Dragačevski epitafi: vojnici stalnog kadra dragocena su familijarna i istorijska svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša u selima i varošicama Dragačeva.^[1]

Epitafi uredi

Spomenik Sretenu Kruniću (†1849) (Dučalovići – Glavoč)

Ovde počiva

SRETEN

sin Pavla Krunića

ot sela Rtara

bivši voinik katana

otečestva srpskog.

poživo 19. G.

Umre 12. Aprila

i manastiru S.T.

1849.^[1]

Spomenik Jovanu Mirkoviću (†1850) (Rtari)

1850.

VOINIK

Zde počiva Rab Boži

IOVAN MIRKOVIĆ

prestavi se u vozrastu:

18 te godine^[1]

Spomenik Petru Milićeviću (†1850) (Lisa – Šolajići)

Ovai bileg

pokazuje Krabroga Voinika

vernoga soldata garnizona

PETRA MILIĆEVIĆA iz sela Lise

služio verno. 3. G. pri Vladaniju

Knjaza Aleksandra Karađor:

poživi 21. pre 1850

u Beogradu pogreben 23 : Apr.^[1]

Spomenik Stefanu Anđeliću (†1854) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab boži

STEFAN

sin poč: Petra Anđelića

iz sela Guče,

bivši voinik, garda,

služio pri vladeniju

Knjaza Aleksandra Karađorđev:

i poživio, 20 god:

a umro 13 Apr: 1854. L:^[1]

Spomenik Jaćimu R. Plazini (†1854) (Guberevci – Plazine)

Pomjani Gospodi

vo carstvu tvoem

Ovde počivšeg raba tvoego

JAĆIMA R: PLAZINU

bivšeg voinika garnizona

iz ovog Sela Guberevaca.

verno i pošteno 4. god:

služio otečestvo

i Knjaza Aleksandra karađ:

poživio 29.g.

prestaviose 21 avgusta 1854

ovai krs dao pisati

Brat ego Miloš^[1]

Spomenik Đorđu Šibincu (†1856) (Dučalovići – Sadljike)

Ovai bileg pokazue

krabrog voinika

ĐORĐA

sin Milisava Šibinca

koie poživio 24 g.

preselio se u večnost.

18 Januara. 1856 g:

znak udarimu

ovi tužni otac sinu svoemu^[1]

Spomenik Matu Iliću (†1856) (Negrišori)

Ovde počiva

MATO

sin Vukole Ilića

žitelja negrišorskog

bivši voinik

Garnizon služio pri Srbs:

Knjazu Aleksandru Karađor:

i poživi 30.g.

a umre 20. avgusta 1856.g.^[1]

Spomenik Milanu Jaćimoviću (†1862) (Puhovo – Nešovanovići)

Ovde počiva Rab Boži

MILAN JAĆIMOVIĆ

žitel Puovski

on e bio kao pismen voinik

narodne voiske

koi česno i pošteno

poživi 24 God:

prestavise 27 Janu. u 1862 G.

Spomenu ga

blagodarni brat njegov Damljan^[1]

Spomenik Milosavu Vasoviću (†1864) (Grab – Rajičići)

Ovde počiva rab boži

MILOSAV VASOVIĆ

iz graba

poživi 21. Go:

biv: voin: u zekciru učenja

s narodnim voinstvom;

i umre 11. Apri: 1864. G.

Ovai nadgrobni spomen

udari Ego brat uroš v.

Piso M: K: iz G.^[1]

Spomenik Mileti Zategi (†1864) (Lis – Lazovići)

Ovde počiva Rab Boži

MILETA

sin Trivuna Zatege iz Lisa

koie u Stoećoj voisci

19: Meseci Kao Pešak Služio

Poživi 19. G:

Umre 1. Maja 1864. G:

u putu Bolestan

putujući kući svoioj^[1]

Spomenik Nikoli Iliću (†1864) (Grab – Ilići)

Pred ovim biljegom

počiva rab Boži

NIKOLA ILIĆ

bivši Voinik

stoeće Voiske u Beogradu

pri Vladeniju

Knjaza ALEKSANDRA Karađorđev:

posle toga bioe

Četovođa narodne Voiske 4. g:

poživi 35. g:

umre, 31. julija 1864. g:

Ovai Biljeg podiže otac Ego gavrilo

pisa Milosav Milosavljev. iz lisica^[1]

Spomenik Jovanu Zategi (†1866) (Lis – Lazovići)

IOVAN

sin Trivuna Zatege

Bivši katana narodne voiske

poživi 22: god.

a umre 19, Marta 1866.god.^[1]

Spomenik Avramu Pajiću (†1871) (Viča – Mirkovac)

Ovde tiko počiva

rab boži

AVRAM

sin Raka Paića iz Viče

bivši voinik stoeće voiske

brske baterie topdžija

3 g. kod knjaza Mikaila Obr.

a poživi 24 G.

a prestavise po Voskreseniju

5-og dana u 1871 g.

Spomenuga brat njegov damljan

i bratučed janko paić^[1]

Spomenik Maksimu Rajičiću (†1872) (Grab – Rajičići)

Rab Boži MAKSIM

priđi bliže mili čitatelju

kude itaš

da pročitaš

u najlepšem milom mome veku

telo moje već trune u mraku,

kad na radost radnja moja pođe

nemila smrt odma me nađe

R:B:

MAKSIM RAIČIĆ

iz Graba

bivšeg vojnika narodnje vojske 7. g.

u 23. g. života svoga

25og Marta u 1872. g...^[1]

Spomenik Arseniju Jaćimoviću (†1873) (Puhovo – Jaćimovići)

Pred ovim znakom počiva

ARSENIJE

sin Jakova Jaćimovića iz Puova,

voinik I klase,

poživi 24.G.

prestavise u večnost

16.dekembra 1873.G.

Bog da mu dušu prosti

Ovai spomenik mu podiže

žalosni otac Jakov^[1]

Spomenik Ljubomiru Novitoviću (†1875) (Trešnjevica – Polje)

Priđi bliže mili čitatelju,

truda svoga nemoj požaliti,

tužni ovaj spomen pročitati,

te ti vidi ko ovde počiva,

mrtvo telo na daljini biva,

Ra[b] Bo[ži]

LjUBOMIR NOVITOVIĆ

iz Trešnjevice

biv: tobdžija 4 čete I bataljona

gradskog Artiljerijskog puka u Nišu,

koi poživi 20.g.

umro 18. maja 1875.

Bog da mu dušu prosti

Sp. podiže ranko

i Dragomir Novičić^[1]

Spomenik Matijaševićima - Milanu (†1876), Vučiću (†1898) i Radovanu (†18??) (Lapidarijum u Guči)

Ovaj žalosni spomenik pokazuje

tri srbska vojnika

MILANA MATIJAŠEVIĆA iz Đeraća

bivšeg vojnika I klase

koi poživi 26.g.

a pogibe na Pazaru 4 juna 1876 go:

VUČIĆ sin Milinkov Biv:

topdžija 3 baterije u Kragujevcu

poživi 21. g. a umre 8 juna 1898 Go:

i tamo saranjeni

RADOVAN

sin Miće Matijaševića

bivši pešak...

Ovaj spomenik podigoše im

stric Ilija

i cela zadruga.^[1]

Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1877) (Goračići – Čergovište)

Obde počiva:

rab + boži:

VIĆENTIJE STEVANOVIĆ

vodnik I : klase narodne : voiske:

koie verno: i usrdno 4 : godine

knijaza i otečestvo: služio:

poživi 31:

g. umre: 5: dec. u 1877: g.

Ovai znak + podigoše mu

sretan iovan i kosta

poštovana braća

i miloe edini sin: Ego

u 1878^[1]

Spomenik Bogosavu Maksimoviću (†1882) (Krstac – staro groblje)

Ovaj spomenik pokazuje ime jego

BOGOSAVA MAKSIMOVIĆA

iz krstaca

bivšeg vojnika stajaće vojske

Žive 20 god.

a umre ranjen u 1882. god.

Spomen mu... (oštećeno)^[1]

Spomenik Ivanu Nenadiću (†1883) (Trešnjevica – Polje)

S leve strane

za Grobom Brata svoeg Milovana

na jedan korak ulevo

počivaju Saranjene Kosti

IVANA NENADIĆA

ovd. Biv. Vojnika

VI-te Poljske Baterije

1 Artiljerijskog puka

koi 13 meseci u garnizonu

u Kragujevcu odslužio

gdi se i razboleo.

Trudom braće svoje

donešen je bolestan kući

gdi je treći dan umro

4 Aprila 1883. G.

u 23 god. života svog

Ovaj spomen podigoše braća ego

Mikan i Petar

i ožalošćena Majka Cmiljana^[1]

Spomenik Kostu Milenkoviću (†1888) (Luke – Milenkovići)

U ovom grubu počiva

KOSTO MILENKOVIĆ

iz sela Luka

poživio 38. G.

kaplar stalnog kadra

Umro 16 aprila 1888. G.

ovaj spomen podigošemu

Brat Milovan

i sinovac Mikailo^[1]

Spomenik Svetozaru Nešovanoviću (†1891) (Puhovo – Nešovanovići)

Pred ovim spomenikom

a pod ovom ladnom pločom

u ovom mračnom grobu

večiti san boravi

SVETOZAR

sin Mijaila Nešovanovića iz puhova,

bivši tobdžija

poljske baterije u Kraljevu

koji česno i pošteno

poživi 23. God.

a na Veliku Tugu i Žalos,

prestavi se u večnos

15. septembra 1891. G.

Ovaj spomen podigoše mu

otac Mijailo

i braća Milivoje Milić i Milija^[1]

Spomenik Staniši Milićeviću (†1892) (Osonica – Selište)

O Srbine brate mili

pročitajde ovaj spomen

đe počiva rab Boži

STANIŠE MILIĆEVIĆA

bivši vojnik I :

inženjerskog bata[liona] stojeći

u nišu razbolje

se u 21. G. mladosti

umro na bolovanju kod kuće

11 oktom, 1892. G.

Fala braćo mila

Spomen podižumu majka sa sinovima

Vladimir i Ljubomir

Braća Milutinovići^[1]

Spomenik Velisavu Pavloviću (†1904) (Živica – Brankino brdo)

Ovaj spomen pokazuje

VELISAVA PAVLOVIĆA

iz Živice

koi služi u notnjim stražarima.

2. čete u Beogradu

živio 35 god.

i umre aprila 1904 god.

Tamo je i saranjen

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomenik podiže

brat Vićentije^[1]

Spomenik Milivoju Zlatiću (†1904) (Osonica – Selište)

O putniče srpski rode

stani malo ovde

pa ti reci bog da prosti

MILIVOJA ZLATIĆA

iz Osaonice

vojnika III baterije I divizijona

kaubičkog puka

stupijo u komandu 9 januara 1904 G.

a umro u Nišu 20 maja iste 1904 G.

živeo je 21 G.

Spomen dižu njegovi

ožalošćeni roditelji

otac radisav i stric stevan

mati milenija

i brat rajko i milivoje^[1]

Spomenik Mihailu Milekiću (†1909) (Brezovice – Majstorovići)

MIHAILO MILEKIĆ

iz Brezovice

vojnik kraljeve garde

poživi 22. God.

A umre u najlepše vreme

1909 god.

Bog da mu dušu prosti

Sp. mu podgoše majka Rajka

sestra Milosava

zet Vitor Majstorović

i sestričina Gina^[1]

Spomenik Milanu Poledici (†1924) (Trešnjevica – Poledice)

Spomen

MILANA POLEDICE

iz Trešnjevice,

vojnika 13. č: 4. B: 31. puka

Pokosiga Vojna kleta

te ga uze sa ovoga sveta

kad najlepše cveta

u 22 leta

A umre u kletoj bolnici

u Mitrovici

na polasku svojoj kući

8. dec: 1924. god.

Bog da mu dušu prosti

Spomen podigoše mu Braća

Budimir Velimir Siniša Stojan

i sna Radojka^[1]

Spomenik Dragiši Krkoviću (†1934) (Vlasteljice – kraj puta)

Oj Srbine Brate moj

ti ne žali trud svoj

i pročitaj spomen moj

i reci Bog da prosti

DRAGIŠU

sina Radenka M. Krkovića

iz Vlasteljica

vojnik 8 čete II bat. 44 pešad. Puk

koi u osluženju stalnog kadra

razboli se i umre u Otočcu Lika

septembra 1934

i tamo je saranjen

I Bog da mu dušu prosti

Spomen usadi otac Radenko

maća Ljubica

žena Ivanka

i sin Radoslav

Poživi 25 godina^[1]

Reference uredi

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

Literatura uredi

Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.

[Драгачевски_епитафи-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

[1]