Dragačevski epitafi: zemljodelci i domaćice

Dragačevski epitafi: zemljodelci i domaćice dragocena su epigrafska svedočanstva o patrijarhalnom životu u prošlosti.[1]

Spomenici Rađenovićima u Lisicama

Prepisi preuzeti sa starih nadgrobnih spomenika i krajputaša Dragačeva[2] predstavljaju obimnu i vrednu građu za proučavanje naroda ovog kraja, njegovih shvatanja, istorijskih zbivanja i društvenih promena.[3]


Epitafi

uredi

Spomenik Anđeliji Popović (†1810) (Beli Kamen – Bujoševići)

Ovde kosti anđelie
supruge stevana popovića
iz naije biorske sela blata
prišela u Mesto Sego
prest: 1810 G.
a primi sina svog u nedra svoja
Milutina stevanovića
1832[1]


Spomenik Gavrilu Petroviću (†1831) (Guča – Anđelići)

sei krest vozdvignut est
počivšeg raba božieg
gavrila petroviča
preseli se u Večnost
i milost božiju
na 1831: Goda: m:
verfuara: 26: dana[1]


Spomenik Dimitriju Stankoviću (†1836) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab božii
Dimitrie stanković
inače Bugarin Žitel sela Guče,
poživi 60 God.
i umre 16 septembra 1836 g:
bileg ovai dao pisati Miloe sin Ego
a pisaga Čikiriz Radosav[1]


Spomenik Janku Andriću (†1840) (Lapidarijum u Guči)

Zde počivaet Rab boži
Janko Andrić žitelj lučanski
poživio 80. le
i prestavio u 1840. G
avgusta 5. dana
ovai bileg udari Vučić sin Ego
počivšega janka
prvi sluga u Karađorđa[1]


Spomenik Iliji Jokoviću (†1845) (Krstac – Staro groblje)

Ovde počiva Ilija Joković
ž[itelj] sela lisica
ž[iveo] 76 Godina česno i pošteno
i ostavio dobra svojim sinovima,
a umre 21. Aprila 1845. Godine
ovaj spomen plati Iovan ocu svom.[1]


Spomenik Miliću Jankoviću (†1848) (Vlasteljice – Jelav)

Ovde počiva rab boži
Milić Janković
žitelj sela Vlasteljica
požive 85.G.
i umre 16g Marta 1848.G,
i pravdoljubiv bijaše,
samo dobra činio
spomenuga radosav:
naslednik Ego[1]


Spomenik Jovani Vasilijević (†1849) (Rtari)

Ovde počiva Raba Božia
Iovana
Supruga Petronija Vasilievića
a kći Vasa Derviševića
iz Sela Dučalovića
požive 23. G:
i umre 12. dekembra 1849 L:
pisa Radosav čikiriz s Rtiu[1]


Spomenik Milošu Majstoroviću (†1850) (Brezovice – Majstorovići)

Ovde počiva rab boži Miloš
sin Miloja maistorovića
Bivši knigo učenik
poživi 19 G:
Umre 29 Avgusta 1850:
Spomenuga otac miloe[1]


Spomenik Rosi Pupavici (†1850) (Viča – Glavonjići)

Ovai Bileg Udari Milan Pupavica
Svoioi Maici Rosi:
koja požive: 53 g:
i umre 6. Maija 1850 g:
pisa i gradi Radosav Čikiriz[1]


Spomenik Sretenu Mijailoviću (†1852) (Gornji Dubac – Zajednica)

Ovde poči Rab boži
sreten mijailović iz sela dubca
poživi u lepom svoem vladaniju 50 leta
i predade svoe krasno lice zemli
5. ijulija 1852 g.[1]


Spomenik Radovanu Zoćeviću Milovanoviću (†1852) (Rogača – Crkvine)

1852
ovde počiva
Radovan zoćević Milovano:
poživi 48. G: umre 19. F:
čestno sa svojom suprugom Pejkom
poživi...
zaedno umreše
pisa Radosav Čikiriz sela Rtiju[1]


Spomenik Ranđiji Knežević (†1857) i sinu Kostadinu (†1850) (Kaona – kod crkve)

Ovde Pod ovim mramorom počivaju Kosti
Blaženo Upokoene Rabo Božieja
Ranđije Supruge Radosava Kneževića
iz Vlastelica
Poživi U česnom svoem Vladanju 62 G.
A prestavise u Večnost
12 marta 1857 god
i sin Eja Kostadin poživi 13.g.
Ja ovde ležeći Prestavise
U večnos 6. sep. 1850 G.
Ovai Niov Večiti Spomen
podiže Blagodarni Sin
Paroh Kaonski Erei Avram Knežević[1]


Spomenik Eliki (†1856), tetki Petra Cogolja (Guberevci – Plazine)

Elika
tetka petra cogolja
nadživi dva doma
koja umre u rodu
kod bratića petra ego
10: sept: u 1856 G.[1]


Spomenik Radisavu Simonoviću (†1857) (Vučkovica – Dukanci)

Zde počiva rab božii
Radisav Simonović
ot familie bumbarske
iz ove Vučkovice
poživi 45. g:
prestavise 11. januara u 1857. god:
bileg ovi udari mu verna ego
supruga Elika
sa niova dva mladoletna sina
bogićom: i miroslavom
Napisaoga radosav čikiriz iz rtiju[1]


Spomenik Radosavu Kneževiću (†1857) (Kaona – kod crkve)

Pod ovom Mramornom Pločom
Tiho Počivaju Kosti
Blaženo Upokoenog Raba Božieg
Radosava Kneževića iz Sela Vlastelica
Poživi 71. g.
U čestnom I hristo ljubivom svoem Vladaniu
I prvi Revnitel sa 4 svoja Brata
ovde ležeći Svjatii Hram Vozdvignuše
A prestavise u večnost 4-g Marta 1857
ovai njegov večit Spomen spodižemu
Blagodarni sin Ego Svjašćeno
Erei Avram Knežev[ić] Paroh Kaonski[1]


Spomenik Nenadu (†1858) i Stanki (†1853) Džoković (Lis)

Ovde počiva rab Boži Nenad Džoković
rodom iz sela Komorana
poživi 58. god.
i prestavi se kod svog dobrodetelja
Save Gavrilovića u Lisu
12. fervuara 1858: G.
I supruga ego Stanka
prestavi se u 1853: G.
počiva u starom groblju
Ovaj spomenik podiže im
blagodarni sin Milan[1]


Spomenik Tomi Krsmanović (†1858) (Rti – Čikirizi)

ovde e ukopato telo raba božie Tome
supruge Sretena R. Krsmanovića
inače čikiriza iz Rtiju
a kćeri Antonija aleksića
inače munića starovala iz stragarčine
i stanoike maike ioi
ona e poživela 69 god:
i prestavilase 3 Dekembra 1858. God
Bog da ioi dušu prosti
vo veki vekov amin:
spomen ovai podigoše njeni Mili Sinovi
Radisav i Radosav i Paun[1]


Spomenik Mirku Mijailoviću (†1859) (Rtari)

Obde počiva Rab božii
Mirko mijailović
Žitel rtarski
poživi 72. god;
prestavise 26 marta u 1859. L
doselen od Biora
kada Karađorđe na senicu
voištio u 1809. God:[1]


Spomenik Jovanu T. Gavriloviću (†1860) (Guča – kraj škole)

Ne čudi se čitatelju grobu mome
no se moli tvorcu nebesnome
za oproštaj tvoi grekova
er znaj daćeš mene doći
Ovde e saranjen Iovan T: Gavrilović
koi e poživio 37 g.
a prestavio se 23. aprila 1860. god.
na žalos ocu todoru
koi mu e ovai bileg podigao[1]


Spomenik Jevremu Radovanoviću (†1866) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab boži
Evrem Radovanović iz Guče:
B[io] kozbaša pred 70et kosača:
poživi 83.G.
umre 27. Dekem. 1866. G.
Ovi biljeg podižemu sin Miladin[1]


Spomenik Petru Jakovljeviću (†1867) (Goračići – Jakovljevići)

Priđi bliže: mili rode:
i pročitai: podpis: ovde:
koi: pokazue: krasnog: mladića:
petra: Jakovlevića
preselise u večnu kuću:
u najlep: cvetu od: 18 : godi:
svome rodu: na veliku žalos u: 1867 g.
zovni mene: moja slatka maiko
zovni mene da sam kod tebe
ovai bileg: podigošemu:
milan i radosav čiče i miloš:
otac ego za večni spomen
a podpisa: dm[itar] đo[rđević][1]


Spomenik Pavlu Plazini (†1870) (Guberevci – Plazine)

Priđi Bliže Mili Srbski rode
i ti pročitai nadpis ovde
gde pokazue blaženo upokoeni rab božii
Pavle Plazina žitel Guberevački
koi poživi i od svoeg rođenja 30 godina
i od krista u 1870 god. 10-og Marta
blaženost sa večnostiju promenijo
svome rodu na veliku žalost
Bog da mu dušu prosti
Spomenuo ga Miljko
i blagodarni brat njegov iste godine
Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže[1]


Spomenik Paunu (†1871) i Staniji (†1869) Lazović (Luke – Lazovići)

Priđi bliže rode Srbski
ne požali truda svog
dok pročitaš slova ovog groba
pred koim leže Kosti upokoenog
Pauna Lazovića
žitelj sela Luka
koi Srećno poživi 60 god.
a umre 16 aprila 1871 god.
Ovde počiva Raba Božija Stanija
supruga pauna Lazovića
žitelja iz sela Luka
poživi 56. G.
Umre 20 Marta 1869 god.
Bog da im dušu prosti
A m i n
Ovai Spomen podigoše
ocu i materi svojoj
sinovi Petar Panto Stefan i Nikola[1]


Spomenik Mijailu Ristiću (†1871) (Turica – Dostanići)

Ovde pod ovim spomenikom
počivaju zemni ostatci
Rab Boži Mijaila Ristića
a slavnog srbina
koi je rođen u Jasenovoj
Okruga užičkog Sreza Zlatiborskog
a doseljen ovde u Turicu
poživijo je 58 god:
a prestavise u večni život
1. avgusta 1871. God:
Ovai spomenik podigoše mu sinovi
Marko Đorđe i Jovo
braća Ristići[1]


Spomenik Ristu Jovičiću (†1875) (Grab – Ilići)

Ova nadgrobna ploča
pod kojom leži telo
Milene
žene Rista Jovičića iz Graba
koja ga je poslužila česno i pošteno
u starosti i u slabosti.
prestavise 27 dekembra 1875 G.
I Bog dajoj dušu prosti
Prva mu je žena bila Pauna
koja ga je poslužila 32 godine.
Rodila mu 6 sinova i tri kćeri[1]


Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići – Jakovljevići)

OVDE tiko počiva raba Božija Cmiljka
supruga poč. Miloša Jakovlevića
iz ovog sela goračića
a koja česno i pošteno poživila 48 godina,
a prestavila se u Vječni Život
10-tog avgusta u 1881 god
Bog daioi dušu prosti
ovaj nadgrobni spomen podiže
njen dever radosav iz poštovanja
i njen sin tiosav 1881
pisa Dmitar Đoković i Glišo Dmitrić[1]


Spomenik Gavrilu Ivanoviću (†1882) (Guča – Anđelići)

Stani rode srpski i pričekaj ovde
pred ovim ladnim kamenom leži telo
blaženoupokojenog raba
Božijeg Gavrila Ivanovića
zemljodelca iz Guče
koi je živio 61 godinu kao odličan seljak
a prestaviose radeći u svojoj bašči
bez bolovanja,
sede i u isti čas umrije
5-og Aprila 1882. godine
a po svojoj smrti ostavi
tri punoletna ožalošćena sina
Iliju i Marka i Milića
koji me pred ovim spomenikom
u večnu kuću spustiše:
6-og Aprila 1882. G.
Oprosti nam otac i Bog da te prosti[1]


Spomenik Stanku Vitoroviću (†1889) (Krivača – Đekići)

U ovom ladnom grobu večni san boravi
Stanko Vitorović
koji Česno i Pošteno u Krivači
Poživio 57 God.
i zato Vreme Života Svoga
Računaose u red Prvi Domaćina
i Pošteni ljudi
a na Žalos Svojim ukućanima
Umre 15-og januara 1889 God.
I Bog Damu Dušu Prosti
Znak ovaj podiže Zet Jović
i Kćer Drinka i Supruga Kruna[1]


Spomenik Ljubisavu Savićeviću (†1896) (Osonica – Selište)

Ovde Ljubisav Savićević
Priđi bliže brate srbine
ne požali truda svoga
te pročitaj nadpis groba moga
gdi počivaju kosti
pod ovom ladnom pločom
Ljubisava savićevića žitelja ovog sela
koji požive 40 G:
rodio se u selu raščićima 6 ok: 1856 G:
umro je 31 maja 1896 G:
u najlepšem cvetu po sebi
ostavio je suprugu ranđiju
sa troje dece kći anicu od 14 G:
i dva sina radojka od 12 G:
i velisava od 10 G:
Ljubisav je išao po službi
i škole je izučio 3 razr:
bio je radnik dobar:
dobar radnik i čuvaoc:
odlikovan je bio u ovom selu
sa poštovanjem u svom građanstvu
ovaj spomen podigoše mu
njegova supruga aranđija
za vernu supružansku ljubav:
i staralac spasoje bošković
sinovi radojko i velisav[1]


Spomenik Novaku Zečeviću (†1894) (Milatovići – Košutnjak)

Ovde je saranjeno tjelo
Novaka Zečevića iz Milatovića.
Poživi kao bećar 26 g.
umrije 1. aprila 1894 g.
Bog damu dušu oprosti
Imenovani ostavi amanet da se ovde sarani
Spodigoše mu spomen sinovci
Milenko i miloš
pod[pisa] = Obrad Simeunović[1]


Spomenik Mijatu Ranđiću (†1899) (Lis)

O ljubezni mili rode moj kude itaš
molim da pročitaš ovaj spomen moj,
koji pokazuje gde mirno počivaju kosti
dičnog Srba
Mijata Ranđića iz ovog sela Lisa,
koji je Među svoim Seljacima
česno i pošteno poživijo 59. godina
A prestavi se u Večnost
28. juna 1899. God.
Bog da mu dušu prosti
Ovaj spomen podigošemu brat Ignjat
i sinovci Dimitrije, Mihailo i Ljubomir
Ranđići u 1899. G.[1]


Spomenik Marku Divljaku (†1900) (Markovica – Orlova)

Ovaj spomenik nadgrobni
podigoše svome roditelju Marku Divljaku
sinovi koji će i potomcima kazivati
gde tiho počivaju smrtni ostaci dična Srba
i uvažena građanina sela Markovice
koji česno poživi 72 god.
prestavise u večnost 15. marta 1900 g.
Bog da mu dušu prosti
Primi otac ovaj darak od tvoji sinova
Tihomira i Selomira[1]


Spomenik Boriki Tomić (19??) (Milatovići – Mali gaj)

žena biv. Avrama Tomića
iz Milatovića
koja kao časna domaćica
poživi među prvim 68. g.
u svom vremenu života
bila je dobar kućevni umetnik.
Umre... (nečitko)
Prema svom zalaganju spomen joj spodižu
Zet Gvozden kći Milica i unuci[1]


Spomenik Kruni Petrićević (†1901) (Turica – Simeunovići)

Ovde počiva tjelo Krune
verne supruge Radisava Petrićevića,
bivšeg komandira dragačevskog batalijona
iz ovog sela Turice,
koja verno poživi
u uvaženoj časti kao građanka 68.g.
a prestavise u večni život
14 juna 1901.god.
Bog dajoj dušu prosti za večnost
O mila braćo i sestre kuda itaš,
molim da pročitaš ovaj spomen moj,
ne divi se grobu mome
no e moli tvorcu neumitnom
za oproštaj svoig grijekova,
jer grobovi su večne kuće
kroz koje se proći mora
i sudbina kad pozove ići
Iz poštovanja kao svome roditelju
a po zasluzi kojeje sačuvala
nejaku sirotinju ispod 8 god.
Danas je spominju isti blagodarni sinovi
Vasilije i Periša poručnik
braća Petrićevići
i unuci radosav Adam i Radisav[1]


Spomenik Spasoju Boroviću (†1904) (Lisa – Vratonje)

Ovde počivaju smrtni ostatci
Spasoja Borovića iz Lise
koji česno i pošteno poživi 90. G.
a umre 1. aprila 1904. G.
Žene nemam a sin mi pogibe
on pogibe a ćeri pomreše
a sad ostag ja sam na broju
ronim suze i čekam sudbinu svoju.[1]


Spomenik Marku Mijatoviću (†1905) (Turica – Simeunovići)

Ovde počiva telo
pokojnog Marka Mijatovića
iz ovog sela Turice
zemljodelac kojije poživio časno
i poštovano kao građanin 76. god.
a prestavise u večni život
1. aprila 1905 god.
bog da mu dušu prosti za večnos
O mila braćo kristijani
sad molim ovde stanite,
pročitaj ovaj ladni kamen
i spomen moj,
ne divite se grobu mome
no se molite Bogu istinom
za oproštaj svojig grijekova,
jer grobovi su večne kuće
kroz koje se proći mora
i sudbini kad pozove ići
Iz poštovanja kao svome roditelju,
po zasluzi svojoj tekovini,
danas mu ovaj spomen spodigoše
sinovi Petar i Vilip[1]


Spomenik Radojici Boškoviću (†1910) (Osonica – Selište)

Priđi bliže ti Srbine oj
te ti viđi ovaj spomen moj
i gde leže kosti moje
kao što će negda tvoje
i ti reci Bog da prosti bivšeg
Radojicu boškovića iz osonice
koji žive 80 G.
a umre 14. februara 1910 G.
Spomen dižu njegovi sinovi
Veličko i Milivoe[1]


Spomenik Kosti Z. Gavriloviću (†1911) (Guča – kraj škole)

Kosta Z. Gavrilović
zemljorad. iz Guče
rođen 1856 god.
veliki borac i vospitač svoje dece
umre kao časan 23 januara 1911. God.
Bog damu dušu prosti
Ovaj spomenik podigošemu sinovi
Božidar Dragomir Stanimir, Budimir, Borisav, Vidoje i Stojan[1]


Spomenik Milutinu Glavonji (†1917) (Viča – Mirkovac)

Evo groba neizbežna dvora
gde se odmara telo od umora
gde je pravda podjednaka svima
gde se ravnja prosjak s carevima
gde se ne zna za čemerne dane
gde su svakom suze ubrisane
gde nestaje od bola leleka
gde su boljke našle sebi leka
gde je put što vodi svakoga
uz koleno tvorca velikoga
Milutin Glavonja iz sela Viče
rođen 5 decembra 1867 god
i u velikoj česti poživi
sa svojim građanima
umro 22 marta 1917 god.
Ovaj spomenik spodiže mu
njegova verna supruga Vukosava[1]


Spomenik braći Vukićević - Živadinu (†1910) i Miljku (†1918) (Milatovići – Ćurčići)

Ovde saranjena dva brata
Živadin od 25 god.
Miljko od 22 god.
Vukićevići iz sela Milatovića.
Živadin kao regrut umre
u čačanskoj bolnici
6. marta 1910. god.
a Miljko kod kuće umre
10. novembra 1918. god.
I Bog da im duše prosti
Spomen im podiže majka Kruna[1]


Spomenik Gavrilu Petroviću (†1831) (Puhovo – Nešovanovići)

Pred ovim spomenikom
Večni san boravi Risimija
supruga Milije Tajsića
a kćer Gliša Broćića iz Guče,
rođena 19. decembra 1888. g.
a umrla 18. novembra 1918. G.
Bog da joj dušu prosti
Mnogo dobru i primernu suprugu
večno će žaliti muž Milija...[1]


Spomenik Savki (†1918), suprizi Ranka Tajsića (Puhovo – Nešovanovići)

Ovde počiva dobra hrišćanka Savka
supruga Ranka Tajsića iz Puhova.
Časno poživila 62 godine
i umrla 30 decembra 1918 god.
Bila je primerna supruga
i dobra majka.
Bog da joj dušu prosti
Spomen podigoše sinovi
Milisav i Milija[1]


Spomenik Miladina Pandurevića (†1918) (Lisa – Šulubure)

Ovde pred ovim spomenom
Saranjenoje tjelo
Stanice supruge počivšeg
Miladina Pandurevića iz Lise
koja poživi 57 godina,
rano osta bez muža,
svojm trudom i poštenjem
podigla 4 sina i ćerku,
mali ostali po smrti oca
i s tim postigla da se može mešati
sa prvim i poštenim građanima ovog sela,
umrla 24. avgusta 1918 god.
Bog da joj dušu prosti
Spomen joj prema ljubavi svoga roditelja
podigoše njeni sinovi
Milun, Radomir i Trivun[1]


Spomenik Radisava Propadovića (†1924) (Rogača – Čukar)

Evo groba večnog dvora
koji tiko pokazuje
večite zemne ostatke
dičnog Srbina
Radisava Propadovića
iz Rogače
koji časno poživi 63 God.
a prestavi se u večnost
16. maja 1924. god.
po starom starom kalendaru
bog da mu oprosti plemenitu dušu
Spomen ovaj podigoše mu
supruga Vinka
i sinovi Bogoljub Jezdimir i Mladen
i ostala rodbina[1]


Spomenik Draginji Stanišić (†1926) (Vlasteljice – Stanišići)

Ovde počivaju moje kosti
vi recite Bog da je prosti
Draginju
Ženu Vladimira Stanišića
iz Vlasteljica
koja kao dobra kućanica
poživi 60 god.
Kućik radik do sudnjega dana
i ja deco sve ostavljam vama
vi radite kako vam je preče
a ja odok tako Gospod reče
2. aprila 1926. god.
Z-bogom sine
da je tebi prosta rana
što ti doji iz nedara
ja ti odok odakle se
nikad više povratiti neću
a ti meni da upališ sveću
Spomen podiže sin Petar i Unuci
na ovom spomeniku upisujemo
i njeno dvoje dece
Drinku od 8 g.
i Miloša od 6 meseci
saranjeni kod crkve u Kaoni[1]


Spomenik Drini Milekić (†1928) (Vlasteljice – Stanišići)

Oj putnici mili čitaoci
ne žurite već svratite
ne žalite što ste stali
ovaj spomen pročitali
Drina
supruga Voimira Milekića
iz Milatovića
Evo seje evo braćo mila
mene ladna zemlja skrila
u proleće jes da cveta cveće
a za mene to važiti neće
sva je moja uvenula nada
ja u grobu sada ležim mlada
ostaše mi oba krila
dva sinčića moja mila
i brat mili od zakletve
što se svoje seje seti
te je šaro u ladna kamena
neka stoji ova uspomena
što je ova na spomenu šara
ko pročita neka mu je vala
Poživi 28.G.
a umre u najlepše doba
23. aprila 1928.god.
bog da joj dušu prosti
Spomen podiže brat Petar
i sinovi Vlastimir i Aleksandar[1]


Spomenik Mariji V. Pantelić (†1934) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

Ovde počivaju zemni ostatci
Marija V. Pantelića
iz Dučalovića
poživi 42 godine,
a prestavi se 13. oktombra 1934. g.
Spomen za života sebe podignula
sa pomoću dugo trajnog ljubavnika
Prokopija Lazića
čuvara državne šume – Čačak[1]


Spomenik Julujani Radulović (†1833) (Krstac – Karići)

Julujana-Jula
supruga Matije Radulovića šnajdera
krojača iz Krstaca
rođ. 1885 umrla 1933. G.
Dragi moji, druže Matija,
deco, majko, komšije i prijatelji.
Danas dođe vreme da se pozdravimo.
Ja polazim na onaj svet.
Za vreme moga života,
u početku bila sam siromašnog stanja,
s tim u braku s mužem
imala sam osmoro dece
koig sam junački branila i sačuvala
za vreme rata od 1912 do 1918. G.
i danas ostaju nakon mene svi živi.
I lepo sam doživela
imanje zakupila i građevine pogradila.
Zbogom, vaša Julijana–Jula Radulović
Pisa Tihomir Drag. Petronijević iz Lisica[1]


Spomenik Persi Stanišić (†1933) (Vlasteljice – Stanišići)

Oj sestrice i vi braćo mila
Evo mene ova zemlja skrila
Zalud mene moja mila nada
kad me muka velika savlada
Persu
ženu Petra Stanišića
iz Vlasteljica
Oj sinovi moji mili
ostaste mi sirotani
i bez mile nane svoje
ja vi gledam naše dvore
žao mi je muža draga
al u mene klonu snaga
muka ova život slomi
ostaše joj i sinovi.
muž Pero ti se seti
pa sinove ti oženi
neka snaje cveće sade
nek se sete mile nane.
Ja poživik – 28 – leta
bog me uze sa ovoga sveta
10. marta 1933. God.
Bog da joj dušu oprosti
Spomen spodigoše Muž Petar
i sinovi Milorad i Milailo[1]


Spomenik Sretenu Jeremiću (†1932) (Krstac – Karići)

Ovde saranjeno telo dobrog srbina
Sretena Jeremića iz Krstaca.
pož. 67. god.
Umre 5. sept. 1932. God.
Spomen mu podiže rođak
zadrugar po ugovoru[1]


Spomenik Draginji Todorović (†1936) (Puhovo – Nešovanovići)

Evo groba odmorita dvora
gde mi telo skriva
a ladna ga kiša poliva.
Pobožne srpkinje Draginje
supruge P. Milivoja Todorovića
iz Puhova.
Koja je časno poživela 65. Godina.
Svoje sinove iženila, ćerke udomila
i telo svoje u ladni grob sklonila
16. nov. 1936. G.
Neka se večno odmara
A na grobu neka trava klija
da i moja omladina sija
Ovaj Spomen podigoše joj njeni
blagodarni sinovi:
Radisav, Rađen i Sreten
Todorovići 1937
i unuk Gvozden
Bog daprosti našu majku Draginju
na večnom domu
Izradi D. Todorović i T. Petronijević[1]


Spomenik Dragutinu Lazoviću (†1939) (Vlasteljice – Jelav)

Evo groba neizbežna dvora
gde se odmara telo od umora
Dična Srbina i poštenog građanina
Dragutina Lazovića
iz sela Vlasteljica
koi česno i pošteno
poživi među svojim građanima
služeći za primer celoj okolini
75 leta pa ja odok sa ovoga sveta
5. februara 1939. G.
Ko se rodi taj mora umreti
A sa sobom ništa ne poneti
već skrštene svoje bele ruke
i pravedna dela svoja.
Zbogom deco mila moja
sinovi i ćerko moja
ja vam odok odakle se
više nikad povratiti neću
a vi meni zapalite sveću.
Radite i kućite kako vam je preče
a ja odok tako Gospod reče.
Bog da mu dušu prosti
Spomen podižu sinovi
Dobrica Milomir i Vladan
i supruga Darinka
i kćer Ljubinka[1]


Spomenik Karavini Terzić (†1949) (Vlasteljice – Jelav)

Karavina
žena Pavla Terzića
iz Vlasteljica
poživi časno ko domaćica
i d[obra] radnica
služi za primer ostalima 45.G.
A umre 8. III 1949.G.
I Bog da je prosti
Spomen joj spodiže muž Pavle
i sinovi Gvozden Rodoljub
i kći Grozda
i sna Rada[1]


Spomenik Urošu Pajoviću (†1957) (Kaona – Pajovići)

Ovde počiva
Uroš Pajović iz sela Kaone.
rođen 1903. G.
a umro 1957. G.
bio je lik čoveka uglednog
i poštenog i iskrenog
koga je svako voleo i poštovao.
Nama živima on ostaje u svetoj uspomeni
pored duboke žalosti.
spomen ovaj sa ostalim
duboko ožalošćenom porodicom
i rodbinom podigoše otac Jovica
i sin Rodoljub
i žena Pera[1]

Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  2. Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. 
  3. Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 

Literatura

uredi
  • Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа. 
  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.