

pogibe na Prepolcu

10-og septembra 1915. g... ^[1]

Spomenik Tikomiru Klisariću (†1915) (Guberevci – Plazine)

Ovaj spomenik

pokazuje ime našeg ratnika

TIKOMIRA KLISARIĆA

iz guberevaca,

vojnika 4 čete II bataljon

15 puka 3 poziva.

Poživi 48. god.

A pogibe na Smederevu

2 oktobra 1915. g.

I Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podižem ja

Vasilije Satarić iz Guberevaca

zato što sam od njega kupijo

prvo parče zemlje^[1]

Spomenik Nikoli Stevančeviću (†1915) (Grab – Ilići)

NIKOLA STEVANČEVIĆ

kaplar kadrovske čete

1. batalijona X peš. Puka

poginuo na Beogradu

4. oktobra 1915.

Spomen mu podižu

brat Kosta

i sestra Vukosava^[1]

Spomenik Milenku Majstoroviću (†1916) i njegovim sinovima Miliji (†1915) i Blagoju (†1915) (Prilipac)

Truba svirnu s bojne Drine

u boj zove, ej Srbine:

Soko prnu iz svog gnezda

i povede dva viteza

Ovaj spomen pokazuje

ime oca MILENKA

i dva sina MILIJU i BLAGOJA

Majstorovića iz prilipca

koji za slobodu i otadžbinu

dadoše svoje živote

MILENKO

poživi 47.G.

kao borac 3 poziva

zarobljen u ropstvu

umro u Ašanu

25: X 1916.G.

sinovi

MILIJA

poživi 22 G.

kao borac stalnog kadra

pogibe na položaju Maloj Krsni

9. X 1915.G.

i

BLAGOJA Majstorovića

iz Prilipca

koji za slobodu i otadžbinu...

10. IV 1915 G.

i tamo su saranjeni

Ovaj spomen podigoše

naslednica Đurđija

i zet Milan Lazarević

Pisa Tih. D. Petronijević iz Lisica^[1]

Spomenik Ranku Jerotijeviću (†1915) (Osonica – Mečke)

Spomen

RANKA JEROTIJEVIĆA

iz Osonice

vojnika II-ge čete,

I-og bat. X-og puka III. Poziva

rođen 15 aprila 1866.g.

A pogibe 12-og 10-og 1915. God.

Bog da mu dušu prosti

Spomen spodiže supruga Stana

i sin Mihailo^[1]

Spomenik Petru F. Davidoviću (†1915) (Lapidarijum u Guči)

Spomen ovaj

pokazuje žitelja ovog sela Lisica

PETRA F. DAVIDOVIĆA

značar 4. čete 1. bat. 10. puka 3. poziva.

učestvovao srpsko-turski

balkanski rat 1912. G.

i Srpsko Austrijski rat.

Ugledan srbin Petar

bivši u građanstvu kmet

poživi 48 g. časno i pošteno.

A kao viteški junak, osvetnik Kosova

hrabro boreći se protiv Austro-Nemaca

Braneći Otadžbinu proli svoju krv

i pogibe na položaju Kijevu,

u okrugu Kragujevačkom

14. Oktobra 1915. G.

i tamo saranjen.

Bog da ga prosti

Našem nikad nezaboravljenom roditelju.

Ovaj spomen podižu sin Miloš... ^[1]

Spomenik Svetozaru M. Broćiću (†1915) (Guča – Grotinica)

SVETOZAR M. BROĆIĆ

sin Julke i pok. Mladena Broćića iz Guče.

Rođen Jula 1884. God.

Vojnik 3. čete 5. Bat. 5-og Pr. Puka.

pogibe u 22. god. svoje Mladosti

na Glogovcu

17 oktombra 1915. God.

Borećise sa Austrijancima

za veru i otadžbinu.

Bog da mu dušu oprosti^[1]

Spomenik Milutinu S. Milutinoviću (†1915) (Živica – Brda)

O putniče mili rode

stani malo ovde

i pročitaj ovaj tužni spomen

MILUTINA S. MILUTINOVIĆA

iz Živice

vojnik I čete 2, Bat. 9,

kombinovani puk – I – poziv

učestvovao je u ratovima

Bugarskom i Austrougarskom

Poživio 26. god.

a krabro boreći za svoju otadžbinu

pogibe na položaju Crna reka

20. oktobra 1915. god.

Slava mu. Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigoše ožalošćeni

majka Jovanka

i braća Milun i Mijodrag

Mili rode zapalte mu sveću

jer više više povratiti neću^[1]

Spomenik Tanasku Radoviću (†1915) (Gornji Dubac – Zajednica)

Ovaj spomen

pokazuje bivšeg ratn.

TANASKA RADOVIĆA

iz Gornj. Dubca,

kaplara II čete I bat. X puk II poz.

koji poživi 40. G.

A pogibe 20 oktombra 1915. God.

Na polož[aju] Tresibaba,

boreći se za otadžbinu.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podigoše

žena Stanica

i sinovi Dmitar, Slavoljub i Bogdan^[1]

Spomenik Dragoju Bogdanoviću (†1915) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)

Ratni druže i ostali moji

evo spomen gde mi ovde stoji

pokoj.

DRAGOJA BOGDANOVIĆA

iz Rogače

redov 2 čete 1 bataljona

10 puka II poziv

rođen 1880 god.

no ratujući protiv neprijatelja

i boreći se za spas otadžbine

poginu na Pustoj reci

29. okt 1915 god.

Spomen mu podigoše

Dragoljub sin i Radojka supruga^[1]

Spomenik Veselinu Bukumiroviću (†1915) (Osonica – kraj puta)

Spomen

VESELINA BUKUMIROVIĆA

iz Osonice

koji poživi 40. G.

a kao vojnik II poziva

pogibe na Bugarskoj granici

9 novembra 1915. G.

čuvajući kralja i otadžbinu

koji je učastvovao u svim ratovima

Bog da mu dušu prosti

Supruga Novka

sinovi Mikailo Milosav i Milutin^[1]

Spomenik Radovanu Bogdanoviću (†1915) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)

O putnici mili rode

stani malo ovde

te pročitaj ovaj natpis

ovde dična Srba

RADOVANA BOGDANOVIĆA

iz Rogače

bivši vojnik II čete

I bataljon 10 puk III poziv

koi poživi 53 god.

koi učestvova u svim ratovima

od 1912 god. pa do 1915 god.

boreći se za veru i slobodu

svoje otadžbine i pogibe

10 novembra 1915 god.

na položaju i tamo je saranjen.

Bog da ga prosti

Ovaj mu spomen podiže

supruga Živana

i sinovi Milenko Milivoje i Dobrosav^[1]

Spomenik Velisavu Jerotijeviću (†1915) (Osonica – Mečke)

Spomen

VELISAVA JEROTIJEVIĆA

iz Osonice

rođen 7. jan. 1896 g.

pa kao vojnik 2-ge čete 1 bat.

rezer. krušev. trupa.

boreći se za ujedinjenje

srpskog naroda

ispusti svoju dušu

15 novembra 1915.g.

Familiju ožalosti,

Velisava bog da prosti

Ovaj tužni spomen spodižu

otac Milovan i

majka Stojka sa decom^[1]

Spomenik Velimiru Jerotijeviću (†1915) (Osonica – Mečke)

Spomen ovaj

pokazuje ime hrabrog vojnika

2-ge čete, 1 bat. rez. krušev. Trupa

VELIMIRA JEROTIJEVIĆA

iz Osonice

rođen 25-9-1896. G.

a ispusti svoju dušu

20-11-1915.

u putu Drač – Valona

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podiže majka Stana

i brat Mihailo

i sna dobrinka^[1]

Spomenik Jovanu Zučkoviću (†1915) (Luke – Zučkovići)

Spomen

JOVANA ZUČKOVIĆA

iz Luka

vojnika stalnog kadra

koji požive 21. G.

a umro je u niškoj bolnici

25. novem. 1915.g.

Bog da mu dušu prosti

Spomen spodižemu

majka Ružica

pa i ona sama se za života

upisuje u sinov spomen

u svojoj 60 god.

A kad budem umrla

recite mi Bog da mi dušu prosti^[1]

Spomenik Gojku Anđeliću (†1915) (Guča – Anđelići)

GOJKO ANĐELIĆ iz Guče

vojnik kadrovac 3.čete

I bataljon X pešad. Puka

stupijo je u rat 1912. god.

učestvovao u tursko-bugarskom

i austrijskom-nemačkom ratu

od 1912 do kraja 1915. god.

i kao teško ranjen i zarobljen

u ostupanju srpske vojske 1915.God.

i sproveden je u beogradsku bolnicu

gde je i umro i saranjen

27. novembra 1915.God

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigoše mu

brat Milivoje

i zadružni zet St.Đekić

i snaha Stanimirka

i sinovica Mileva^[1]

Spomenik Dragutinu Simoviću (†1915) (Osonica – Mečke)

Spomen

DRAGUTIN SIMOVIĆ

iz Osonice

rođen 20 aprila 1896. g.

pa kao vojnik 2-ge čete, 1, bat.

rez. krušev. Trupa

kao borac za Otadžbinu

ispusti svoju mladu dušu

29. novembra 1915.g.

na pristaništu Valona

u svoji 19 leta

Familiju ožalosti,

Dragutina bog da prosti

Spomen podižu

otac Jovan

majka Milenija sa decom^[1]

Spomenik Milisavu Pejčinoviću (†1915) (Luke – Lazovići)

Evo spomen u kraj puta

za kim oplakuje

majka brat i sestra

sirotinja ljuta

a drugovi žale hrabrog junaka

MILISAVA PEJČINOVIĆA

iz Luka,

koji umre u 22. god. svog života

kao vojnik kaplar

pri ostupanju preko Albanije

od ratnih napora

novembra meseca 1915 god.

Spomen podiže majka Mirosava

i braća Jezdimir, Jovan

i kći Zorka^[1]

Spomenik Risimu Bujoševiću (†1915) (Beli Kamen – Bujoševići)

RISIM BUJOŠEVIĆ

iz Belog Kamena

koi je čestno i pošteno

poživio 41 g.

a kao vojni obveznik stupijoje

u ovaj Evropski rat

u I čačansku rezernu bolnicu

od evakuacije Srbije

Pri odstupanju naše vojske

Risim je se razboleo u putu

na žalos svoji sinova i kćerinu

umro 6 decembra 1915 g.

u Podgorici u Crnoj Gori

i tamo je saranjen

I bog da mu dušu prosti

Znak ovaj podigošemu

sin Milutin i brat Dragić^[1]

Spomenik Mihajilu M. Dostaniću (†1915) (Turica – Dostanići)

Ovaj spomenik

pokazuje hrabro ime

MIHAJILA M. DOSTANIĆA

kaplara šumadijske bolničke čete

I poz. 10. Puka

Rođen 20 – XI – 1886. G.

Učestvova u svim ratovima

Odlikovan je za hrabrost

srebrnom i zlatnom medaljom,

sa diplomama i ordenima.

Pogibe na Lješu

15. decem. 1915. god;

i tamo saranjen

I slava mu

Ovaj spomenik

podigoše mu njegova braća

Vidoje i Kosta Dostanići^[1]

Spomenik Velimiru Lukoviću (†1915) (Osonica – kraj puta)

VELIMIR LUKOVIĆ

iz Osonice

kaplar II č. I bat 10 p. II poz.

ranjen na Maljenu 11 novembra

a umre 16 decembra 1915 g.

u Skoplju

ožalosti oca Čeda i majku Anđeliju

i ostavi 2 maloletna sina

Dragomira i Milomira

3 sestre Janu Boriku i Miluniku

koji mu spomen podigoše.

Žive 30 G. a izgubi život

u najlepše doba svog života

boreći se hrabro sa neprijateljima

za slobodu svog naroda^[1]

Spomenik Cvetomiru Vesoviću (†1915) (Krivača – Đekići)

CVETOMIR

sin Cmiljke i Dragića Vesovića

iz Krivače

koji poživi 19 god.

Kojije kao regrut

stupijo na vojnu dužnost

u srpsko-austrijski rat

i prilikom evakuacije Srbije

pri ostupanju vojske umroje

21 decembra 1915 god.

u kavaji. tamo je i saranjen

Ovaj spomen spodiže

majka cmiljka

sinu za znak groba

dok je srpskog roda^[1]

Spomenik Vukašinu Dramliću (†1915) (Guča – Anđelići)

Ej vi bližnji

i putniče odaljeni

stanite kod ovog ladnog kamena.

ne žalite truda svog.

setite se imena mog.

VUKAŠINA

sina Milice

i pok. Vitomira Dramlića

iz Guče.

poživi 20 G.

kao vojnik na ostrvu Vidu

umre 28. decembra 1915.G.

i tamo je saranjen u Plavu Grobnicu

Bog da mu dušu prosti

Spomen ovaj podižu mu

majka Milica

i brat Radovan^[1]

Spomenik Milisavu Jovanoviću (†1915) (Prilipac)

Za slobodu ja sam pao

i za srpstvo život dao

MILISAV

sin Rajke i Arsenija Jovanovića

iz Prilipca.

Biv. vojnik 2 čete 2. Bat.

2. prekobrojnog puka III poz.

šumadinske konbinovane divizije.

Koji poživi 22 God

A braneći svoju otadžbinu

pogibe na položaju bugarskom frontu

oko Knjaževca

meseca decembra 1915. G.

i tamo je sahranjen

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigošemu rođaci

Petar. Dmitar. Novak. Miloš.

Tomo. Nenad i Radoje

Jovanovići

Pisa tihomir Petronijević iz Lisica^[1]

Spomenik Đorđu Kostiću (†1915) (Kraj puta Guča-Viča)

Za večnu uspomenu

našem ocu i bratu koji propade

ĐORĐE KOSTIĆ

iz Guče

kojije kao čestit i pošten građanin

poživi 48 god.

a kao vojni obveznik

stupijo je u ovaj evropski rat

pri štabu sa svojim konjom

kao komordžija

X kobinovatog puka III poziva

a prilikom evakuacije srbije

pri ostupanju vojske za Krf

i u putovanju preko Albanje

1915 g. negde je umro.

izveštaj nema gde.

Bog da mu dušu prosti.

Biljeg ovaj podigoše

sinovi Milisav i Radovan

Pisa Miljko Kovačević iz viče^[1]

Spomenik Milutinu Lukoviću (†1915) (Osonica – kraj puta)

Spomen

MILUTINA LUKOVIĆA

iz Osonice

vojnik I čete I bat. X puka

kruševački trupa

poživi 20 god.

a umre ostupajući od neprijatelja

1915 G. u Okridu

Bog da mu dušu prosti

Spomen podiže mu

otac Timotije

majka Nerandža

i brat Mikailo^[1]

Spomenik Dragutinu Bukumiri (†1915) (Osonica – kraj puta)

Oj putniče mili rode

umoljeno stani ovde

i pročitaj ovaj spomen

DRAGUTINA BUKUMIRE

iz Osonice

vojnika X puka

municione kolone I poz.

poživeo 40 god.

a poginuo idući na Krf

1915 god.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podiže

supruga Milenija

i sinovi Miloš i Radoš^[1]

Spomenik Ikodinu Jovićeviću (†1915) (Osonica – Selište)

Spomen

IKODINA JOVIĆEVIĆA

iz Osonice

vojnika II čete III-eg poziva

X-og puka šumadijske divizije

koji požive 55 god.

a umrije na Krfu

1915 god. januara meseca

Bog damu dušu prosti

Spomen u podigoše

braća Ilija Velimir

i njegova maloletna kćer Rosanda^[1]

Spomenik Vojimiru Lazoviću (†1915) (Gornji Dubac – kraj puta)

VOJIMIR LAZOVIĆ

iz Tolišnice

vojnik II čete I bat. 10.puka.

Ratovao od 1912 – 1915.G.

pa je zarobljen

na Bugarskoj granici 1915.g.

i dalje se ne zna sa njim šta je bilo.

Poživi 28.God.

I Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen udari

otac Nedeljko

majka Obrenija

i brat Ljubomir^[1]

Spomenik Jevremu Stevanoviću (†1915) (Osonica – kraj puta)

Spomen

JEVREMA STEVANOVIĆA

iz Osonice

vojnika II čete I bat. X puka II poz.

poživeo 36.G.

A ugibe boreći se za otadžbinu

1915.G.

Spomen mu podiže

supruga Dostana

sin Velisav i sna Milica

i kći Milica^[1]

Spomenik Vasiliju Obradoviću (†1915) (Rtari – kraj puta)

Ovaj spomenik

pokazuje ime

VASILIJA OBRADOVIĆA iz Rtara

vojnika I čete I bataljona

5 prekobrojnog puka

Poginuo na bojnom polju

boreći se protivu neprijatelja

za otadžbinu i slobodu svoga naroda.

Rođen 7. decembra 1885.God.

a poginuo 1915. G.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen

podigoše mu brat Milutin

i kćerke Radulka i Slavka Vida i Mira

i njegov neprežaljeni otac Novica^[1]

Spomenik Aleksandru Tričkoviću (†1915) (Markovica – kraj puta)

Ovaj spomen

našeg dobrog brata pok.

ALEKSANDRA TRIČKOVIĆA

rodom iz Prokuplja sre

Prokupački Okrug toplički

Bivšeg vojnika I čete

2 Bataljona 2 puk kadrovački.

Poživio 21. god.

Učestvovao u ratu [19]14 i [19]15. g.

sa Švabama nemcima i bugarima

boreći se za svoju dobru otadžbinu.

i slava mu.

Spomen mu podiže brat Boško

piso Stanimir jaćimović^[1]

Spomenik Živojinu Jovoviću (†1915) (Lisa – Vratonje)

Spomen

ŽIVOJINA JOVOVIĆA

iz Lise

vojnika III čete I Bat. XI kadrovskog puka

koji poživi 19 God.

a umre od ratnih napora u Prištini

u najlepšem dobu u mladosti svojoj

Poklič Otadžbine

mene mlada u boj pozva

da slobodu branim

od strašnih dušmana

švaba i madžara, turaka i bugara

Mladi život dadog otadžbini svojoj

i sloboda sinu domovini mojoj

Bog da mu dušu prosti

Spomen podigoše mu

ožalošćeni roditelji

otac Tikomir i majka Milja^[1]

Spomenik braći Mirković – Milenku (†1915), Božidaru (†1915) i Zdravku (†1915) (Trešnjevica – Polje)

Ovaj znak

za tri brata rođena

MILENKO rođen 1888.G.

BOŽIDAR rođen 1890.G.

ZDRAVKO rođen 1892.G.

kao bivši vojnici

X-og peš. puka I poziva.

Boreći se za Otadžbinu

i veru Srp: naroda:

pogiboše za vreme Sr. Evakuacije

na žalost svojih u 1915. G.

Slava im

Spomen ovaj podigoše im

tužni Otac Vule Mirković

sa unucima

Aleksom Dobrivojem i Momčilom^[1]

Spomenik braći Dragutinu (†1912) i Dragiši (†1915) (Tijanje – kraj puta)

Ova spomen

pokazuje dva brata pok

DRAGUTINA i DRAGIŠU.

Dragutin poživi 24. G.

a kao vojnik 10 puka

poginuo u Draču 1912. God.

Dragiša poživio 20 god.

poginuo kao kadrovac

1915 god u Albaniji

Ovaj spomen podigoše im

Braća Joviša Milutin i Dragomir^[1]

Spomenik Mihailu Jeremiću (†1915) (Lisice – Kukići)

Oj Srbijo otadžbino

dok u meni traje moć

ja te branik dan i noć

MIHAILO JEREMIĆ iz Lisa

biv. vojnik značar 4. čete 4. batal.

4. polj. artiljer. puka...

Ovaj spomenik podigoše mu

supruga Zorka

sinovi Miloš i Uroš^[1]

Spomenik Radiši Rogonjiću (†1915) (Luke – kraj puta)

Spomen

RADIŠE ROGONjIĆA iz Luka

pož. 23 G.

a pogibe kao vojnik

u najlepšem cvetu 23 letu

za slobodu otadžbine

a ostavi svoju žalosnu porodicu

da večno tuguju... ^[1]

Spomenik braći Popović – Milisavu (†1920) i Bogosavu (†1915) (Tijanje)

Ovaj spomen

pokazuje dva imena,

dva brata rođena

MILISAV i BOGOSAV

sinovi poč. Milosava A. Popovića

iz Tijanja

Prvi je obveznik 4 čete I-og bataljona

10. puka Kadrovskog.

učestvovao u ratu 1912 – 1918 god.

od teškig ratnig napora

razbolese dođe svojoj kući

i umre 25 Septembra 1920 G.

u 24 G. svoje mladosti

Drugi je obveznik 2 čete I. bataljona

10. p. puka Kadrovskog.

učestvovao u ratu 1912 – 1915.

od teškig ratnig napora

razbole se i umre u

varoši Prištini u Bolnici 1915 G.

Tamo je i saranjen

Slava mu

Sve što smo otadžbini dužni

to smo i dali

za nju smo u bojnom polju pali

Spomen im podižu

ožalošćeni brat Dobrosav

i sna Milunka^[1]

1916.

Spomenik Jezdimiru Jovićeviću (†1916) (Osonica – Selište)

Spomen JEZDIMIRA

sina stevana i persine jovićević

iz Osonice

regruta I čete I bataljona

III-eg kadrovačkog puka

kruševačke trupe

koji poživi 19 god.

a umro 7 januara 1916 G.

pri ostupanju sa srpskom vojskom

put idući lađom iz Valone

za Krf u Grčku

Bog da ga prosti

Ovaj spomen spodižu

ožalošćena majka persina

i sestra stana^[1]

Spomenik Dragoljubu Milenkoviću (†1916) (Luke – kraj puta)

Oj putniče mili rode

ti ne žali malo stati

ovde i ovaj spomen pročitati

moje ime spomenuti

DRAGOLjUBA MILENKOVIĆA

iz Luka

vojnika III č. I bat. X puka

koji poživi 20 God. svog života

a umro 8 januara 1916. God.

u daljini u tuđem svetu kod mora

boreći se za Srbstvo i Slobodu

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podiže mu

ožalošćena majka Mara

i brat Tadija^[1]

Spomenik Ljubomiru Nešovanoviću (†1916) (Lapdarijum u Guči)

Oj Srbine brate

i Srpkinje mile seje

priđite bliže

i pročitaj ovaj tužni spomen

koji pokazuje ime vojnika

LjUBOMIRA NEŠOVANOVIĆA

iz puhova

I čete I bataljona I puk šumadinski

koi položi svoj mladi život

za veru i otadžbinu

uginuo je pri ostupanju

31 januara 1916. god.

u valoni

Ja ucveli roditelje

naše braću moju i

seje mile žalostive,

pročitajte spomen ovi

kosti su mi na daljini

a spomen mi u blizini

veni veni u baštici cveće

otac i majka sina

više videti neće

Ovaj spomen podigoše

otac Milić i majka Simana

i braća^[1]

Spomenik Vukomanu Rogonjiću (†1916) (Luke – kraj puta)

VUKOMAN ROGONjIĆ

rođen 21 dec. 1892. G.

Umre u Draču

januara 1916 God.

Jedini sin jedina nada... ^[1]

Spomenik Lazaru Šuluburiću (†1916) (Lisa – kraj puta)

Spomen

LAZARA ŠULUBURIĆA

iz Lise

vojnika III čete I bataljona X p.puka

rođen 17 – 4. 1881. god.

a umro od ratnih napora

11 - II. 1916. god.

na ostrvu Vidu

U najlepše doba

u mladosti mojoj

poklič otadžbine

mene mlada pozva u boj

da slobodu branim

od strašmih dušmana

Madžara, Turaka, Bugara

Mladi život

dadok otadžbini svojoj

al sloboda sinu

domovini mojoj

veseli se mlada Srbadijo mila,

nad našim grobovima

ti raširi krila.

Zbogom svetu moj premili cvetu

ja se više povratiti neću

a vi meni upalite sveću... ^[1]

Spomenik Tomu Zimonjiću (†1916) (Goračići – Zimonjići)

Ovaj spomen

pokazuje ime našeg Ratnika

TOMA ZIMONjIĆA iz Goračića

Vojnika 2. četa I bataljon X puk 3. poziv.

poživi 46. g.

Ratovo od 1912 – 1916. g.

i ranjen na Kosmaju

dođe kući i od jaki rana

umre 26. februara 1916. g.

i bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podižu mu sinovi

Radovan, Miljojko, Ivanko, Dragutin, Zdravko

i žena Mileva^[1]

Spomenik Dobrivoju Jaćimoviću (†1916) (Puhovo – Nešovanovići)

Ovaj tužni spomenik

pokazuje ime

krabrog ratoborca

DOBRIVOJE JAĆIMOVIĆ

iz sela Puhova

a vojnik poslednja odbrana staraca

II četa I bataljona 10 puka pešadinskog

koji je umro u Bosni. Goražda.

u mesecu februaru 1916. god.

i tamo je saranjen

Kako mu tužna familija

nikad groba videti neće

ostavivši ucveljenu

suprugu Petriju

da za navek suze roni

sa jedinim sinom Radojkom

spomen ovaj podiže

verna supruga Petrija^[1]

Spomenik Milosavu R. Jakovljeviću (†1916) (Goračići – kraj puta)

Ovaj spomenik

pokazuje gdi je ostalo telo

MILOSAVA R. JAKOVLjEVIĆA

iz Goračića

koi poživi 50 god.

kao veliki radnik ekonom

i presednik opš. goračke.

Služio za primer celoj okolini

koji je kao vojnik učestvovao

u 1914 i 1915 god. u ratu

protivu Austro-nemaca

a pade u ropstvo u ruke

surovi neprijatelja Madžara

u 1915. gde je i

umro 2 marta 1916 god. u Ašanu.

Bog da mu dušu prosti^[1]

Spomenik Ljubomiru Lazoviću (†1916) (Luke – Lazovići)

LjUBOMIR LAZOVIĆ

rođen 1874.G. u selu Lukama

od poštenih siromašnih roditelja.

svojim trudom i radom

u toku svog 40-to godišnjeg života

uživao je glas prvih ljudi.

bio je dobar ekonom

trgovac i knjigovođa

sa svojom bakalskom radnjom u Lukama

ali ljubav prema Otadžbini

za oslobođenje naše Braće

ispod neprijateljskog tereta

stupijo je u redove naše hrabre vojske

Učestvovao u srpsko turskom

i evropskom ratu

i posle teških napora u povlačenju

umire 10 marta 1916 g. na Krfu

kao obveznik II čete I bat. X puka II poziva

ostavši nas maloletnike.

Iz blagodarsnosti svome roditelju

spomen podižu sinovi

Dragiša i Budimir i Vojimir i Milovan^[1]

Spomenik Velisavu Kulaševiću (†1916) (Kraj puta Tijanje-Zeoke)

Za slobodu

zbogom otac, zbogom majko

i vi zbogom sestre mile

ja otidok da za navek

sebi stvorim zadužbinu

za slobodu ja sam pao

i za srpstvo život dao

odvojig se ovog sveta

od 20 svojih leta

A sloboda znate šta je

koja miran život daje

Daleko tamo kraj mora,

tamo ležim ja

VELISAV KULAŠEVIĆ

iz ovog sela.

Rođen 22 marta 1894 god.

a poginuo 20 marta 1916 god.

kao vojnik I čete I bataljona 11 puka,

Poginuo kroz Albaniju

u ostupanju k moru i Solunu

Na sve strane cveta cveće

mene moji videt neće

jer, daleko ja sam osto

pokraj puta spomen posto.

Zamislite braćo mila

što je bila Evropska sila

moralo je biti tako

jer živeti nije bilo lako.

Odakle sam znate rodom

ja pozdravljam mojim grobom.

Roditelji moji mili

vi ste dar otadžbini priložili^[1]

Spomenik Milisavu Kulaševiću (†1916) (Kraj puta Tijanje-Zeoke)

Zdravo, zdravo brate mili

svud zajedno mi smo bili

teške muke smo patili

dok smo Srpstvo izbavili

Zdravo, zdravo, brate Veljo

moja bratska verna željo

pokraj tebe svud sam stao

i s tobom sam život dao

Sve što si mi brate reko

sve na to si pravo steko

za zasluge tvoje brate

eto stojim sve uzate

MILISAV KULAŠEVIĆ

iz ovog sela,

rođen 23 decembra 1897. g.

a poginuo 1. aprila 1916 G.

u Francuskoj

od nemačke vojske kao regrut

Oj Srpkinje mile sestre

lepo cveće vi naberite

i na moj spomen donesite

ja sam mlađan za vas pao

i za vas sam život dao

u najlepše doba cveta

u 20 svojig leta.

U najlepše doba svoje

ja ostavih roditelje moje

da tuguju i da plaču

jer su izgubili snagu jaču.

Ko će njima kuću raditi

i ko će ig lebom raniti

da li ima srca koga

da im prizna osim boga.

Eto braćo sve je tako

njima sada nije lako.

Nas dvojica braće mile

naše misli složne bile.

U željama radnim postigli bi

da nas ratno vreme ne pogubi.

Moj grob ostade daleko

u Francuskoj ko što reko.

Roditelji moji dobri

ja pozdravljam mojim grobom

a otac mi pozdrav prima

slava vama junacima.

Ova dva spomenika podigoše im

otac Milenko

i zet Dobrosav Miletić

i majka jelka

i sestre Milja, Đuka i Stoja

1922 god.^[1]

Spomenik Milovanu Miletiću (†1916) (Gornji Dubac – Stubline)

Ovaj spomen pokazuje

MILOVANA MILETIĆA

iz Tolišnice

Vojnika 1.bataljona 10. Puka

koije poživio 24 G.

A nastrada u ratu 1915.g.

a umre 1. maja 1916.g.

Ovaj spomen

podiže otac Sava

i mati Nata

i njegova braća^[1]

Spomenik Vidosavu Dimitrijeviću (†1916) (Rogača – Čukar)

Pred ovim Ladnim Spomenikom

Sahranjeni su Posmrtni ostatci

VIDOSAV

sin Marinka Dimitrijevića iz Rogače,

vojnik 2.čete I bat. II šumadinskog puka.

Uginuo 24. juna 1916. God.

na Jadranskom Moru

u lađama od neprijatelja

u svojih 19 godina

Bog damu dušu prosti

Spomen podiže njegov Brat Milosav^[1]

Spomenik Lazaru (†191?) i Borisavu (†1916) Alempijeviću (Lučani)

Ej putniče: namerniče:

stani. ovde. dužnost zove:

da pročitaš. reči. ove:

na bojištu. on je pao:

i za Srpstvo. život dao:

gonila ga . želja mila:

da postigne.milos.svoju:

i pogibe. u tom boju:

Hrab. Ratnik

LAZAR ALEMPIJEVIĆ:

iz Lučana:

Bivši narednik I čete:

Od istoka:strana ova:

pokazuje. dva brata moja:

Dva hrabra: ratnika: koji

smo se. junački: borili:

na bojištu. život ostavili:

braneći. svoju: otadžbinu:

BORISAV. ALENPIJEVIĆ.

iz Lučana.

vojnik I poz. provijant. kolone: III div:

koji: poživi 42.god.

Umre 28. avg.1916.g. u Solunu:

U bolnici: br. 7...

Ovaj: spomenik. podigoše:

svojim očevima. i stricu.

Leko: Đorđe:

Ljubinko i Ratko Alinpijević:

iz Lučana:

Pisa: Bogosav Nikolić:

iz Lisica. čikiriz:^[1]

Spomenik Milisavu F. Terziću (†1916) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

Za slobodu braće svoje

pod tuđinom koja cvili

i ja dadok mlađan život

kod Soluna rode mili

MILISAV F. TERZIĆ

rođen 1887. G. – 1916. g.

učitelj rezervni kapetan I klase.

Poginuo je na Solunskom frontu

kao komandir I čete I bataljona

10 pešadin: puka

na položaju Kriva Čuka

31 avgusta 1916. G.

A sahranjen u selu Subotskom

ispod samog položaja.

Onda kada je slaba i umorna Srbija

morala primiti gotovo sama ponovnu borbu

i otpočeti oslobođenje svoje otadžbine...

Spomen ovaj podižu mu roditelji

Filip i Kruna Terzić iz Dučalovića

sa željom kad budu umrli

da se sahrane ovde...^[1]

Spomenik Ljubomiru F. Terziću (†1916) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

Spomen ovaj pokazuje dična Srba,

krabra ratoborca:

LjUBOMIRA F. TERZIĆA

iz Dučalovića

Bivšeg vojnika B[rdske] Baterije

3 artiljerijskog puka kaobice,

kojije poživio 42. god.

prešao je sa vojskom,

razboli se i tamo na ostrvu

umro Avgusta 1916. g.

Bog da mu dušu prosti^[1]

Spomenik Jeremiji Obrenoviću (†1916) (Markovica – Orlova)

Ovaj spomen

pokazuje ime

krabrog ratoborca

JEREMIJU OBRENOVIĆA

iz Markovice.

Poživio 20 god.

a poginu 5. sept. 1916. god.

na Sokolcu ,

4. čet. I bat. 12 puka

Spomen podigoše mu

brat Milutin

i sinovac Miloje^[1]

Spomenik Dragomiru Terziću (†1916) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

DRAGOMIR

sin Ljubomira F. Terzića

iz Dučalovića

bivši regrut

koji je u 18 G. svog života

prešao sa vojskom na ostrvo

i tamo je umro

9. septembra 1916. g.

Bog da mu dušu prosti.^[1]

Spomenik Aleksiju Ž. Protiću (†1916) (Kraj puta Tijanje-Negrišori)

Večiti uspomenik

oslobodijocu ove zemlje

ALEKSIJE Ž. PROTIĆ

zemljodelac iz Negrišora

rođen 11-II- 1879 God.

izvrsan prestavnik kmet sela,

a rezerni narednik

mitraljeskog odeljenja

10 p. puka II poz;

u evropskom ratu

u putu kući iz Francuske

na Solunski položaj u

borbi sa morskim dubinama

poginuo 23 Oktombra 1916 godine.

Po sudbini Boga nije imao poroda.

Spomenik Ovaj spodižemu

ožalošćena supruga Sofija^[1]

Spomenik braći Janjić – Novaku (†1912), Stojadinu (†1918) i Jovanu (†1916) (Trešnjevica)

Tri rođena brata:

NOVAK, STOJADIN i JOVAN

dični sinovi Toma Janjića iz Trešnjevice.

I to

NOVAK

vojnik 3 čete, I Bataljona, 10 puka I poziva

poginuo u borbi sa Bugarima i Arnautima

6 decembra 1912 godine u Tirani

u svojoj 23 godini.

STOJADIN

vojnik 3 čete, 2 bataljona II puka I poziva,

od dobivenih rana u borbi

na Solunskom frontu

umro je 23 oktobra 1918 godine

u Kosovskoj Mitrovici

u svojoj 23 godini.

JOVAN

vojnik II mitraljeskog odeljenja

24 puka I poziva, pogibe u borbi sa Nemcima

14 oktobra 1916 godine kod Vele-Sela

u svojoj 21 godini...^[1]

Spomenik Milenku Majstoroviću (†1916) i njegovim sinovima Miliji (†1915) i Blagoju (†1915) (Prilipac)

Truba svirnu s bojne Drine

u boj zove, ej Srbine:

Soko prnu iz svog gnezda

i povede dva viteza

Ovaj spomen

pokazuje ime

oca MILENKA

i dva sina

MILIJU i BLAGOJA

MAJSTOROVIĆA

iz prilipca

koji za slobodu i otadžbinu

dadoše svoje živote

MILENKO

poživi 47.G.

kao borac 3 poziva

zarobljen u ropstvu

umro u Ašanu

25: X 1916.G.

sinovi

MILIJA

poživi 22 G.

kao borac stalnog kadra

pogibe na položaju

Maloj Krsni

9. X 1915.G.

i

BLAGOJA Majstorovića

iz Prilipca

koji za slobodu i otadžbinu...

10. IV 1915 G.

i tamo su saranjeni

Ovaj spomen podigoše

naslednica Đurđija

i zet Milan Lazarević

Pisa Tih. D. Petronijević iz Lisica^[1]

Spomenik Vučku Davidoviću (†1916) (Goračići – Jakovljevići)

Ovaj spomen

pokazuje dičnog Srba

VUČKA DAVIDOVIĆA

iz Goračića

bivši vojnik II čete

I bataljon niške rezerne trupe

koji je učestvovao u ratu

od 1914 do 1916.G.

boreći se za svoju otadžbinu

koi poživi 21 god.

a umro u Fijeri

16. decembra 1916. god.^[1]

Spomenik Radošu Poledici (†1916) (Trešnjevica – Poledice)

RADOŠ POLEDICA

iz Trešnjevice

vojnik stalnog kadra

koji je teško ranjen

i na žalost svojih

umro je 1916. G.

u Francuskoj Bolnici,

koji slavno

položi svoj mladi život

za dobro svoje Otadžbine

i Oslobođenje Srp. Naroda

Boreći se herojski, Slava mu

Spomen ovaj Spodigoše mu

Ožalošćen Otac Ilija

i mati Ružica^[1]

Natpis Timotiju Kneževiću (†1916) (Vlasteljice – Kneževići)

TIMOTIJE KNEŽEVIĆ

pade u ropstvo

i t[amo] umre 16.g [1916]

U spomen upisa ga sin Đorđe^[1]

Spomenik Dragutinu Obrenoviću (†1916) (Markovica – Orlova)

Ovaj spomen

pokazuje ime krabrog ratoborca

DRAGUTINA OBRENOVIĆA

iz Markovice

I čet. I bat. 5 prekobroj. puka I poziva.

kaplar narodne vojske.

poživio 38 godina

a pogibe 1916. g.

spomen podigoše mu

brat Milutin

i supruga julka

i sinovac Miloje^[1]

1917.

Spomenik Vučiću Mijatoviću (†1917) (Vučkovica – kraj puta)

Oj Putniče Mili rode

zamoljeno stani ovde

pročitaj ovaj spomen

počivšeg

VUČIĆA MIJATOVIĆA

iz Vučkovice

vojnika I poziva 10 tog puka

Tek što beše u najlepšem cvetu

kosti smrtne ostavi u svetu

u svojih 25.god.

15 tog Marta 1917.god.

Zbogom svetu moj premili cvetu

ja se više povratiti neću

a vi meni upalite sveću

Ovaj spomen Podiže

njegov sinovac Nikola

i Sna Stanojka^[1]

Spomenik Milisavu Vitoroviću (†1917) (Vučkovica – kraj puta)

Oj putniče srpski rode

ti ne žali malo stati

ovaj spomen pročitati

moje ime pomenuti

đe ostadok i život dadok

Prvog maja 1917. god

MILISAV VITOROVIĆ

iz Vučkovice

Vojnik II poziva 10.puka

koji ode sa srpskom vojskom

i svoj život izgubi

u svojih 40 g. svog života

i ostavi svoju ožalošćenu porodicu

Zbogom sine zbogom rode mijo

ja se više povratiti neću

a vi meni upalite sveću

Ovaj spomen podižemu

njegov sin Milomir sna Milojka^[1]

Spomenik Svetozaru Radoviću (†1917) (Gornji Dubac – Zajednica)

Ovaj spomen

pokazuje poginulog borca

SVETOZARA RADOVIĆA

iz gornj. Dubca

Vojnika III. čete III. bat.

11 pešadin. puka kadrovačkog

koji poživi 24 god.

svoje mladosti

a pogibe 7. juna 1917 God.

od neprijatelja

boreći se za otadžbinu

na solunskom frontu.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podigoše mu

ožalošćena braća

Dobrivoje i Sovronije^[1]

Spomenik Milutinu Marinoviću (†1917) (Grab – Rajičići)

Ovaj spomenik

označava junačku smrt

MILUTINA MARINOVIĆA

iz Graba

poživi 24 god.

A kao vojnik

I čete I bataljona 11. Puka

učestvovao je u ratu

od 1913. do 1915 Godine.

A umro je u ropstvu

10 juna 1917 g.

u Kenizbraku

Bog da ga prosti

Ovaj spomen podigošemu

Braća Blagoje Radovan i Stojan

i majka Stanojka^[1]

Spomenik Jovanu Slavkoviću (†1917) (Krivača – Đekići)

JOVAN SLAVKOVIĆ

iz Krivače

Vozar municijokolone

šumadisnke divizije II poziva

bijo u ratu od 1912 g. do 1917.

poživi 45 g.

a umre kao zarobljenik

u Českoj

25 juna 1917 god.

Spomen podižemu

žena Darinka

i pastorak Jovan^[1]

Spomenik Rajku Dukancu (†1917) (Osonica – Selište)

Oj putniče mili rode

umoljeno stani ovde

i pročitaj ovaj spomen

RAJKA DUKANCA

vojnika II čete I bat. X puka I poz.

Živijo 38 g.

A umro 15-8-1917. na Krfu

Spomen mu podiže

supruga rajka

zet Miloš i

kćeri

Slavka Zdravka Stana i Draga^[1]

Spomenik Nićiforu-Miću Pandureviću (†1917) (Lisa – Šulubure)

NIĆIFOR-MIĆO PANDUREVIĆ

iz Lise

kaplar III čete I bataljona XI p.puka

hrabro boreći se u odbrani otadžbine

pogibe 23-8-1917.G.

na Veterniku

u 25 god. Života

u očajnoj bojnoj vatri.

ostaše mu tamo kosti

živ se rodu ne povrati

Bog da njemu dušu prosti

Spomen podiže mu otac Bogić

za života sa porodicom^[1]

Spomenik Velimiru L. Dragoviću (†1917) (Kraj puta Guča-Brežđa)

Ovaj spomen

pokazuje krabrog vojnika

VELIMIRA L. DRAGOVIĆA

iz Rogače

podnarednika 4 čete

pionirske Moravske divizije

koi provede svog života 38 g.

učastvovao u ratovima

od 1912 g. pa do 1917 god.

gde je i saranjen.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podiže

brat Milorad

i supruga Jelenka

i sinovi Miodrag

Dragoljub i Dobrica^[1]

1918.

Spomenik Milovanu Lj. Milovankoviću (†1918) (Kraj puta Tijanje-Zeoke)

Spomen ovaj što na bregu sija

i ovde se diže

braćo i sestre priđite mu bliže

i viđite šta sve ovde piše

Spomen pokazuje ime

MILOVANA Lj. MILOVANKOVIĆA

iz Tijanja

bivšeg vojnika

2-ge pozicijone baterije

šumad. Divizije

koji požive 38 god.

A braneći svoju otadžbinu

umre u ropstvu u gornjoj Madžarskoj

u varoši Nadmeđiri

13. aprila 1918 god.

I tamo je sahranjen.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše mu

njegova supruga Stoja

i sinovi Dragutin, Despot i Andrija

Milovanković

Pisa Tihomir D. Petronijević iz Lisica

u 1930. g.^[1]

Spomenik Bošku Kneževiću (†1918) (Vlasteljice – Stanišići)

Pod ovim spomenikom

leže kosti

BOŠKA KNEŽEVIĆA

rođen 8. decembra 1896.G.

prestavio se 8. avgusta 1918.god.

u najlepšem cvetu mladosti.

Pod upravom austro-madžarske sile

koja su snagu za srpsku pljačku

upotrebi pa i žalosnog Boška

satrše u Jelencu na radu.

Ovaj mu spomen podigoše

ožalošćeni roditelji Mića i Julka

Bog da ga prosti^[1]

Spomenik Radenku Kovačeviću (†1918) (Kraj puta Viča – Donji Dubac)

Ovaj spomen

pokazuje krabrog vojnika

kaplara II čete I bat. X og puka

II poziva u ratu

RADENKA KOVAČEVIĆA

iz viče

ratnika iz srpsko-turskog

i bugarskog i srpsko austrijskog rata

u borbama je dva puta ranjavan

i zarobljen od Austrijske vojske.

poživi 38 g.

a umro u ropstvu Nau-brau u austriji

20 oktombra 1918 g.

bog damu dušu prosti

spomen podiže mu

njegova supruga Spasenija

i kćeri Dragosava i radosava i tijana^[1]

Spomenik Radisavu S. Jovanoviću (†1918) (Guča – Anđelići)

Ovde je saranjen

RADISAV S. JOVANOVIĆ

iz Guče

vojnik 3. čete I batalj. 10 puka.

Učestvovao u ratu od ratni napora

razboli se i ode u Štip u Bolnicu

i pri dolasku Švabe ga zarobiše

i dođe iz ropstva kući

i umro u 25. God.

6 novembra 1918. God.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podigoše

ožalošćena majka Krstina

i sin Simeun^[1]

Spomenik Radoju Kovačeviću (†1918) (Kraj puta Viča – Donji Dubac)

Evo spomena od kamena

a večita uspomena pok.

RADOJA KOVAČEVIĆA

iz Viče

vojnika II čete I bat. X puka II poziva

poživi 40 g.

a učestvovaoje u ratu

od 1912 god. do 1918 god.

a braneći svoju otadžbinu

ranjen je na položaju

u Tresibabi 1915 God.

a po dolasku naše vojske

sa solunskog fronta

razboli se i umre

u čačanskoj bolnici

15 novembra 1918 g.

Ovaj mu spomen podižu

sinovi Radisav Dobrosav

žena Mica i kćeri

1932 g.^[1]

Spomenik Milenku V. Milutinoviću (†1918) (Živica – Brda)

Evo groba neizbežna dvora

gde s odmara telo od umora

MILENKA V. MILUTINOVIĆA

iz Živice,

da postigne nije niko više,

zato mu se ime zlatnim slovima piše

poživi 56 god.

a prestavise u večnos

1918. god. 16. novembra

Bijoje oličan zemljoradnik

i kmet sela Živice

i kao krabar vojnik

učestvovao u ratu 1914 i 1915 god,

potljena odbrana.

Telo mrtvo

ali spomen nije

vekovima zasluge će biti

a prošlos o njemu govori

Ovaj spomenik podižemu

sinovac i naslednik Milinko R. Milutinović

pred. op. Goračke

i veli

Bog da mu dušu prosti^[1]

Spomenik Vuksanu Radičeviću (†1918) (Gornja Kravarica – Radičevići)

Evo ovde ovaj kamen stoji

nek pročita ko ratnika voli

neka vidi gde mu telo osta

neka reče duša mu je prosta

VUKSAN RADIČEVIĆ

koji česno i pošteno

poživi 25. Godina

a kao vojnik stupio je

u ovaj evropski rat

i na svim položajima

izdržao sve borbene napore

1914. ranjen u desnu nogu na Krupnju

kao obveznik I čete I bataljona

X puka I poziva

i 1915 zarobila ga austrijska vojska

Iz ratova idući kući

umre 1918 u Gornjem Milanovcu...^[1]

Nedatirano

Spomenik Vladimiru Vučićeviću (†191?) (Milatovići – kraj puta)

Ovaj spomen

pokazuje ime našeg ratnika

VLADIMIRA VUČIĆEVIĆA

iz Milatovića

vojnika X puka I poziva

koji je propao u ratu

prilikom evakuacije Srbije.

zarobljen od Austrijanaca

i oterat u izgon

i tamo je umro i saranjen

Ovaj mu spomen

podižu sinovi

Milija Mileta i Tikomir

i žena Stana^[1]

Preživeli rat

Spomenik Milanu S. Spasojeviću (†1919) (Lisice – Kukići)

Ovde počivaju posmrtni ostatci

mog supruga i našeg oca

MILANA S. SPASOJEVIĆA

zemljodelca iz sela Lisica.

Koji je učestvovao u Turskom ratu

1912. god. gde je ranjen

na Đurđevim stubovima kod Raške.

Ispusti svoju plemenitu dušu

posle kratkog i teškog bolovanja

7. jun. 1919. G.

u svojoj 48.god.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj nadgrobni Spomen

podigoše mu supruga Spasenija

i sinovi Radosav Vojislav Milić i Milutin^[1]

Spomenik Bošku S. Tomiću (†1919) (Milatovići – Mali gaj)

Evo groba neizbežna dvora

de s odmara telo od umora

krabrog ratoborca

BOŠKA S. TOMIĆA

iz Milatovića

vojnika II čete I bat. 10 puka

koi učestvova u balkanskim

i evropskim ratovima

od [19]12. do [19]19. god.

Koji česno živio 33 g.

a prestavi se u večni dom

2 oktobra 1919 g.

Slava mu Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigoše mu

brat Bogić

i žena Stanija

i sinovi Radosav i Milosav^[1]

Spomenik Živku Dramliću (†1919) (Guča – Anđelići)

ŽIVKO

sin Nedeljka Dramlića

iz Guče

koji je kao terzija

časno poživio 33 God.

a kao vojni obveznik

stupio je u rat od 1912 do 1918. God.

koji je na položaju izdržao

u III četi I bat. X puku I poziva

a na Šapcu ranjen.

Umro 21. decembra 1919. G.

Bog da mu dušu prosti

Spomen podigoše

otac Nedeljko

i sinovi Manojlo i Radojko^[1]

Spomenik Knežević Milutinu (†1920) (Vlasteljice – Kneževići)

KNEŽEVIĆ MILUN

r - 1896 - umro 1920.G.

učitelj bijo u Guči.

Nosilac albanske spomenice

Spomen podiže

sinovac Ljubo^[1]

Spomenik Avramu Miletiću (†1923) (Viča – Mirkovac)

Ovaj spomen

pokazuje rezervnog majora

AVRAMA MILETIĆA

iz viče

koji je bio u ratu

od 1912 god pa do [19]18 god.

A poživijo 49 god.

a umro 23 aprila 1923 god.

Spomen mu podigoše

sinovi Momir i Mijailo

sinovac Dragoslav

i supruga Milica.

Avram je među svojim građanima

i celoj familiji

služijo za primer

i u ratu je pomagao ljude^[1]

Spomenik Miloradu Radičeviću (†1925) (Milatovići – Mali gaj)

O mila braćo

drugovi i putnici

mili čitaoci

kud itate

stante malo ovde

i pročitajte spomen

dična srbina

MILORADA RADIČEVIĆA

iz Milatovića

vojnika I čete I bat: 5 prekobroj. Puka

bio je u Tursko Bugarsko Austrijskom ratu

i ranjen na Mačkovom kamenu

i ostao bez noge.

Živi 35 G.

a umre 14 jan. 1925 G.

I bog da ga prosti

Spomenu ga otac

sin milivoje

sinovac Stevan

i supruga Jagoda^[1]

Spomenik Božidaru Lj. Krljancu (†1925) (Zeoke – kod škole)

Pred ovim spomenikom

mirno počiva dični srbin

BOŽIDAR Lj. KRLjANAC

rođen 1889.

Učestvovao je u balkanskom

i Evropskom ratu od 1912-1919. god;

Kao hrabar narednik

6 te baterije poljske

4. Artiljerij. puka II diviziona I poziva.

Svršio je Telegrafsku školu.

U povratku iz Afrike

na Solunski front

izbavi se iz lađe

koja pođe na dno u more.

Potom dođe svojoj kući

i od ratnih napora

rano podleže smrti,

u 36 god. Života

27 Septembra 1925 g.

kao Član Zeočke kreditne zadruge.

Bog da ga prosti. Slava mu.

Spomen mu podiže

otac Ljubinko,

brat Bogosav

i sin Miloš^[1]

Spomenik Veselinu Rakoviću (†1928) (Goračići – Rakovići)

Za uspomenu

VESELINU RAKOVIĆU

iz Goračića

koji časno i pošteno

56 god. Poživijo

a kao dobar ekonom i domaćin

u vremenu svog života

kmetovao je i zastupao predsednika

a učestvovao je u ratu

1912, 1913 i do 1916 god.

Umro je 22 decenbra 1928 g.

i bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen sagradiše

sinovi rade i Žarko

i ostala rodbina^[1]

Spomenik Ljubisavu Boškoviću (†1929) (Osonica – Selište)

LjUBISAV BOŠKOVIĆ

rođen 1880 G.

a umre apr. 1929 G.

Učestvovo je u svim ratovima

turskim bugarskim i austrinskim

Bog da mu dušu prosti

Spomen spodižemu

ožalošćena supruga Julka^[1]

Spomenik Milanu Jereniću (†1932) (Goračići – Petkovići)

Evo groba neizbežna dvora

gde se odmara telo od umora

MILANA JERINIĆA

poštovanog građanina ovog sela goračića

koi časno poživi 64 god.

a prestavi se u večnost 10 aprila 1932 god.

Bog da mu dušu prosti

I bivši u ratu od 1915 g. pa do 1918 g.

kao kaplar i marveni lekar ovog sela Goračića

Poznato je da ćemo umreti

i sa sobom ništa ne poneti

do skrštene na prsima ruke

zato braćo da se pokajemo

posle smrti pokajanja nema...^[1]

Spomenik Živku Čvoroviću (†1933) (Donja Kravarica – Čvorovići)

Evo groba odmorita dvora

gde se odmara telo od umora

Dični Srbin

Čestiti domaćin

ŽIVKO ČVOROVIĆ

iz D. Kravarice

rođen je 1864 g.

bivši ratoborac

u Srbsko-Turskom ratu 1912 - i [19]13 g.

i Srbsko-Austriskom ratu 1914 i [19]15 g.

Kao vojni obveznik.

Svojom časti i važenju

poživi 69 godina

a umroje 8 januara 1933. g.

Bog da mu dušu oprosti

Spomen mu podigoše sinovi

Milenko, Miljko i Čedomir^[1]

Spomenik Jovanu Miletiću (†1934) (Gornji Dubac – Stubline)

Ovde leže kosti

JOVANA MILETIĆA

iz Dubca

koi požive 65 G.

A koi učestvovao

u Rat Turski Bugarski

i Austro Nemački

i u Ratu dobi za narednika

a rastavi se sa dušom

3.marta 1934. God.

Spomen mu digoše sinovi

Milija Žarko i Mileta^[1]

Spomenik Čedomiru D. Raduloviću (†1935) (Krstac – Radulovići)

Bez poroda nađoh roda

te podiže ovaj spomen

više moga groba

ČEDOMIR D. RADULOVIĆ

iz Krstaca

rođen 1883 g.

a umro 18. jula 1935 g.

Bog da mu dušu prosti

Pozdrav dragi moji, druže Đurđija,

braćo, komšije i prijatelji.

Danas dođe vreme da se pozdravimo

jer pođoh na onaj svijet.

Za vreme moga života

učestvovao sam u ratu od 1912 do [19]18 g.

i kmetovao sam posle rata.

Ja dece nisam imao

te zato usini moga sinovca Vlada

i on ostaje naslednik moje imovine.

Zbogom.

Vaš Čedomir M. Radulović

Ovaj spomenik podiže mu:

supruga Đurđija,

testamentirani sin Vlade

i Vučko Radulović

Pisa Tihomir Drag. Petronijević^[1]

Spomenik Tiosavu Jakovljeviću (†1935) (Goračići – Jakovljevići)

JAKOVLjEVIĆ TIJOSAV

iz Goračića

borac narodne slobode iz 1893 g.

dugogodišnji predsednik opštine

i član Okružne skupštine.

A prestavi se 10 juna 1935 godine

u 73 godini starosti.

Spomen mu podiže sin Živojin

i ostatak porodice

i vele Bog da ga prosti^[1]

Spomenik Jovanu A. Kovačeviću (†1938) (Viča – Mirkovac)

Ovde je saranjen

JOVAN A. KOVAČEVIĆ

Uvaženi građanin i ekonom sela Viče

koi časno poživi među ljudima 59 god.

i učastvovoe u evropskom ratu

od 1912-1918. g. kao narednik

A umro 31 marta 1938 god.

I Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podigoše

sin Boško

žena Darinka

Pisa Miljko Kovačević

viča u 1938 g.^[1]

Spomenik Milenku N. Beševiću (†1939) (Viča – Mirkovac)

MILENKO N. BEŠEVIĆ

iz Viče

uvaženi domaćin

i dugogodišnji kmet i odbornik

ratnik od 1912-1918 God.

davajući primer celoj okolini u svom radu

poživi časno među prvim ljudima 67 leta

paga boles kleta skide sa ovoga sveta

ostavljajući iza sebe veliku imovinu

umre 30 maja 1939 g.

Bog damu dušu prosti

Spomen mu udari žena Vinka

sinovac Ljubiša i sna Sovija^[1]

Spomenik Miliji R. Tajsiću (†1940) (Puhovo – Nešovanovići)

MILIJA R. TAJSIĆ

rezervni poručnik

učestvovao u ratu

od 1912-1918. god

Rođen 23-I-1888.G.

umro 25-I-1940

Spomenik podiže

supruga Marija 1945 g.^[1]

Spomenik Svetozaru Stanišiću (†1943) (Vlasteljice Stanišići)

Evo groba neizbežna dvora

đe se odmara telo od umora

dična Srbina

i poštena građanina

SVETOZARA STANIŠIĆA

iz Vlasteljica

koji časno i pošteno

požive 58 god.

Tada ja odok sa ovoga sveta

21. maja 1943 god.

Koji je ratovao od 1912 do 1918.g.

I Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podiže sin Slavoljub

i supruga Vinka^[1]

Spomenik Vojislavu Kneževiću (†1944) (Vlasteljice – Kneževići)

VOJISLAV KNEŽEVIĆ

iz Vlasteljica

koi kao dobar domaćin

poživi časno među prvim ljudima 73 g.

I učestvovao je u ratu od 1912-1918.G.

A umre 10. sept. 1944.G.

I Bog da mu dušu prosti

Spomen mu udari sin Sreten

žena Anka

sna Vidosava

i unuci.^[1]

Spomenik Milutinu Rakoviću (†1946) (Goračići – Ružičići)

MILUTIN RAKOVIĆ

iz Goračića

jes mrtav ali mu delo živi

sa kojim se naš narod divi

narednik ratnik od 1912 - 1918 god.

Boreći se protiv Bugara i Nemaca

sa svojom jurišnom četom probijo front.

Za ovo delo odlikovan je

Karađorđevom zvezdom

i drugim odlikovanjima.

Biv. predsednik opštine.

Pož. 56 god.

a umro 17-VII-1946.^[1]

Spomenik Milisavu M. Dimitrijeviću (†1946) (Rogača – Čukar)

MILISAV M. DIMITRIJEVIĆ

iz Rogače

koji poživi 61 god.

Umro 1. IX 1946.G.

U ratu od 1912 do 1915. G.

Na Ceru sa medaljom.

Bog da mu dušu prosti

Spomen podiže žena pelagija

i zet Tihomir^[1]

Spomenik Pavlu Kneževiću (†1947) (Vlasteljice – Kneževići)

PAVLE KNEŽEVIĆ

iz Vlasteljica

požive 68 G.

umro 15-I-1947.G.

A učestvovao u ratu od 1912-1918.G.

solunac nosilac

albanske spomenice - podnarednik

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podižu

sin Miloš

sna Dušanka

unuk Radoslav

sna Rada

i praunuci Miloševi^[1]

Spomenik Radenku Markoviću (†1949) (Vlasteljice – Jelav)

RADENKO MARKOVIĆ

iz Vlasteljica

ratnik od 1912-18.G.

Poživi časno 80.G.

a umro 26.I.1949. G.

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podiže

zet Pavle Terzić

i unuci^[1]

Spomenik Rajku Tanaskoviću (†19??) (Živica – Brankino brdo)

RAJKO TANASKOVIĆ

iz Živice

ratni invalid

učestvovao u ratu

Bugarskom 1913. g.

u ratu Austrijskom 1914. g.

ranjen kod Višegrada.

Star 91 godinu

a još lako dušom diše

za života mu se spomen piše

O radnici

otac majko roditelji

jestelise odmorili

od tereta i od muke,

umorni ste mnogo bili

dok ste sina odgojili

i unuka teška muka

a praunuci još i teže

jel nas drugo vreme steže...^[1]

Spomenik Acku Stanišiću (†1954) (Vlasteljice – Stanišići)

ACKO STANIŠIĆ

iz Vlasteljica.

Ratnik od 1912-[19]18

Poživi časno domaćinski

služio za primer ostalim.

Živio 77 G.

A umre 14 decembra 1954. G.

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu spodiže

sin Živko unuk Milan i sna Zdravka

i Rada kći Dostana i unuka Milica^[1]

Spomenik Đorđu Kaplareviću (†1956) (Vlasteljice – Jelav)

ĐORĐE KAPLAREVIĆ

iz Vlasteljica

dobar ekonom i lovac

među prvim lovcima

a učestvovao u ratu

od 1912 do 1919. god.

poživi časno

među prvim ljudima 70.G.

a umre 27.aprila 1956.G.

b-og da ga prosti

Spomen mu podiže

usinak Života i sna Borika^[1]

Spomenik Davidu Stanišiću (†1958) (Vlasteljice – Stanišići)

Ovde je saranjen

DAVID STANIŠIĆ

iz Vlasteljica

poživi časno

kao dobar ekonom 80.g.

A učestvovao u ratu

od 1912-1918.G.

A umre 18. septembra 1958.god.

I Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podižu

žena Milijana i sinovi

Radomir Dragomir i Mladomir

i kćeri i snae i unuci^[1]

Reference

↑ ^1,000 ^1,001 ^1,002 ^1,003 ^1,004 ^1,005 ^1,006 ^1,007 ^1,008 ^1,009 ^1,010 ^1,011 ^1,012 ^1,013 ^1,014 ^1,015 ^1,016 ^1,017 ^1,018 ^1,019 ^1,020 ^1,021 ^1,022 ^1,023 ^1,024 ^1,025 ^1,026 ^1,027 ^1,028 ^1,029 ^1,030 ^1,031 ^1,032 ^1,033 ^1,034 ^1,035 ^1,036 ^1,037 ^1,038 ^1,039 ^1,040 ^1,041 ^1,042 ^1,043 ^1,044 ^1,045 ^1,046 ^1,047 ^1,048 ^1,049 ^1,050 ^1,051 ^1,052 ^1,053 ^1,054 ^1,055 ^1,056 ^1,057 ^1,058 ^1,059 ^1,060 ^1,061 ^1,062 ^1,063 ^1,064 ^1,065 ^1,066 ^1,067 ^1,068 ^1,069 ^1,070 ^1,071 ^1,072 ^1,073 ^1,074 ^1,075 ^1,076 ^1,077 ^1,078 ^1,079 ^1,080 ^1,081 ^1,082 ^1,083 ^1,084 ^1,085 ^1,086 ^1,087 ^1,088 ^1,089 ^1,090 ^1,091 ^1,092 ^1,093 ^1,094 ^1,095 ^1,096 ^1,097 ^1,098 ^1,099 ^1,100 ^1,101 ^1,102 ^1,103 ^1,104 ^1,105 ^1,106 ^1,107 ^1,108 ^1,109 ^1,110 ^1,111 ^1,112 ^1,113 ^1,114 ^1,115 ^1,116 ^1,117 ^1,118 ^1,119 ^1,120 ^1,121 ^1,122 ^1,123 ^1,124 ^1,125 ^1,126 ^1,127 ^1,128 ^1,129 ^1,130 ^1,131 ^1,132 ^1,133 ^1,134 ^1,135 ^1,136 ^1,137 ^1,138 ^1,139 ^1,140 ^1,141 ^1,142 ^1,143 ^1,144 ^1,145 ^1,146 ^1,147 ^1,148 ^1,149 ^1,150 ^1,151 ^1,152 ^1,153 ^1,154 ^1,155 ^1,156 ^1,157 ^1,158 ^1,159 ^1,160 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

Literatura

Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.

[Драгачевски_епитафи-1] 1,000 ^1,001 ^1,002 ^1,003 ^1,004 ^1,005 ^1,006 ^1,007 ^1,008 ^1,009 ^1,010 ^1,011 ^1,012 ^1,013 ^1,014 ^1,015 ^1,016 ^1,017 ^1,018 ^1,019 ^1,020 ^1,021 ^1,022 ^1,023 ^1,024 ^1,025 ^1,026 ^1,027 ^1,028 ^1,029 ^1,030 ^1,031 ^1,032 ^1,033 ^1,034 ^1,035 ^1,036 ^1,037 ^1,038 ^1,039 ^1,040 ^1,041 ^1,042 ^1,043 ^1,044 ^1,045 ^1,046 ^1,047 ^1,048 ^1,049 ^1,050 ^1,051 ^1,052 ^1,053 ^1,054 ^1,055 ^1,056 ^1,057 ^1,058 ^1,059 ^1,060 ^1,061 ^1,062 ^1,063 ^1,064 ^1,065 ^1,066 ^1,067 ^1,068 ^1,069 ^1,070 ^1,071 ^1,072 ^1,073 ^1,074 ^1,075 ^1,076 ^1,077 ^1,078 ^1,079 ^1,080 ^1,081 ^1,082 ^1,083 ^1,084 ^1,085 ^1,086 ^1,087 ^1,088 ^1,089 ^1,090 ^1,091 ^1,092 ^1,093 ^1,094 ^1,095 ^1,096 ^1,097 ^1,098 ^1,099 ^1,100 ^1,101 ^1,102 ^1,103 ^1,104 ^1,105 ^1,106 ^1,107 ^1,108 ^1,109 ^1,110 ^1,111 ^1,112 ^1,113 ^1,114 ^1,115 ^1,116 ^1,117 ^1,118 ^1,119 ^1,120 ^1,121 ^1,122 ^1,123 ^1,124 ^1,125 ^1,126 ^1,127 ^1,128 ^1,129 ^1,130 ^1,131 ^1,132 ^1,133 ^1,134 ^1,135 ^1,136 ^1,137 ^1,138 ^1,139 ^1,140 ^1,141 ^1,142 ^1,143 ^1,144 ^1,145 ^1,146 ^1,147 ^1,148 ^1,149 ^1,150 ^1,151 ^1,152 ^1,153 ^1,154 ^1,155 ^1,156 ^1,157 ^1,158 ^1,159 ^1,160 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

[1]