Dragačevski epitafi: zanati i zanimanja
Dragačevski epitafi: zanati i zanimanja predstavljaju dragocena dokumentarna svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša u selima i varošicama Dragačeva.[1]
Epitafi
urediSpomenik trgovcu Jovanu Broćiću (†1839) (Guča – kod crkve)
- Ovde počivaju kosti
- IOVANA BROĆIĆA
- bivšeg tergovca
- 1839
- Obnovio nadpis ovog groba
- unuk Petronije Broćić
- tutor crkve u Guči
- 1939[1]
Spomenik dunđeru Radovanu Paripoviću (†1839) (Kaona – kraj crkve)
- Ovde počivaju kosti
- Rab Boži
- RADOVANA PARIPOVIĆA
- Dunđerina.
- poživi 70 Go:
- Prest[avi se] kod zeta ego
- pavla Veličića u Kaoni
- 1839[1]
Spomenik saraču Marinku Radivojeviću (†1843) (Guča – kraj crkve)
- ovde počiva rab boži
- MARINKO RADIVOJEVIĆ
- sarač
- požive 18 L[eta]
- P[reminuo] 1843:[1]
Spomenik kovaču Gavrilu (†1844) (Luke – Lazovići)
- Ovde leže kosti
- raba božija
- GAVRILA kovača
- poživi godina 25
- prestavi se 1844.[1]
Spomenik neimaru Andriji Davidoviću (†1845) (Lapidarijum u Guči)
- Ovde počiva
- ANDRIJA DAVIDOVIĆ
- neimar bist. pred deset maistora
- poživi 60. god:
- umre 16 Januaria. 1845. G.
- ovai bil: da načiniti
- sin ego iovan[1]
Spomenik marvenokupcu Marku Ocokoli (†1848) (Lisa – Ocokolje)
- grobnica
- MARKA OCOKOLE :
- bivšeg Marvenokupca
- Sreza Dragačevskog
- žitelja sela Lise
- poživi 50. G:
- umre 8. Ijanuarija 1848
- ovai spomen gr:
- gaijo i vasilije
- sinovi ego[1]
Spomenik dunđeru Petru (†1849) (Kotraža – Beli Kamen)
- ovde počiva rab boži
- PETAR
- nike prtenjaka sin
- prestavi se godine 1849
- (Gradio crkvu u Kosovici (Ivanjica)
- i staru crkvu u Kotraži)[1]
Spomenik majstoru Simu Zvrketiću (†1850) (Negrišori)
- Ovde počivaju kosti
- Maistor
- SIMA ZVRKETIĆA
- žitelja negrišo
- poživi 62 god
- umre 1850[1]
Spomenik marvenokupcu Janku Sret. Čikirizu (†1851) (Rti – Čikirizi)
- Premili srbski rode
- priđi bliže i reci
- Bog Daga Prosti
- Ovde počiva Rab Boži
- JANKO SRET. ČIKIRIZ
- marvenokupac
- Žite ovog sela rtiju
- koje ot svog rođenja 37-me
- a ot hrista 1851 godine
- 13-ti dan marta
- vremenost sa večnostiju promenio
- ovai bileg gradišemu braća čikirizi
- pod upravlenijem njihova br[ata]
- Radosava[1]
Spomenik kovaču Nikoli (†1852) (Vučkovica)
- Ovde počiva rab Boži
- NIKOLA kovač
- sin Stefana Mirosavića
- žitelja Vučkovičkog
- poživi 28 god:
- Umre 18. Avgus: 1852. godine...[1]
Spomenik pinteru Mijailu Staniću (†1853) (Goračići – Čergovište)
- ovai bileg pokazue
- gdi počiva telo
- MIJAILA STANIĆA
- maistora kačnog: i vinarskog
- požive + 76 g
- mre: juni: 21 u : 1853 + go
- pomjanuga sin ego nikola[1]
Spomenik majstoru Stefanu Raduloviću (†1855) (Trešnjevica – Poledice)
- STEFAN RADULOVIĆ
- žitel i maistor trešnevički
- poživi 28. g.
- umre 18. aprila 1855.[1]
Spomenik abadžiji Gavrilu Đorđeviću (†1857) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)
- ovde počiva rab Boži
- GAVRILO
- sin poč: Pantelie Đorđevića
- Bivši Abadžija
- i žitelj dučalovski
- poživi 25. G:
- a umre 14: ijanuara 1857 =
- spomenik ovai Spodiže mu
- verna supruga Ego Mara
- a sa znanjem i trudom:
- eja devera Pavla Aksentievića
- iz Tog Sela
- i podpisa Radosav Čikiriz ot sela rtiju
- Pomeni gospodi v Carstvu tvoem[1]
Spomenik drvodelji Jovanu Vasoviću (†1861) (Grab – Rajičići)
- ovde počiva rab boži
- IOVAN VASOVIĆ
- iz graba
- biv. u zanimanju drvodelja
- poživi 35 g:
- a umrie 6. feb. 1861
- gradi Ego sinovac Janko,
- a pisa Miloš kovačević iz guberevac[a][1]
Spomenik trgovcu Iliji Plaziniću (†1862) (Lapidarijum u Guči)
- Koja kosa pokosila mene
- oće znam i tebe
- samo vreme u koeće
- niko nezna pamtiti
- zato imai srce čisto
- ILIJA PLAZINČIĆ
- sin stevana kneževića
- od familie kukolske
- iz Mirosaljaca
- dobrodetelni domaćin
- i trgovac
- poživi 73. G.
- prestavise 9. oktom. 1862.
- Bog da ga upo...
- Amin
- Ovai bileg podigoše Ilii
- sinovac trivun
- i kćer stanisava
- A pisa i izreza
- radosav čikiriz iz sela rtiju[1]
Spomenik trgovcu Milovanu Jelušiću (†1863) (Grab – Ilići)
- Ovde počiva rab Božii
- MILOVAN ELUŠIĆ
- Bivši glavni trgovac:
- i marvenokupac: dragačevski
- poživio 40: god:
- i prestavi u blažen: večnos:
- 12 mar 1863. G:
- Ovai bileg spodiž žalosn otac
- Milić ego
- pisa vasilie trašević iz Gorači[ća][1]
Spomenik terziji Janku Korićancu (†1863) (Trešnjevica – Korićani)
- Ovde počiva rab Božii
- JANKO
- sin Vučete Bogd: Korićanina
- Bivši terzija
- poživi 22 God:
- Umre 22. julija 1863. godine[1]
Spomenik trgovcu Milanu Tošiću (†1863) (Markovica – Orlova)
- O ljubezni čitatelju pomisli se
- da sam i ja kao ti likovao 27.g.
- Rab Boži MILAN TOŠIĆ
- B. trgovac iz sela Markovice
- koji se prestavi
- 15. novembra 1863. god.
- Ovaj spomenik podiže mu
- Brat ego Veselin
- i Simo otac mu[1]
Spomenik opančaru Radu (†1863) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)
- Ovai bileg Podiže
- Nikola Milić iz leušića
- Svome Bratučedu
- RADU M: ČURUGDžI[JI]
- poži: 24.g.
- Pres: 16. dekem: 1863. G.[1]
Spomenik trgovcu Milovanu Iliću (†1864) (Grab – Ilići)
- ovde počiva rab boži
- MILOVAN ILIĆ
- iz Graba
- biv. trgov. marvenokup.
- poživi g. 40
- i umre 1-g Maija u 1864 g.
- spomenuga Ego brat
- Stefan ilić na l: 1864 g.[1]
Spomenik trgovcu Ranku Staniću (†1865) (Guča – kod škole)
- Ovaj spomen pokazuje
- RANKA STANIĆA
- iz Guče
- koie poginuo od Ajduka
- kao uvaženi trgovac
- u svojoj radnji u selu Kotraži
- 6. dek: 1865. G.
- koi poživi 40. g. čestno i pošteno
- Ovi Bileg podižemu sin Vasilie
- sa tutorima Jovičićom Stalovićom i Stanićom[1]
Spomenik terziji Bogdanu Korićancu (†1866) (Trešnjevica – Korićani)
- Ovde Počiva Rab Božii
- BOGDAN KORIĆANAC
- iz sela Trešnjevice
- bivši terzija
- Poživi 79 g.
- umre 12. Apr. 1866 g.
- Ovai Krst Udariše:
- sinovi Ego Vučeta i Ljubisav i Ivan[1]
Spomenik trgovcu Gavrilu Iliću (†1867) (Grab – Ilići)
- Ovde počiva
- blagosloveni rab boži
- GAVRILO ILIĆ
- bivši Trgovac Svinjarski,
- i žitel sela Graba,
- poživi 66. G. čestno i pošteno
- prestavise 25 fervuarija 1867. god.
- ovai spomenik podigošemu:
- sin Marko i sinovac Milisav
- pisa Milosav Milosavljević iz Lisica[1]
Spomenik trgovcu Todoru Kneževiću (†1867) (Mirosaljci – Gornje groblje)
- O mili rode postoj malo ovde
- i pročitaj žalostive reči ove:
- Ovde počiva rab Boži
- TODOR
- sin poč: Jovana Kneževića
- iz Mirosaljaca
- B: trgovac i kmet ovog sela:
- poživioje 40 G. čestito i pošteno
- a pogibe boreći se s Turcima
- na drumu kod potoka u Mirosaljcima
- 9. juna 1867 G.
- Ovai biljeg podigošemu
- braća Risto i Petar Jojić
- Pisa Milosav Milosavljević iz Lisica[1]
Spomenik mutavdžiji Filipu Bogićeviću (†18??) (Goračići – Jakovljevići)
- Upokoi Hriste Bože raba tvog
- FILIPA BOGIĆEVIĆA
- bivš. žit. Mutavdžija
- gorač poživi 60 : G.
- Umre...[1]
Spomenik kovaču Petru Čikirizu (†1873) (Rti – Čikirizi)
- Ovde je sahranjeno telo počivšeg
- PETRA ČIKIRIZA
- bivšeg kovača iz sela Rtiju
- koi časno poživi 71 godinu
- a umre 30 januara 1873 God
- Bog damu dušu prosti
- ovajmu spomenik podigoše
- unuci miljko i ljubo…[1]
Spomenik kiridžiji Danilu Vidakoviću (†1873) (Lapidarijum u Guči)
- Ovde počiva rab Boži
- DANILO VIDAKOVIĆ
- iz sela Kušića
- koi poživi 36. god.
- No putujući kao kiridžija
- razboli se i u putu umre
- u selu Goračićima
- 26. Marta 1873. god.
- Ovai Spomen podigoše mu
- njegova braća Mićo i Vidoe[1]
Spomenik kovaču Milovanu Ivanoviću (†1876) (Guča – Anđelići)
- Ovde Tiko Počiva rab Boži
- MILOVAN IVANOVIĆ
- bivši kovač
- žitelj gučki
- a poživi 58 God.
- prestavise 17. febr: 1876. g.
- I bog da mu dušu prosti
- Ovai biljeg podigoše
- njegovi sinovi Petar i Pavle
- i sinovac Milivoje[1]
Spomenik opančaru Kosti Baraliću (†1876) (Guča – kraj škole)
- Ovde počiva rab Boži
- KOSTA BARALIĆ
- a glavni domaćin
- i Čarugdžija iz Guče
- koie poživio 45 g:
- a umre sa njegovom kći Persom
- 2 marta 1876 g:
- Ovai bileg podižemu
- njegova verna supruga Spasenija
- i kći Cmiljka[1]
Spomenik abadžiji Ranku Nikoliću (†1876) (Gornji Dubac – Stubline)
- Ovde počiva Blaženo Upokojeni
- RANKO NIKOLIĆ
- abadžija iz Gornjeg dupca
- koji poživi 82 God.
- Umro 6og marta 1876.god.
- Bog da mu dušu prosti
- ovaj spomen podigoše mu
- brat Luko sa braćom[1]
Spomenik dunđeru Todoru Božaniću (†1876) (Lapidarijum u Guči)
- Ovde počiva rab Boži
- TODOR BOŽANIĆ
- Glavni domaćin
- i dunđer sela Guče
- koi poživio 46 godina
- a prestavise 14 septembra 1876. G:
- Ovai spomen podigošemu sinovi
- Miljko Čedomir i Mladen[1]
Spomenik kovaču Lazu Blagojeviću (†1880) (Guča – kraj škole)
- Ovde počiva rab Boži
- LAZO BLAGOJEVIĆ
- kovač sela Guče
- koie poživi 42. g:
- A umre 27. januara m. u 1880. G.
- Ovai spomen podižemu
- njegova verna supruga Ruža
- i njin zet Milan[1]
Spomenik trgovcu Veljku Vukićeviću (†1880) (Milatovići – Ćurčići)
- Biljeg ovaj pokazuje
- tjelo počivš.
- VELjKA VUKIĆEVIĆA
- rođenog u selu Milatovićima
- kojije tri razreda osnovne škole naučijo.
- zatim bude u Čačku 5. god.
- i u Beogradu 2 ipo god: U trgovini.
- Trudom svoim radnju trgovinu u Čačku
- sa Ednim ortački i u ortakluku.
- Pakleni zlobni ljudi koji su želeli
- da se sa imanjem njegovim proslave
- Lišišega Života 2. decembra 1880. g.
- A u 25. God: Mladosti Svoe.
- bog damu dušu prosti.
- Ovaj večiti Spomen podigoše mu
- Otac Petar
- i Braća Nikola i Milenko[1]
Spomenik pisaru Timotiju Vratonjiću (†1881) (Lisa – Vratonje)
- Ovaj biljeg pokazuje telo
- ovde saranjeno počivšeg
- TIMOTIJA VRATONjIĆA
- iz Sela Lise
- bivšeg kalfe. trgovačkog.
- a zatim pisara Opštine Lišanske.
- koji poživi 29. g.
- sve u dobrom i poštenom Vladanju svome.
- A umro od padajuće bolesti
- u kancelariji istoj
- 2 jula 1881. God.
- A ostavi pero i hartiju
- sa kojom se rado zanimaše
- po smrti svojoj ostavi
- tužnog oca Blagoja
- koji mu ovaj spomen podiže
- plačućeg brata Svetozara,
- kukajuću majku,
- pišteće sestre,
- sirotnu suprugu
- sa maloletnim sinom Dragoljubom
- koji mladosti očine za svagda lišen[1]
Spomenik opančaru Petru Đeriću (†1881) (Guča – kraj škole)
- Priđi bliže mili srpski rode
- svoga truda ne požali
- vidi ko ovde počiva
- koga krije ova ladna ploča
- ime ovo posta poznato
- PETAR ĐERIĆ
- rodom iz okruga užičkog
- sela Sevojna
- Čerugdžija sela Guče
- koji poživi 40 g:
- kao prvi građanin
- i umre 18 maia 1881 g.
- Ovaj biljeg podiže
- njegova verna supruga Marija
- i blagodarni sin Vladimir Đerić[1]
Spomenik terziji Vasiliju Gavriloviću (†1885) (Guča – kraj škole)
- Ovde tiho počivaju
- Tjelesni ostatci
- VASILIJE GAVRILOVIĆ
- Bivši Terzija
- i dobar domaćin
- iz ovog sela Guče
- koji poživi 65 g.
- a prestavise se u večnost
- 16. februara 1885 g:
- Ovai spomenik podiže mu
- sin njegov Milan[1]
Spomenik terziji Spasoju Đuroviću (†1885) (Guča – kraj škole)
- Ovde tiko počiva
- rab Boži
- SPASOJE ĐUROVIĆ
- Bivši terzija
- i glavni domaćin iz Guče
- koi česno poživi 53 god.
- a prestavi se u večnost
- 26-tog Jula 1885 god
- Bog da mu dušu prosti
- ovaj nadgrobni spomen podiže mu
- Pavle poštovani sin njegov[1]
Spomenik abadžiji Spasoju Zečeviću (†1885) (Milatovići – Mali gaj)
- SPASOJE ZEČEVIĆ
- iz Milatovića
- uvaženi građanin
- i abadžija
- poživi časno 46 g.
- a pogibe braneći svoju decu
- Veliku od 12 g. Radenka od 6 g.
- od izluđelog Milana Vulićevića
- koi sa nožom ubi sve troe za 1 čas
- 1885 g.
- Bog da im dušu prosti
- Spomenui unuk Drago
- i sna Milica
- i praunuci[1]
Spomenik trgovcu Stanku Pajoviću (†1888) (Kaona – Pajovići)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju: zemni ostatci:
- blaženo: upokojenog: gospodar
- STANKA PAJOVIĆA:
- trgovca marvenog:
- iz sela kaone.
- Pokojnik:
- preseli se u večnost: u 51. godini:
- svoga života: 3. Januara: 1888.God:
- Za života svoga:
- pokojnik je lepo i pošteno trgovao
- i sirotinju ne samo u ovom kraju
- nego i po drugim mestima pomagao:
- za svoga života: lepo je imanje stekao:
- i pošteno se vladao:
- kao što dolikuje odličnom trgovcu:
- Ovaj večiti spomen podiže mu:
- njegov sin jedinac
- gospodar Mijailo Pajović:
- marveni trgovac iz sela Kaone
- i njegova supruga Sava:
- Bog da mu dušu prosti[1]
Spomenik dunđeru Mileti Ikodinoviću (†1889) (Guča – Grotnica)
- Ovde počiva
- glavni dunđer
- MILETA IKODINOVIĆ
- iz Guče
- rođen 1857 G.
- poživi 42 G.
- A umroje 1889 G.
- Spomen podižemu
- supruga Vinka
- i njeni sinovi[1]
Spomenik majstoru Vasiliju Lazoviću (†1890) (Viča – Gornji Brest)
- Ovaj hladni grob čuva
- posmrtne ostatke
- VASILIJA LAZOVIĆA
- bivšeg majstora iz ovog sela Viče
- koji česno poživi 64 godine
- prestavi se u večnost
- 14 januara 1890.
- Bog da mu dušu prosti
- ovaj mu spomen podigoše
- njegovi sinovi Milan i Vićentije[1]
Spomenik pekaru Mirku Jakovljeviću (†1890) (Prilipac)
- Pred: ovim: spomenikom:
- a pod: ovom: ladnom pločom:
- počivaju kosti:
- upokojenog raba Božije
- MIRKA JAKOVLjEVIĆA:
- bivšeg: pekara: i domaćina.
- iz ovog sela: Prilipca:
- koji časno: i pošteno:
- poživi... a umre... 18[90]...
- Ovaj spomenik: mu podigoše:
- sinovi: Milun, Gojko, i Mlađen
- i verna supruga Jelenka
- Pisa Ljubisav Kukić iz Lisica[1]
Spomenik kovaču Milanu Bujoševiću (†1893) (Beli Kamen – Bujoševići)
- Evo groba neizbežna dvora
- đe se odmara telo od umora
- pokojnoga
- MILANA BUJOŠEVIĆA
- kovača iz B. Kamena
- i mnogo godišnjeg odbornika
- koji poživi 49 god.
- a prestavise u Vječnost
- 22 Aprila 1893 God.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomenik podigoše
- njegovi sinovi Filip i nedeljko
- i njegova supruga Bojana[1]
Spomenik abadžijskom kalfi Svetozaru Plazini (†1894) (Guberevci – Plazine)
- Ovde je saranjena mlados
- a velika žalos SVETOZAR
- sin Ljubomira Plazine iz Guberevaca
- bivši kalva abadžijske radnje
- koi časno poživi 19 go.
- a prestavi se u večnost 10 maja 1894 god.
- na žalost svoje rodbine i cele okoline
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomen podigoše
- njegova braća Radič Radoš
- Plazine[1]
Spomenik trgovačkom kalfi Svetozaru Prodanoviću (†1897) (Rogača – Čukar)
- U ovom Mračnom grobu
- Počivaju Zemni ostatci:
- našeg nikad zaboravljenog Brata:
- SVETOZARA PRODANOVIĆA
- iz Rogače
- Bivši Zanatom kalva Bakalski
- i služeći u stalnom kadru
- razboli se: u svojoj 22 God.
- Umre 8.aprila 1897.God.
- Bog da ga prosti
- Ovaj mu spomen podigoše
- njegova blagodarna Braća
- Radisav Radosav
- i veljko trgovac iz Čačka[1]
Spomenik kovaču Maksimu Stjepanoviću (†1898) (Goračići – Kneževići)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci
- MAKSIMA STJEPANOVIĆA
- kovača i žitelja goračkog
- biv. kaplar u vojsci ratnog vremena
- koi poživi 46 G.
- a prestavi se 19 marta 1898 god.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu znak podiže
- njegova verna supruga Rosa
- 15. juna 1898. god.[1]
Spomenik majstoru Risimu Protiću (†1899) (Lapidarijum u Guči)
- O mili Srpski Rode
- Stani Malo Ovde
- i ne Požali Truda Svoga
- Te Pročitaj Ovaj
- Večni Spomen Moj
- jer Danas je Ovakav Čas Moj
- A Docneće Biti Tvoj
- Pod Ovim Ladnim Spomenom
- Tiho Počivaju Zemni Ostatci
- Raba Božija
- RISIMA PROTIĆA
- Kojije u Najvećoj Česti
- i Poštenju u Seljaka Svoji
- Kao Najbolji Majstor
- i Preduzimač
- Poživio u Guči 69 God:
- A na Žalost Svoji Sinova i Šćeriju
- Umre 19 Februara 1899. God:
- I Bog Damu Dušu Prosti
- Laka Mu Majka Crna Zemlja
- Znak ovaj Podigošemu
- Ožalšćeni Sinovi
- Milisav Vidosav i Nikola
- Braća Protići[1]
Spomenik kovaču Jevremu Ćumuroviću (†1899) (Guča – Anđelići)
- O premili : srpski rode,
- umoljeno stani ovde
- da razumete koga
- ova ladna zemlja skriva:
- dična Srbina
- JEVREMA ĆUMUROVIĆA
- uvaženog građanina
- žitelj sela Guče
- bivši zanatlija kovački:
- od svojeg rođenja česno poživi 44 god.
- prestavi se: u večnost 1. juna 1899.G.
- Bog da mu dušu prosti
- Tek mi radnja unapredak pođe
- konac smrti Sudbina mi dođe
- te i moje tjelo složi ovde:
- Treba znati da ćemo umreti
- a sa sobom ništa ne poneti
- do skrštene ruke na prsima:
- Zato treba da se pokajemo
- posle smrti pokajanja nema.
- Ovaj mu spomenik podigoše
- njegov brat Radenko
- i sinovi Milivoje Dragutin
- i supruga Dragojla[1]
Spomenik abadžiji Milutinu Vujoviću (†1899) (Kotraža – Prljuša)
- O ljubazni Srpski rode
- umoljeno stani malo ovde
- da razumeš koga
- ova ladna zemlja skriva
- dična Srba
- MILUTINA VUJOVIĆA
- uvaženog građanina i Abadžije
- ovog sela Kotraže
- koi od svog rođenja česno požive 71. god.
- a prestavise 23 decembra 1899. god.
- Bog damu dušu prosti
- 30 januara 1900 god.
- ovaj mu nadgrobni spomenik
- podigoše
- njegovi blagodarni sinak Čedomir
- i unuk Dragan
- svome dedi za znak groba
- dok je Srpskog roda[1]
Spomenik kamenorescu Dmitru Veselinoviću (†18??) (Goračići – Ružičići)
- DMITAR VESELINOVIĆ
- iz Goračića
- Ovajmu spomen podižu
- unuci Miloš i Dragutin
- (Spomenik čuvenom majstoru kamenorescu
- iz prve polovine XIX veka.)[1]
Spomenik kovaču Milinku Bojanoviću (†1904) (Donja Kravarica – Čvorovići)
- Priđi bliže oj Srbine brate
- te pročitaj nadpis groba moga
- đe mi telo večno osta ovde
- Gospod reče njegovo je preče
- vijek prođe u zemlju se dođe
- MILINKO BOJANOVIĆ
- bivši kovač
- i kmet D. Kravarički
- poživi 45 g.
- a prestavi se 20 juna 1904. God...[1]
Spomenik abadžiji Radenku Radu Rakoviću (†1904) (Goračići – Kneževići)
- RADENKO RADE RAKOVIĆ
- abadžija iz Goračića
- poživi 45 g.
- umro 10 jula 1904. God.
- Spomen podigoše:
- darinka
- sa sinom Srećkom Radosavljević
- uz pomoć sinovca Raković Rada
- za nasleđenu imovinu[1]
Spomenik trgovcu Marku Ivanoviću (†1905) (Guča – Anđelići)
- Evo groba neizbežna dvora
- đe se odmara telo od umora
- dična Srba
- MARKA IVANOVIĆA
- trgovca iz Guče
- našeg nikad ne prežaljenog roditelja
- i odličnog zemljodelca
- koije svojim Trudom
- stekao dobro imanje
- i veliko Poverenje kod naroda
- i opširijo svoju imovinu
- i ostavi Svojoj porodici za uspomenu...
- umro 1905 God…[1]
Spomenik trgovcu Aleksi Milosavljeviću (†1907) (Kotraža – Puze)
- ALEKSA MILOSAVLjEVIĆ
- trgovac, biv. narodni poslanik
- i odbornik opštine kotraške
- iz kotraže
- kojije poživijo 52 godine
- a umro 6-og aprila 1907.god.
- na veliku tugu i žalos
- svoje supruge i maloletna dece,
- a smrću njegovom
- supruga je izgubila muža svog
- a deca uzoritog roditelja,
- opština i država prvog člana svoga,
- kao takav stekao je lepo ime
- i spomen da večito živi
- spomen ovaj
- svom dobrom i zasluženom mužu
- podižu supruga Jovanka sa decom[1]
Spomenik trgovcu Miliću Živkoviću (†1907) (Rogača – Čukar)
- Ovde je saranjen
- MILIĆ ŽIVKOVIĆ
- biv. trgovac iz Rogače
- žive 27 godina
- a trgujući pogibe sa konja
- kod lunjevačke česme
- 8 maja 1907. god.[1]
Spomenik rabadžiji Miljku Pajoviću (†1908) (Kaona – Pajovići)
- Ovde pod ovim spomenikom
- i pod ovom ladnom pločom
- leži telo
- MILjKA PAJOVIĆA
- iz Kaone
- koji na ponos
- cele svoje rodbine i familije
- požive 21 god. časno i pošteno.
- U najlepšem cvetu svoje mladosti
- pred polazak u voisku
- 20. marta 1908.God.
- od zapaljenja umre.
- Miljko za vreme svoga života.
- koji beše krupan i lep mladić.
- svojom vrednoćom
- kao lovac i rabadžija.
- i uopšte najsposobniji
- u celoj okolini.
- služio je za primer ostalima.
- Pri svom preranom odlasku
- ostavio je za njim svakog
- do života ožalošćena;
- brata Jovicu opšt. delovođu,
- sinovce Uroša i Miladina,
- majku Dunju
- i sestre Sofiju i Stojku
- i snahu Zorku
- koji mu ovaj spomen i podigoše.
- A pored njih ostaše
- da ga kao odličnog žale
- mnogo stričeva, bratučeda
- i cela familija.
- koji mu svi ovom prilikom
- pozdravljajući se sa njim
- žele da mu Bog da rajsko naselje[1]
Spomenik trgovcu Sofroniju Dešiću (†1910) (Guča – kraj škole)
- Ovde tiho počiva telo
- SOFRONIJA DEŠIĆA
- bivšeg trgovca iz Guče
- koji se 19 aprila 1910 godine
- preseli u večnost u 82 God.
- svoje starosti
- Spomen ovaj podiže mu
- blagodarni sin Dimitrije[1]
Spomenik abadžiji Dimitriju Obreniću (†1910) (Kotraža – Pšanik)
- DIMITRIJE OBRENIĆ :
- abadžija
- sin Jevrema Obrenića opš. Delovođe
- umre u 23 god.
- 9. Jula 1910 god.
- I bog damu dušu oprosti
- Spomenuše ga Jevrem i deda janićije,
- braća Miloš – opančar,
- Sreten – abadžija,
- Jovan – kalfa stolar,
- Dobrica – đak
- i Mati Krstina
- i sestre Selena i Milica[1]
Spomenik marvenokupcu Petroniju Stojkoviću (†1910) (Viča – Gornji Brest)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci
- dična srba
- PETRONIJA STOJKOVIĆA
- poštenog građanina ovog sela viče
- trgovac marvenokupni
- i četovođa ratnog vremena
- 1876 i 7 i 8 god.
- koi časno poživi 80 god.
- a prestavise u večnost
- 5 novembra 1910 god.
- Bog damu dušu prosti
- Ovaj mu spomen podigoše
- njegovi blagodarni sinovi
- Joksim rajko i Vitomir
- Stojkovići[1]
Spomenik trgovcu Đoku Protiću (†1911) (Guča – kraj škole)
- ĐOKA PROTIĆ
- trgovac iz Guče
- rođen 6. avgusta 1851. G.
- Umro 25. februara 1911. God. u Guči
- Evo groba neizbežna dvora
- gde se odmara telo od umora
- gde je pravda podjednaka svima
- gde se prosjak ravnja s carevima
- gde se ne zna za čemerne dane
- gde su suze svima ubrisane
- gde nestade od bola leleka
- gde su boljke našle sebi leka
- gde su dveri što vode svakoga
- kroz njih poznat tvorca velikoga
- Spomen ovaj podiže
- sin Dobrosav Protić kafedžija iz V. Guče[1]
Spomenik kamenorescu Dobrivoju Jaćimoviću (†1915) (Puhovo – Nešovanovići)
- Ovde pokazuje ime ratnika
- DOBROSAVA JAĆIMOVIĆA
- kamenoresca iz Puhova
- poživi časno i pošteno 49 g.
- učestvovao u ratu 1912 do 1915. G.
- i iste G. razboli se i
- umro u bolnici u Kragujevcu
- 15. VII 1915 G. i tamo je sahranjen
- Spomen podiže sin Dragoslav
- i sna Milica[1]
Spomenik majstoru Joksimu Davidoviću (†1916) (Guča – Anđelići)
- Ovde saranjen
- JOKSIM DAVIDOVIĆ
- iz Guče
- kao dobar radnik i majstor
- živi 50 G.
- umro 30. aprila 1916.G.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomenu ga brat Jova
- i supruga Kata[1]
Spomenik kovaču Andriji Davidoviću (†1919) (Lisice – Kukići)
- Evo groba neizbežna dvora
- đe se odmara telo od umora
- Dični srbin
- ANDRIJA DAVIDOVIĆ
- bivši kmet i odbornik
- ovog sela Lisica,
- A poznat bivši kovač
- koji časno i pošteno poživi 57.
- god A umro je 10 maja 1919. God.
- Bog da mu dušu oprosti
- Ovaj spomen podigošemu
- supruga Krstina
- i ćeri Tinka Milunka i Živana
- 1920. G.[1]
Spomenik pinteru Đoku Vidojeviću (†1922) (Donja Kravarica – Čvorovići)
- ĐOKO VIDOJEVIĆ
- doseljen iz Stare Srbije 1889. G.
- u Lopaš.
- časno poživi 62 g
- kao dobar pinter.
- U svome veku podneo je mnoge patnje
- u tuđoj kući za vaspitavanje
- i gajenje svoje dece.
- Poslednji čas zdravoga života
- našao ga je na tuđem radu
- gde je posle tri dana preminuo
- 10. juna 1922. G
- Spomen mu podižu
- sinovi Radovan i radoje[1]
Spomenik abadžiji Rajku Petroviću (†1924) (Guča – Anđelići)
- Ovde počiva
- RAJKO PETROVIĆ
- abadžija iz Guče
- poživi 50. G
- A umre juna, 1924 god.
- Ovaj mu spomen spodiže
- supruga Ana sa decom
- Ostojom, Živoradom, Živkom i Dragom[1]
Spomenik majstoru Raici Stojanoviću (†1925) (Goračići – Čergovište)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci
- RAICE STOJANOVIĆA
- iz Goračića.
- Bivši majstor
- i odličan građanin
- i koi je časno poživio 60.god.
- A umroje 28 avgusta 1925.G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomen podiže
- blagodarni sin Dragoljub[1]
Spomenik opančaru Veljku Petroviću (†1926) (Viča – Mirkovac)
- Ovaj spomen ovde
- pokazuje telo
- VELjKA PETROVIĆA
- bivši opančar
- iz Viče
- koji poživi 70 god.
- a umre 20 novembra 1926 god.
- I Bog da ga prosti
- Ovaj mu spomen podiže
- Srećko Nešović
- ovdašnji opančar
- koji je učio zanat kod njega[1]
Spomenik dunđeru Dragiću Kukiću (†1929) (Lisice – Kukići)
- Ovde počiva naš mil
- i nikad ne prežaljeni otac.
- upokoeni. R.B.
- DRAGIĆ KUKIĆ
- iz Lisica bivši kmet ovog sela
- i najspremniji majstor,
- o planskim kućama,
- radijo i zaradijo
- te kupi veliko imanje,
- i veliku Slavu doživeo,
- ćeri udomijo sinove iženio
- i unuke dobijo,
- svoju decu vaspitao
- i veliko im imanje ostavijo.
- Dragić je rođen u 1864 god.
- A u časti i važenju
- poživijo 66 god.
- A prestavise u vječnost
- 23 marta 1929. God.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj nadgrobni spomen podigoše mu
- sinovi Borisav i Pavle
- i unuci Petar Miladin i Milan
- i supruga Perka
- 1930. G.[1]
Spomenik dunđeru Arseniju Radonjiću (†1931) (Turica – Madžarsko groblje)
- JA Poživek 65 ljeta
- pa se setik i onoga sveta.
- Mom životu to ništa ne smeta
- što sam sebi spomen podigao
- ARSENIJE RADONjIĆ
- iz turice
- glavni majstor dunđer.
- Kao častan građanin
- dajući primera mnogima
- za čas i poštenje svega,
- Živeo 73. G.
- a umre 10. februara 1931. g.
- Bog da mu dušu prosti[1]
Spomenik opančaru Đorđu Stojiću (†1933) (Guča – kraj škole)
- Poželji i zahtevu svom
- u grob svoga oca sahranjen je sin
- ĐORĐE STOJIĆ
- opančar iz Var. Guče.
- Poživi 75 god.
- a umre 12. septembra 1933 god.
- Bog da mu dušu prosti
- Obnovi ovaj spomen sin Aleksandar[1]
Spomenik kamenorescu Živojinu D. Todoroviću (†1937) (Puhovo – Nešovanovići)
- U ovom grobu
- žalosnome dvoru
- leži telo neumornog radnika
- rab Bož.
- ŽIVOJINA D. TODOROVIĆA
- iz Puhova
- biv. kamenorezac nadgrobni spomenik[a]
- Poživi 50. God. radeći u svom radu.
- Pogibe 19 juna 1937. God.
- zvani majdan Bukovac
- Ostavi ucveljenu suprugu
- i 6 maloletnu decu
- da za navek oplakuju.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen podigoše mu
- supruga Perka
- i sinovi Blagoje i Dragiša i Milić[1]
Spomenik kovaču Ljubisavu Sudimcu (†1940) (Dučalovići – Sadljike)
- LjUBISAV SUDIMAC
- kovač podkivač
- iz Dučalovića
- rođen od oca Davida
- i majke Aleksije Sudimaca
- iz Ćelija Sr. Rasinskog
- Okr. Kruševačkog
- koji poživi 53. g.
- a kao mladić doselijo se
- ovde u Dučaloviće
- gde umre 23. februara 1940. G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigoše mu
- supruga darinka i sinovi:
- Milorad, Dušan, Živojin i Stanko[1]
Spomenik Jaćimovićima iz Puhova (podignut 1997. godine) (Puhovo – Nešovanovići)
- U znak zahvalnosti pradedi
- MLAĐENU JAĆIMOVIĆU
- 1838-1915 G
- dugogodišnji kmet sela
- Dedi ŽIVOJINU
- ratniku 10. takovskog puka
- i
- dedi ŽIVKU
- 1878-1945.G.
- kamenorescu
- i osnivaču kamenorezačke
- puhovske škole krajputaša
- U znak zahvalnosti
- ocu DRAGOSLAVU DRAGU
- 1911-1989.g.
- kamenorescu i majstoru
- puhovske kamenorezačke škole
- i njihovim suprugama
- Napravili:
- Milenko i Dragutin
- 1997.G.[1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Literatura
uredi- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.