Dragoš Kalajić

Dragoš Kalajić (Beograd, 22. februar 1943 — Beograd, 22. jul 2005) bio je srpski filozof, slikar, novinar, pisac i član Senata Republike Srpske.

Citati

„ Pod uda­ri­ma ne­pri­ja­telj­stva, kada te ob­u­zi­ma­ju te­sko­ba i malodušnost, ose­ćaj bez­na­đa i usamljenosti, pogled upu­ti ka zvezdanim­ ka­te­dra­ma ko­je nas nadahnjuju lek­ci­ja­ma su­ve­re­nog spokojstva i ne­be­ske ve­dri­ne. Ta­mo je naš dom. ”

„ Ako hoćete da budete istinski Srbi – morate znati da to veoma skupo košta a ništa ne donosi, izuzev muka, patnji i stradanja. 

Ako za to niste sposobni – bolje je da se povučete sa ovog najopasnijeg mesta u Evropi i da odete u beli svet, da ne smetate ostalima svojim glasnim strahovanjima i žalopojkama.

Morate znati da će rajinski mentalitet, vanredno sposoban da se uvek i svuda dokopa vlasti i održi na njoj, svako vaše svrstavanje na stranu svog naroda nagrađivati porugama, sramoćenjem i progonima.

Vaš izbor mora biti slobodan od svake brige za ishod. Jednako morate biti slobodni od žudnje za pobedom, kao i od straha spram poraza. Vaša odluka mora biti čista i neuslovljiva. Samo tako ćete biti dostojni srpske uloge i tradicije.

”

„ Sa­mo­po­što­va­nje je osnov sva­kog va­lja­nog sa­mo­po­u­zda­nja. ”

„ Mi­sli i de­laj ne­u­slo­vljiv od pret­nji po­ra­za ili obe­ća­nja po­be­de. Ne­ma po­be­de vred­ni­je od ver­no­sti se­bi u po­ra­zu, ni­ti ima ve­ćeg po­ra­za od iz­daj­stva se­be zbog po­be­de. ”

„ Pod uda­ri­ma ne­pri­ja­telj­stva, ka­da te ob­u­zi­ma­ju te­sko­ba i ma­lo­du­šnost, ose­ćaj bez­na­đa i usa­mlje­no­sti — po­gled upu­ti ka zve­zda­nim ka­te­dra­ma ko­je nas na­dah­nju­ju lek­ci­ja­ma su­ve­re­nog spo­koj­stva i ne­be­ske ve­dri­ne. Ta­mo je naš dom. ”

„ Raz­vi­jaj u se­bi mo­ći gip­ko­sti i čvr­sti­ne bi­ća, kao da je u pi­ta­nju iz­ra­da van­red­nog ma­ča u naj­vi­šim ra­di­o­ni­ca­ma ume­ća. Sa­ma gip­kost je po­vo­dlji­va, a sa­ma kru­tost lo­mlji­va. Neo­p­hod­no je po­se­do­va­ti obe oso­bi­ne: gip­kost ko­ja slu­ži čvr­sti­ni, one­mo­gu­ća­va­ju­ći pre­lo­me — i čvr­sti­nu ko­ja slu­ži gip­ko­sti, su­zbi­ja­ju­ći pod­vi­ja­nja. ”

„ Po sred­stvi­ma pre­po­znaj i pro­ce­njuj ci­lje­ve. Sa­mo sred­stva oprav­da­va­ju ci­lje­ve. ”

„ Bo­lje je bi­ti mr­tvi lav ne­go ži­vi pas. U me­mo­ri­ji po­tom­stva vr­li pri­mer je moć­ni­ji i plo­do­tvor­ni­ji od ži­vo­ta ko­ji ga je iz­veo u ovoj are­ni uni­ver­zu­ma. ”

„ Ne sle­di pu­te­ve ak­ci­je zbog do­bit­ka ni­ti od­stu­paj od pu­te­va ak­ci­je zbog gu­bit­ka: ako si ve­ran se­bi, ako pot­pu­no je­si — ti ni­šta vi­še ne mo­žeš do­bi­ti, ni­ti iz­gu­bi­ti. ”

„ Iz­o­sta­nak bri­ge o sop­stve­nom te­lu i de­lo­va­nju spolj­ni je znak unu­tra­šnjih ka­pi­tu­la­ci­ja, znak iz­o­stan­ka po­ve­re­nja u vred­no­sti čo­ve­ka. ”

„ Pred pi­ta­njem „ko su ti ro­di­te­lji?” — pra­vi­lan od­go­vor gla­si: „Mo­ji ro­di­te­lji su so­lar­na tra­di­ci­ja.” Re­če­no je u na­šim sve­tim knji­ga­ma: „Sve­tlost ko­ja bli­sta nad na­ma, ko­ja sja­ji sa one stra­ne sve­ga, iz­nad uni­ver­zu­ma, u naj­vi­šim sve­to­vi­ma iza ko­jih ne­ma vi­ših — to je ista sve­tlost ko­ja zra­či u čo­ve­ku.” ”

„ Re­če­no je u na­šim sve­tim knji­ga­ma da je „sun­ce ko­je vi­di­mo na­šim oči­ma — sli­ka jed­nog in­te­li­gi­bil­nog sun­ca ko­je ne vi­di­mo oči­ma”. ”

„ Pred pi­ta­njem „oda­kle do­la­ziš, ku­da ideš?” — pra­vi­lan od­go­vor gla­si: „do­la­zim sa zve­zda­nih pu­te­va i idem ka zve­zda­nim pu­te­vi­ma”. Svu­da i u sva­kom tre­nut­ku bu­di pri zna­nju da do­la­ziš iz da­le­ka i da da­le­ko ideš: ti do­la­ziš iz pra-isto­ri­je i ideš ka nad-isto­ri­ji. ”

„ Re­če­no je u na­šim sve­tim knji­ga­ma o svoj­stvi­ma čo­ve­ka so­lar­ne tra­di­ci­je: „I kad bi se či­tav svet sru­šio — on bi ostao us­pra­van, me­đu ru­še­vi­na­ma.” Ti ne­maš tla — po­gled ka zve­zda­nim mag­ni­tu­da­ma je tvo­je upo­ri­šte. Ne­po­ko­le­blji­vost tvog bi­ća či­ni deo upo­ri­šta sta­bil­no­sti zve­zda­nog po­ret­ka. ”

„ Ti si uče­nik a ko­smič­ki Um je vr­hov­ni uči­telj. Pri naj­vi­šoj ka­te­dri uče­nja naj­te­že pi­ta­nje gla­si: „Ko si ti?” Od­lič­ni od­go­vor gla­si: „Ja sam Ti.” ”

„ U ovoj are­ni ko­smič­ke Igre, je­din­stve­ni us­prav­ni po­lo­žaj čo­ve­ka je zna­me­nje ide­al­ne usme­re­no­sti: po­vra­tak „zve­zda­nim bo­ra­vi­šti­ma”, kroz vas­pi­ta­va­nje po­sred­stvom zve­zda­nih ka­te­dri. Us­prav­ni po­lo­žaj je i naj­ne­sta­bil­ni­ji: znak da bi­će čo­ve­ka u ko­smič­koj Igri igra na sve ili ni­šta. ”

„ Pri­daj ve­ću po­zor­nost i zna­čaj ime­ni­ma ne­go de­fi­ni­ci­ja­ma su­šta­sta­va. Ime­na su iz­ve­de­na iz iz­rav­nih is­ku­sta­va i ma­ni­fe­sta­ci­ja su­šta­sta­va, a de­fi­ni­ci­je su po­ku­ša­ji ra­zu­ma da pro­iz­volj­no ogra­ni­či ono što je, po svo­joj pri­ro­di, neo­gra­ni­če­no. ”

„ Mi­sli kao da ćeš su­tra umre­ti — de­laj kao da ne­ćeš umre­ti ni­kad. ”

„ Na pu­te­vi­ma mi­si­je pre­pre­ke su­o­ča­vaj kao sred­stva uz­di­za­nja, am­bi­se kao sred­stva pre­va­zi­la­že­nja a ap­sur­de kao sred­stva kva­li­ta­tiv­nog pre­o­bra­ža­ja sop­stva. Ovaj svet ni­je dru­go do are­na igre kroz ko­ju se bi­će vas­pi­ta­va i pro­ve­ra­va za vi­še mi­si­je, te­že za­dat­ke. ”

„ Ne tu­ži se na te­ži­nu za­dat­ka mi­si­je, jer je ta te­ži­na pro­ce­na tvo­jih vred­no­sti i mo­guć­no­sti. ”

„ Pat­nja, tu­ga ili strah su raz­li­či­ta ime­na tvo­jih sla­bo­sti. Za­to ne op­tu­žuj dru­ge ili dru­go za svo­je ne­da­će već ustaj u bor­bu pro­tiv sop­stve­nih sla­bo­sti. ”

„ Ne do­pu­štaj da ti svest za­ga­đu­ju i po­ni­ža­va­ju stra­ho­vi ili na­de iza­zva­ni ar­bi­trar­nim pret­po­stav­ka­ma o pri­ro­di smr­ti; svo­jim de­li­ma i mi­sli­ma ti po­sred­no uslo­vlja­vaš pri­ro­du smr­ti. ”

„ Is­ku­ša­vaj sop­stve­nu ce­lo­vi­tost i sta­me­nost bi­ća su­zdr­ža­no­šću usred obi­lja, čed­no­šću usred or­gi­ja, bli­sta­vo­šću usred mra­ka. Pra­vi­lan put is­pi­ta sop­stva ni­je za­to­mlja­va­nje is­ku­še­nja već su­ve­re­ni­tet sop­stva nad svim is­ku­še­nji­ma. ”

„ Ne za­dr­ža­vaj se kod vr­lih ljud­skih mi­sli i de­la, jer su oni sa­mo po­ka­za­te­lji ko­smič­kih uzo­ra, pro­si­ja­va­nje ili od­ra­zi sja­ja ko­smič­kog Uma. Ka pr­vo­bit­nim uzo­ri­ma stre­mi. ”

„ Bu­di rav­no­du­šan pre­ma sla­vi ko­ju de­le lju­di. Gde je ko­smič­ki Um — ta­mo je tvo­ja sla­va. ”

„ Li­ce je naj­ne­po­sred­ni­je i naj­o­či­gled­ni­je osve­do­če­nje bi­ća, oso­bi­to oči, za ko­je je re­če­no da su „pro­zo­ri du­še”. Reč li­ce po­ti­če od re­či či­ni­ti, jer je li­ce sin­te­tič­ki iz­raz sku­pa mi­sli i de­la. ”

„ Ni­je u pi­ta­nju smak sve­ta, ne­go smak ilu­zi­ja jed­nog od ni­za sve­to­va u ovoj are­ni uni­ver­zu­ma. U iz­lo­že­nim okol­no­sti­ma, uput­no je pri­me­nji­va­ti na­če­lo zva­no „ja­ha­ti ti­gra”: da­kle, ne su­prot­sta­vlja­ti se sti­hi­ji, za­lud­no, već je „za­ja­ha­ti” i če­ka­ti nje­no is­cr­plje­nje. ”

„ Neo­p­hod­no je stva­ra­ti „pa­ra­lel­ne” pro­sto­re, uz­di­za­ti ci­ta­de­le ve­ro­do­stoj­ne al­ter­na­ti­ve ko­je su vir­tu­el­ni cen­tri kri­sta­li­za­ci­je no­ve, eu­to­pij­ske, kul­tu­re. Da­kle, ni­ka­kav „kon­takt” sa ne­pri­ja­te­ljem, ni­ka­kav su­kob ili di­ja­log, po­le­mi­ka ili kom­pro­mis — već iz­dvo­je­na de­lo­tvor­nost i pri­pre­ma ob­no­ve vred­no­sti i ra­do­sti ži­vo­ta. ”

„ Brak je emi­nent­no me­ta­fi­zič­ko pred­u­ze­će, jer se su­prot­sta­vlja pro­ce­si­ma fi­zič­ke sfe­re ko­ji te­že pro­mi­sku­i­te­tu, po­ti­ra­nju kva­li­ta­tiv­nih raz­li­ka i ni­ve­la­ci­ji, te, u kraj­njoj kon­se­kven­ci, „to­plot­noj smr­ti” iz dru­gog za­ko­na ter­mo­di­na­mi­ke. U svom ide­al­nom od­re­đe­nju i opre­de­lje­nju, brak je iz­raz he­roj­ske od­lu­ke bi­ća za je­din­stve­nost upr­kos mno­štva, za več­nost upr­kos pro­la­zno­sti, za kva­li­tet upr­kos kvan­ti­te­ta, za for­mu upr­kos amor­fi­je. ”

„ Ni­ko te ne te­ra da stu­paš u brak i pre­u­zi­maš od­go­va­ra­ju­će, he­roj­ske, du­žno­sti i od­go­vor­no­sti; za­to, ras­ki­da­ju­ći brač­ni sa­vez, ne op­tu­žuj usta­no­vu već svo­ju sla­bost, od­no­sno ne­moć za iz­vr­še­nje me­ta­fi­zič­kih ci­lje­va. ”

„ Brak je je­dan od ob­li­ka ver­no­sti te­melj­nim vred­no­sti­ma. Di­sci­pli­na brač­ne ver­no­sti ne vr­ši se spram ne­ka­kvih (pre­vr­tlji­vih) mo­ral­nih obi­ča­ja, ni­ti spram su­pru­žni­ka, već pred sop­stvom no­si­o­ca ver­no­sti. U pi­ta­nju je ver­nost sop­stve­noj od­lu­ci, ne­po­mrač­nom so­lar­nom prin­ci­pu ljud­skog ele­men­ta. ”

„ Po­sto­je ve­li­ke bi­o­gra­fi­je ko­je u se­bi no­se sud­bin­ski pre­o­kret, pot­pu­nu pro­me­nu po­gle­da na svet. Na pri­mer, fran­cu­ski pe­snik Lo­tre­a­mon, po­sle is­ku­stva ne­po­sred­nog umet­nič­kog su­de­lo­va­nja u pan­de­mo­ni­ju­mu Mal­do­ro­ro­vih pe­va­nja, do­ži­vlja­va ko­per­ni­kan­ski obrt i za­po­či­nje stva­ra­nje ’no­ve po­e­zi­je’ ko­ja je so­lar­na, hi­je­rar­hij­ska, bo­go­tra­ži­telj­ska, du­bo­ko evrop­ska. Slič­no se de­si­lo sa De Ki­ri­kom, Da­li­jem, Vajl­dom, Rem­bo­om, pa čak i sa Vi­mom Ven­der­som (na­kon nje­go­vog ho­li­vud­skog is­ku­stva)… ”

„ Vi­še se ne po­sta­vlja pro­blem od­bra­ne Sre­di­šta, po­što je ono sru­še­no, ili za dru­ge lju­de iz­gu­blje­no, već se po­sta­vlja pro­blem ma­ni­fe­sta­ci­je Sre­di­šta. Du­žnost ni­je vi­še da se bra­ni ono što je iz­gu­blje­no, ne­go da se ma­ni­fe­stu­je ono što je iz­gu­blje­no. Sre­di­šte vi­še ne­ma po­tre­bu za svo­jom gar­dom bra­ni­la­ca, već ima po­tre­bu da se pre­ko te gar­de ob­ja­vi. Ne­ma vi­še po­tre­be za lju­di­ma, već za pri­me­rom. ”

„ Pr­va i sto­ga iz­u­zet­no va­žna tač­ka evrop­ske sa­mo­sve­sti je go­di­na 732, ka­da je opat Isi­dor de Be­ja na per­ga­men­tu svog le­to­pi­sa pr­vi put u isto­ri­ji evrop­skih je­zi­ka is­pi­sao reč Evro­plja­ni… Za­pi­sao je, za­pra­vo, da su Evro­plja­ni po­be­di­li mu­sli­man­sku ar­mi­ju u bi­ci kod Po­a­tjea i ta­ko spa­sli Evro­pu od isla­mi­za­ci­je. Is­pi­sao je tu no­vu reč ne­ko­li­ko pu­ta, osta­vlja­ju­ći na­šim mi­sli­ma i sno­vi­ma pod­sti­caj da na­slu­ću­ju duh ko­ji je pro­ži­mao smi­sao izu­ma. Mo­žda je i on ta­da ose­tio ve­li­či­nu, le­po­tu i isti­ni­tost na­dah­nju­ju­će ide­je je­din­stva ko­ju sa­dr­ži ta reč?… ”

„ Pri­su­stvo­va­li smo epo­hal­nom svet­skom pro­ce­su de­gra­da­ci­je po­li­tič­kog u kri­mi­nal­no i po­sred­nič­ke de­mo­kra­ti­je u plu­to­kra­ti­ju. ”

„ Naj­te­žu bo­lest mo­že da po­be­di sa­mo čo­vek ko­ji po­se­du­je dve stva­ri: ose­ća­nje mi­si­je i sa­zna­nje da je ne­ko­me po­tre­ban. ”

„ Pra­va že­na, si­lom svo­je pri­ro­de, ne ose­ća svo­je oba­ve­ze pre­ma lo­gi­ci ži­vo­ta zva­noj eti­ka. Ona u to­me vi­di ili ose­ća ne­ku vr­stu ko­stre­ti ko­ja spu­ta­va nje­nu slo­bo­du, sa­o­bra­znu pri­rod­nim pro­ce­si­ma… Za­hva­lju­ju­ći svo­joj dis­tan­ci ili su­per­i­or­no­sti spram eti­ke, že­na ume mno­go bo­lje od mu­škar­ca da ce­ni etič­nost. ”

„ Že­na svet vi­di i do­ži­vlja­va kao or­gan­sku ce­li­nu. Za­to že­na i naj­ma­nji udar do­ži­vlja­va ce­li­nom svog bi­ća, ko­je bi­va svo po­tre­se­no, dok mu­ška­rac, za­hva­lju­ju­ći sklo­no­sti ap­strakt­nom mi­šlje­nju i svr­sta­va­nju stva­ri i po­ja­va u ogra­ni­če­ne ka­te­go­ri­je, ume da ta­kve uda­re lo­ka­li­zu­je u od­go­va­ra­ju­ći do­men i ne­u­tra­li­še. ”

„ Etič­nost je vr­li­na ko­ju že­na naj­vi­še ce­ni kod mu­škar­ca. Že­na je du­bo­ko kon­zer­va­tiv­no bi­će, u naj­bo­ljem i naj­ple­me­ni­ti­jem smi­slu tog poj­ma de­sni­ce. Ona ra­đa ži­vot i naj­bo­lje zna vred­nost i ce­nu ži­vo­ta. Ona od mu­škar­ca iz­i­sku­je etič­nost jer zna, sve­sno ili in­tu­i­tiv­no, da je ži­vot ne­mo­guć bez eti­ke, da je eti­ka osnov­na struk­tu­ra i lo­gi­ka ži­vo­ta. ”

„ Reč de­sni­ca ja ko­ri­stim u iz­vor­nom, da­kle tra­di­ci­o­nal­nom i več­nom, de­on­to­lo­škom i du­hov­nom smi­slu, a ne u mo­der­nom, po­li­ti­kant­skom. Da bi­smo se bar pri­bli­žno oba­ve­sti­li o iz­vor­nom zna­če­nju de­sni­ce, do­volj­no je da kon­sul­tu­je­mo reč­ni­ke sim­bo­la. De­sna stra­na je uvek – u svim tra­di­ci­ja­ma – sim­bol isti­ne, na­pred­no­sti, zdra­vlja, sve­tlo­sti, sna­ge, le­po­te, do­br­o­te. A le­va – sim­bol la­ži, na­za­do­va­nja, bo­le­sti, mra­ka, sla­bo­sti, na­ka­zno­sti i zla. Za­to je ve­li­ki Ne­ma­nja, od­la­ze­ći na onaj svet, po­ru­čio Sr­bi­ma da idu sa­mo de­snim pu­tem, jer su na nje­mu Bo­ži­ji, a na le­vom su đa­vo­lo­vi. ”

„ Je­dan od naj­te­žih za­da­ta­ka bor­ca je ka­da – zbog ne­ve­ri­ca ili sum­nji u va­lja­nost dr­ža­ve ko­ju tre­ba da bra­ni – mo­ti­va­ci­je za nje­nu od­bra­nu mo­ra da po­tra­ži je­di­no u sa­mom se­bi, u svom umu i svo­joj du­ši. ”

„ Ka­ko tu­žno sve­do­či is­ku­stvo evrop­skih gra­đan­skih i me­đu­na­ci­o­nal­nih ra­to­va, u vre­me­ni­ma ve­li­kih pre­o­kre­ta ni­šči do­bi­ja­ju van­red­ne pri­li­ke da li­ku­ju nad uz­vi­še­nim, ko­ji­ma pre­o­sta­je sa­mo sme­lost da osta­nu usa­mlje­ni i da to po­ka­žu. ”

„ Ka­da bu­de po­be­di­la u se­bi bez­raz­lo­žne stra­ho­ve i ma­lo­du­šno­sti te od­ba­ci­la iz­daj­ni­ke i do­ve­la na vlast svo­je pa­tri­ot­ske sna­ge – Sr­bi­ja će po­sta­ti ve­li­ka eko­nom­ska, po­li­tič­ka i kul­tur­na si­la i de­sno te­ži­šte Evro­pe. ”

„ U sva­koj ve­ro­do­stoj­noj me­ta­fi­zič­koj avan­tu­ri, od po­sled­njeg ko­ra­ka za­vi­si pr­vi ko­rak. ”

„ Je­di­na ras­po­lo­ži­va al­ter­na­ti­va ma­stur­ba­tor­skom i su­štin­ski sa­mo­u­bi­lač­kom a po­svu­da­šnje na­me­ta­nom i ras­pro­stra­nje­nom sme­ru ana­li­tič­ke fi­lo­so­fi­je i osta­lih me­ta­sta­za neo­po­zi­ti­vi­zma (Pa­ci, 1965) je­ste Haj­de­ge­ro­vo upu­ći­va­nje na po­tre­bu ob­no­ve spo­znaj­ne ne­vi­no­sti te sa­mo­za­pi­ta­no­sti pred sve­tom, uz po­moć eti­mo­lo­gi­je i pe­sni­štva te šum­skog od­met­ni­štva od ci­vi­li­za­ci­je Za­pa­da, uz pu­ku na­du da nas pred na­va­lom ras­po­ma­mlje­nih si­la nje­nog ni­hi­li­zma “sa­mo ne­ki bog mo­že spa­sti”. ”