Dragačevski epitafi: vojnici stalnog kadra

Dragačevski epitafi: vojnici stalnog kadra dragocena su familijarna i istorijska svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša u selima i varošicama Dragačeva.[1]

Spomenik u Grabu (detalj)

Epitafi

uredi

Spomenik Sretenu Kruniću (†1849) (Dučalovići – Glavoč)

Ovde počiva
SRETEN
sin Pavla Krunića
ot sela Rtara
bivši voinik katana
otečestva srpskog.
poživo 19. G.
Umre 12. Aprila
i manastiru S.T.
1849.[1]


Spomenik Jovanu Mirkoviću (†1850) (Rtari)

1850.
VOINIK
Zde počiva Rab Boži
IOVAN MIRKOVIĆ
prestavi se u vozrastu:
18 te godine[1]


Spomenik Petru Milićeviću (†1850) (Lisa – Šolajići)

Ovai bileg
pokazuje Krabroga Voinika
vernoga soldata garnizona
PETRA MILIĆEVIĆA iz sela Lise
služio verno. 3. G. pri Vladaniju
Knjaza Aleksandra Karađor:
poživi 21. pre 1850
u Beogradu pogreben 23 : Apr.[1]


Spomenik Stefanu Anđeliću (†1854) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab boži
STEFAN
sin poč: Petra Anđelića
iz sela Guče,
bivši voinik, garda,
služio pri vladeniju
Knjaza Aleksandra Karađorđev:
i poživio, 20 god:
a umro 13 Apr: 1854. L:[1]


Spomenik Jaćimu R. Plazini (†1854) (Guberevci – Plazine)

Pomjani Gospodi
vo carstvu tvoem
Ovde počivšeg raba tvoego
JAĆIMA R: PLAZINU
bivšeg voinika garnizona
iz ovog Sela Guberevaca.
verno i pošteno 4. god:
služio otečestvo
i Knjaza Aleksandra karađ:
poživio 29.g.
prestaviose 21 avgusta 1854
ovai krs dao pisati
Brat ego Miloš[1]


Spomenik Đorđu Šibincu (†1856) (Dučalovići – Sadljike)

Ovai bileg pokazue
krabrog voinika
ĐORĐA
sin Milisava Šibinca
koie poživio 24 g.
preselio se u večnost.
18 Januara. 1856 g:
znak udarimu
ovi tužni otac sinu svoemu[1]


Spomenik Matu Iliću (†1856) (Negrišori)

Ovde počiva
MATO
sin Vukole Ilića
žitelja negrišorskog
bivši voinik
Garnizon služio pri Srbs:
Knjazu Aleksandru Karađor:
i poživi 30.g.
a umre 20. avgusta 1856.g.[1]


Spomenik Milanu Jaćimoviću (†1862) (Puhovo – Nešovanovići)

Ovde počiva Rab Boži
MILAN JAĆIMOVIĆ
žitel Puovski
on e bio kao pismen voinik
narodne voiske
koi česno i pošteno
poživi 24 God:
prestavise 27 Janu. u 1862 G.
Spomenu ga
blagodarni brat njegov Damljan[1]


Spomenik Milosavu Vasoviću (†1864) (Grab – Rajičići)

Ovde počiva rab boži
MILOSAV VASOVIĆ
iz graba
poživi 21. Go:
biv: voin: u zekciru učenja
s narodnim voinstvom;
i umre 11. Apri: 1864. G.
Ovai nadgrobni spomen
udari Ego brat uroš v.
Piso M: K: iz G.[1]


Spomenik Mileti Zategi (†1864) (Lis – Lazovići)

Ovde počiva Rab Boži
MILETA
sin Trivuna Zatege iz Lisa
koie u Stoećoj voisci
19: Meseci Kao Pešak Služio
Poživi 19. G:
Umre 1. Maja 1864. G:
u putu Bolestan
putujući kući svoioj[1]


Spomenik Nikoli Iliću (†1864) (Grab – Ilići)

Pred ovim biljegom
počiva rab Boži
NIKOLA ILIĆ
bivši Voinik
stoeće Voiske u Beogradu
pri Vladeniju
Knjaza ALEKSANDRA Karađorđev:
posle toga bioe
Četovođa narodne Voiske 4. g:
poživi 35. g:
umre, 31. julija 1864. g:
Ovai Biljeg podiže otac Ego gavrilo
pisa Milosav Milosavljev. iz lisica[1]


Spomenik Jovanu Zategi (†1866) (Lis – Lazovići)

IOVAN
sin Trivuna Zatege
Bivši katana narodne voiske
poživi 22: god.
a umre 19, Marta 1866.god.[1]


Spomenik Avramu Pajiću (†1871) (Viča – Mirkovac)

Ovde tiko počiva
rab boži
AVRAM
sin Raka Paića iz Viče
bivši voinik stoeće voiske
brske baterie topdžija
3 g. kod knjaza Mikaila Obr.
a poživi 24 G.
a prestavise po Voskreseniju
5-og dana u 1871 g.
Spomenuga brat njegov damljan
i bratučed janko paić[1]


Spomenik Maksimu Rajičiću (†1872) (Grab – Rajičići)

Rab Boži MAKSIM
priđi bliže mili čitatelju
kude itaš
da pročitaš
u najlepšem milom mome veku
telo moje već trune u mraku,
kad na radost radnja moja pođe
nemila smrt odma me nađe
R:B:
MAKSIM RAIČIĆ
iz Graba
bivšeg vojnika narodnje vojske 7. g.
u 23. g. života svoga
25og Marta u 1872. g...[1]


Spomenik Arseniju Jaćimoviću (†1873) (Puhovo – Jaćimovići)

Pred ovim znakom počiva
ARSENIJE
sin Jakova Jaćimovića iz Puova,
voinik I klase,
poživi 24.G.
prestavise u večnost
16.dekembra 1873.G.
Bog da mu dušu prosti
Ovai spomenik mu podiže
žalosni otac Jakov[1]


Spomenik Ljubomiru Novitoviću (†1875) (Trešnjevica – Polje)

Priđi bliže mili čitatelju,
truda svoga nemoj požaliti,
tužni ovaj spomen pročitati,
te ti vidi ko ovde počiva,
mrtvo telo na daljini biva,
Ra[b] Bo[ži]
LjUBOMIR NOVITOVIĆ
iz Trešnjevice
biv: tobdžija 4 čete I bataljona
gradskog Artiljerijskog puka u Nišu,
koi poživi 20.g.
umro 18. maja 1875.
Bog da mu dušu prosti
Sp. podiže ranko
i Dragomir Novičić[1]


Spomenik Matijaševićima - Milanu (†1876), Vučiću (†1898) i Radovanu (†18??) (Lapidarijum u Guči)

Ovaj žalosni spomenik pokazuje
tri srbska vojnika
MILANA MATIJAŠEVIĆA iz Đeraća
bivšeg vojnika I klase
koi poživi 26.g.
a pogibe na Pazaru 4 juna 1876 go:
VUČIĆ sin Milinkov Biv:
topdžija 3 baterije u Kragujevcu
poživi 21. g. a umre 8 juna 1898 Go:
i tamo saranjeni
RADOVAN
sin Miće Matijaševića
bivši pešak...
Ovaj spomenik podigoše im
stric Ilija
i cela zadruga.[1]


Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1877) (Goračići – Čergovište)

Obde počiva:
rab + boži:
VIĆENTIJE STEVANOVIĆ
vodnik I : klase narodne : voiske:
koie verno: i usrdno 4 : godine
knijaza i otečestvo: služio:
poživi 31:
g. umre: 5: dec. u 1877: g.
Ovai znak + podigoše mu
sretan iovan i kosta
poštovana braća
i miloe edini sin: Ego
u 1878[1]


Spomenik Bogosavu Maksimoviću (†1882) (Krstac – staro groblje)

Ovaj spomenik pokazuje ime jego
BOGOSAVA MAKSIMOVIĆA
iz krstaca
bivšeg vojnika stajaće vojske
Žive 20 god.
a umre ranjen u 1882. god.
Spomen mu... (oštećeno)[1]


Spomenik Ivanu Nenadiću (†1883) (Trešnjevica – Polje)

S leve strane
za Grobom Brata svoeg Milovana
na jedan korak ulevo
počivaju Saranjene Kosti
IVANA NENADIĆA
ovd. Biv. Vojnika
VI-te Poljske Baterije
1 Artiljerijskog puka
koi 13 meseci u garnizonu
u Kragujevcu odslužio
gdi se i razboleo.
Trudom braće svoje
donešen je bolestan kući
gdi je treći dan umro
4 Aprila 1883. G.
u 23 god. života svog
Ovaj spomen podigoše braća ego
Mikan i Petar
i ožalošćena Majka Cmiljana[1]


Spomenik Kostu Milenkoviću (†1888) (Luke – Milenkovići)

U ovom grubu počiva
KOSTO MILENKOVIĆ
iz sela Luka
poživio 38. G.
kaplar stalnog kadra
Umro 16 aprila 1888. G.
ovaj spomen podigošemu
Brat Milovan
i sinovac Mikailo[1]


Spomenik Svetozaru Nešovanoviću (†1891) (Puhovo – Nešovanovići)

Pred ovim spomenikom
a pod ovom ladnom pločom
u ovom mračnom grobu
večiti san boravi
SVETOZAR
sin Mijaila Nešovanovića iz puhova,
bivši tobdžija
poljske baterije u Kraljevu
koji česno i pošteno
poživi 23. God.
a na Veliku Tugu i Žalos,
prestavi se u večnos
15. septembra 1891. G.
Ovaj spomen podigoše mu
otac Mijailo
i braća Milivoje Milić i Milija[1]


Spomenik Staniši Milićeviću (†1892) (Osonica – Selište)

O Srbine brate mili
pročitajde ovaj spomen
đe počiva rab Boži
STANIŠE MILIĆEVIĆA
bivši vojnik I :
inženjerskog bata[liona] stojeći
u nišu razbolje
se u 21. G. mladosti
umro na bolovanju kod kuće
11 oktom, 1892. G.
Fala braćo mila
Spomen podižumu majka sa sinovima
Vladimir i Ljubomir
Braća Milutinovići[1]


Spomenik Velisavu Pavloviću (†1904) (Živica – Brankino brdo)

Ovaj spomen pokazuje
VELISAVA PAVLOVIĆA
iz Živice
koi služi u notnjim stražarima.
2. čete u Beogradu
živio 35 god.
i umre aprila 1904 god.
Tamo je i saranjen
Bog da mu dušu prosti
Ovaj spomenik podiže
brat Vićentije[1]


Spomenik Milivoju Zlatiću (†1904) (Osonica – Selište)

O putniče srpski rode
stani malo ovde
pa ti reci bog da prosti
MILIVOJA ZLATIĆA
iz Osaonice
vojnika III baterije I divizijona
kaubičkog puka
stupijo u komandu 9 januara 1904 G.
a umro u Nišu 20 maja iste 1904 G.
živeo je 21 G.
Spomen dižu njegovi
ožalošćeni roditelji
otac radisav i stric stevan
mati milenija
i brat rajko i milivoje[1]


Spomenik Mihailu Milekiću (†1909) (Brezovice – Majstorovići)

MIHAILO MILEKIĆ
iz Brezovice
vojnik kraljeve garde
poživi 22. God.
A umre u najlepše vreme
1909 god.
Bog da mu dušu prosti
Sp. mu podgoše majka Rajka
sestra Milosava
zet Vitor Majstorović
i sestričina Gina[1]


Spomenik Milanu Poledici (†1924) (Trešnjevica – Poledice)

Spomen
MILANA POLEDICE
iz Trešnjevice,
vojnika 13. č: 4. B: 31. puka
Pokosiga Vojna kleta
te ga uze sa ovoga sveta
kad najlepše cveta
u 22 leta
A umre u kletoj bolnici
u Mitrovici
na polasku svojoj kući
8. dec: 1924. god.
Bog da mu dušu prosti
Spomen podigoše mu Braća
Budimir Velimir Siniša Stojan
i sna Radojka[1]


Spomenik Dragiši Krkoviću (†1934) (Vlasteljice – kraj puta)

Oj Srbine Brate moj
ti ne žali trud svoj
i pročitaj spomen moj
i reci Bog da prosti
DRAGIŠU
sina Radenka M. Krkovića
iz Vlasteljica
vojnik 8 čete II bat. 44 pešad. Puk
koi u osluženju stalnog kadra
razboli se i umre u Otočcu Lika
septembra 1934
i tamo je saranjen
I Bog da mu dušu prosti
Spomen usadi otac Radenko
maća Ljubica
žena Ivanka
i sin Radoslav
Poživi 25 godina[1]

Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Literatura

uredi
  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.