Dragačevski epitafi: vojnici stalnog kadra
Dragačevski epitafi: vojnici stalnog kadra dragocena su familijarna i istorijska svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša u selima i varošicama Dragačeva.[1]
Epitafi
urediSpomenik Sretenu Kruniću (†1849) (Dučalovići – Glavoč)
- Ovde počiva
- SRETEN
- sin Pavla Krunića
- ot sela Rtara
- bivši voinik katana
- otečestva srpskog.
- poživo 19. G.
- Umre 12. Aprila
- i manastiru S.T.
- 1849.[1]
Spomenik Jovanu Mirkoviću (†1850) (Rtari)
- 1850.
- VOINIK
- Zde počiva Rab Boži
- IOVAN MIRKOVIĆ
- prestavi se u vozrastu:
- 18 te godine[1]
Spomenik Petru Milićeviću (†1850) (Lisa – Šolajići)
- Ovai bileg
- pokazuje Krabroga Voinika
- vernoga soldata garnizona
- PETRA MILIĆEVIĆA iz sela Lise
- služio verno. 3. G. pri Vladaniju
- Knjaza Aleksandra Karađor:
- poživi 21. pre 1850
- u Beogradu pogreben 23 : Apr.[1]
Spomenik Stefanu Anđeliću (†1854) (Guča – Anđelići)
- Ovde počiva rab boži
- STEFAN
- sin poč: Petra Anđelića
- iz sela Guče,
- bivši voinik, garda,
- služio pri vladeniju
- Knjaza Aleksandra Karađorđev:
- i poživio, 20 god:
- a umro 13 Apr: 1854. L:[1]
Spomenik Jaćimu R. Plazini (†1854) (Guberevci – Plazine)
- Pomjani Gospodi
- vo carstvu tvoem
- Ovde počivšeg raba tvoego
- JAĆIMA R: PLAZINU
- bivšeg voinika garnizona
- iz ovog Sela Guberevaca.
- verno i pošteno 4. god:
- služio otečestvo
- i Knjaza Aleksandra karađ:
- poživio 29.g.
- prestaviose 21 avgusta 1854
- ovai krs dao pisati
- Brat ego Miloš[1]
Spomenik Đorđu Šibincu (†1856) (Dučalovići – Sadljike)
- Ovai bileg pokazue
- krabrog voinika
- ĐORĐA
- sin Milisava Šibinca
- koie poživio 24 g.
- preselio se u večnost.
- 18 Januara. 1856 g:
- znak udarimu
- ovi tužni otac sinu svoemu[1]
Spomenik Matu Iliću (†1856) (Negrišori)
- Ovde počiva
- MATO
- sin Vukole Ilića
- žitelja negrišorskog
- bivši voinik
- Garnizon služio pri Srbs:
- Knjazu Aleksandru Karađor:
- i poživi 30.g.
- a umre 20. avgusta 1856.g.[1]
Spomenik Milanu Jaćimoviću (†1862) (Puhovo – Nešovanovići)
- Ovde počiva Rab Boži
- MILAN JAĆIMOVIĆ
- žitel Puovski
- on e bio kao pismen voinik
- narodne voiske
- koi česno i pošteno
- poživi 24 God:
- prestavise 27 Janu. u 1862 G.
- Spomenu ga
- blagodarni brat njegov Damljan[1]
Spomenik Milosavu Vasoviću (†1864) (Grab – Rajičići)
- Ovde počiva rab boži
- MILOSAV VASOVIĆ
- iz graba
- poživi 21. Go:
- biv: voin: u zekciru učenja
- s narodnim voinstvom;
- i umre 11. Apri: 1864. G.
- Ovai nadgrobni spomen
- udari Ego brat uroš v.
- Piso M: K: iz G.[1]
Spomenik Mileti Zategi (†1864) (Lis – Lazovići)
- Ovde počiva Rab Boži
- MILETA
- sin Trivuna Zatege iz Lisa
- koie u Stoećoj voisci
- 19: Meseci Kao Pešak Služio
- Poživi 19. G:
- Umre 1. Maja 1864. G:
- u putu Bolestan
- putujući kući svoioj[1]
Spomenik Nikoli Iliću (†1864) (Grab – Ilići)
- Pred ovim biljegom
- počiva rab Boži
- NIKOLA ILIĆ
- bivši Voinik
- stoeće Voiske u Beogradu
- pri Vladeniju
- Knjaza ALEKSANDRA Karađorđev:
- posle toga bioe
- Četovođa narodne Voiske 4. g:
- poživi 35. g:
- umre, 31. julija 1864. g:
- Ovai Biljeg podiže otac Ego gavrilo
- pisa Milosav Milosavljev. iz lisica[1]
Spomenik Jovanu Zategi (†1866) (Lis – Lazovići)
- IOVAN
- sin Trivuna Zatege
- Bivši katana narodne voiske
- poživi 22: god.
- a umre 19, Marta 1866.god.[1]
Spomenik Avramu Pajiću (†1871) (Viča – Mirkovac)
- Ovde tiko počiva
- rab boži
- AVRAM
- sin Raka Paića iz Viče
- bivši voinik stoeće voiske
- brske baterie topdžija
- 3 g. kod knjaza Mikaila Obr.
- a poživi 24 G.
- a prestavise po Voskreseniju
- 5-og dana u 1871 g.
- Spomenuga brat njegov damljan
- i bratučed janko paić[1]
Spomenik Maksimu Rajičiću (†1872) (Grab – Rajičići)
- Rab Boži MAKSIM
- priđi bliže mili čitatelju
- kude itaš
- da pročitaš
- u najlepšem milom mome veku
- telo moje već trune u mraku,
- kad na radost radnja moja pođe
- nemila smrt odma me nađe
- R:B:
- MAKSIM RAIČIĆ
- iz Graba
- bivšeg vojnika narodnje vojske 7. g.
- u 23. g. života svoga
- 25og Marta u 1872. g...[1]
Spomenik Arseniju Jaćimoviću (†1873) (Puhovo – Jaćimovići)
- Pred ovim znakom počiva
- ARSENIJE
- sin Jakova Jaćimovića iz Puova,
- voinik I klase,
- poživi 24.G.
- prestavise u večnost
- 16.dekembra 1873.G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovai spomenik mu podiže
- žalosni otac Jakov[1]
Spomenik Ljubomiru Novitoviću (†1875) (Trešnjevica – Polje)
- Priđi bliže mili čitatelju,
- truda svoga nemoj požaliti,
- tužni ovaj spomen pročitati,
- te ti vidi ko ovde počiva,
- mrtvo telo na daljini biva,
- Ra[b] Bo[ži]
- LjUBOMIR NOVITOVIĆ
- iz Trešnjevice
- biv: tobdžija 4 čete I bataljona
- gradskog Artiljerijskog puka u Nišu,
- koi poživi 20.g.
- umro 18. maja 1875.
- Bog da mu dušu prosti
- Sp. podiže ranko
- i Dragomir Novičić[1]
Spomenik Matijaševićima - Milanu (†1876), Vučiću (†1898) i Radovanu (†18??) (Lapidarijum u Guči)
- Ovaj žalosni spomenik pokazuje
- tri srbska vojnika
- MILANA MATIJAŠEVIĆA iz Đeraća
- bivšeg vojnika I klase
- koi poživi 26.g.
- a pogibe na Pazaru 4 juna 1876 go:
- VUČIĆ sin Milinkov Biv:
- topdžija 3 baterije u Kragujevcu
- poživi 21. g. a umre 8 juna 1898 Go:
- i tamo saranjeni
- RADOVAN
- sin Miće Matijaševića
- bivši pešak...
- Ovaj spomenik podigoše im
- stric Ilija
- i cela zadruga.[1]
Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1877) (Goračići – Čergovište)
- Obde počiva:
- rab + boži:
- VIĆENTIJE STEVANOVIĆ
- vodnik I : klase narodne : voiske:
- koie verno: i usrdno 4 : godine
- knijaza i otečestvo: služio:
- poživi 31:
- g. umre: 5: dec. u 1877: g.
- Ovai znak + podigoše mu
- sretan iovan i kosta
- poštovana braća
- i miloe edini sin: Ego
- u 1878[1]
Spomenik Bogosavu Maksimoviću (†1882) (Krstac – staro groblje)
- Ovaj spomenik pokazuje ime jego
- BOGOSAVA MAKSIMOVIĆA
- iz krstaca
- bivšeg vojnika stajaće vojske
- Žive 20 god.
- a umre ranjen u 1882. god.
- Spomen mu... (oštećeno)[1]
Spomenik Ivanu Nenadiću (†1883) (Trešnjevica – Polje)
- S leve strane
- za Grobom Brata svoeg Milovana
- na jedan korak ulevo
- počivaju Saranjene Kosti
- IVANA NENADIĆA
- ovd. Biv. Vojnika
- VI-te Poljske Baterije
- 1 Artiljerijskog puka
- koi 13 meseci u garnizonu
- u Kragujevcu odslužio
- gdi se i razboleo.
- Trudom braće svoje
- donešen je bolestan kući
- gdi je treći dan umro
- 4 Aprila 1883. G.
- u 23 god. života svog
- Ovaj spomen podigoše braća ego
- Mikan i Petar
- i ožalošćena Majka Cmiljana[1]
Spomenik Kostu Milenkoviću (†1888) (Luke – Milenkovići)
- U ovom grubu počiva
- KOSTO MILENKOVIĆ
- iz sela Luka
- poživio 38. G.
- kaplar stalnog kadra
- Umro 16 aprila 1888. G.
- ovaj spomen podigošemu
- Brat Milovan
- i sinovac Mikailo[1]
Spomenik Svetozaru Nešovanoviću (†1891) (Puhovo – Nešovanovići)
- Pred ovim spomenikom
- a pod ovom ladnom pločom
- u ovom mračnom grobu
- večiti san boravi
- SVETOZAR
- sin Mijaila Nešovanovića iz puhova,
- bivši tobdžija
- poljske baterije u Kraljevu
- koji česno i pošteno
- poživi 23. God.
- a na Veliku Tugu i Žalos,
- prestavi se u večnos
- 15. septembra 1891. G.
- Ovaj spomen podigoše mu
- otac Mijailo
- i braća Milivoje Milić i Milija[1]
Spomenik Staniši Milićeviću (†1892) (Osonica – Selište)
- O Srbine brate mili
- pročitajde ovaj spomen
- đe počiva rab Boži
- STANIŠE MILIĆEVIĆA
- bivši vojnik I :
- inženjerskog bata[liona] stojeći
- u nišu razbolje
- se u 21. G. mladosti
- umro na bolovanju kod kuće
- 11 oktom, 1892. G.
- Fala braćo mila
- Spomen podižumu majka sa sinovima
- Vladimir i Ljubomir
- Braća Milutinovići[1]
Spomenik Velisavu Pavloviću (†1904) (Živica – Brankino brdo)
- Ovaj spomen pokazuje
- VELISAVA PAVLOVIĆA
- iz Živice
- koi služi u notnjim stražarima.
- 2. čete u Beogradu
- živio 35 god.
- i umre aprila 1904 god.
- Tamo je i saranjen
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomenik podiže
- brat Vićentije[1]
Spomenik Milivoju Zlatiću (†1904) (Osonica – Selište)
- O putniče srpski rode
- stani malo ovde
- pa ti reci bog da prosti
- MILIVOJA ZLATIĆA
- iz Osaonice
- vojnika III baterije I divizijona
- kaubičkog puka
- stupijo u komandu 9 januara 1904 G.
- a umro u Nišu 20 maja iste 1904 G.
- živeo je 21 G.
- Spomen dižu njegovi
- ožalošćeni roditelji
- otac radisav i stric stevan
- mati milenija
- i brat rajko i milivoje[1]
Spomenik Mihailu Milekiću (†1909) (Brezovice – Majstorovići)
- MIHAILO MILEKIĆ
- iz Brezovice
- vojnik kraljeve garde
- poživi 22. God.
- A umre u najlepše vreme
- 1909 god.
- Bog da mu dušu prosti
- Sp. mu podgoše majka Rajka
- sestra Milosava
- zet Vitor Majstorović
- i sestričina Gina[1]
Spomenik Milanu Poledici (†1924) (Trešnjevica – Poledice)
- Spomen
- MILANA POLEDICE
- iz Trešnjevice,
- vojnika 13. č: 4. B: 31. puka
- Pokosiga Vojna kleta
- te ga uze sa ovoga sveta
- kad najlepše cveta
- u 22 leta
- A umre u kletoj bolnici
- u Mitrovici
- na polasku svojoj kući
- 8. dec: 1924. god.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen podigoše mu Braća
- Budimir Velimir Siniša Stojan
- i sna Radojka[1]
Spomenik Dragiši Krkoviću (†1934) (Vlasteljice – kraj puta)
- Oj Srbine Brate moj
- ti ne žali trud svoj
- i pročitaj spomen moj
- i reci Bog da prosti
- DRAGIŠU
- sina Radenka M. Krkovića
- iz Vlasteljica
- vojnik 8 čete II bat. 44 pešad. Puk
- koi u osluženju stalnog kadra
- razboli se i umre u Otočcu Lika
- septembra 1934
- i tamo je saranjen
- I Bog da mu dušu prosti
- Spomen usadi otac Radenko
- maća Ljubica
- žena Ivanka
- i sin Radoslav
- Poživi 25 godina[1]
Reference
urediLiteratura
uredi- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.