Dragutin Ilić

Dragutin J. Ilić (2. februar ili 14. februar 1858 — 1. mart 1926) je bio srpski književnik, dramaturg, novinar, pravnik i političar.

Citati

„O, svevišnja silo, u podnožju trona,

Sa kog' slava tvoja vaselenom vlada,
Gde se viju hvale nebroj miliona,
Očajnome od kud slivaju se nade.”

„Život i sreća? O, mahni se tog!

Pustoš i beda nije l’ život vas;
Dok duh i srce s mutnog vrela svog
Očajnim krikom dižu jedan glas!”

„Leti vreme, šumi vreme,

Kao vetri s mora,
Kad polete i zastreme
Preko mračnih gora.”

„Stegla zima, da puca drvo i kamen. Suh, sipavi sneg čisto se ledi pod nogama, a gusta magluština nikako da se odigne, već se čisto sabila, pa se ni prst pred očima ne vidi. Ptičice se šćućurile u gnezda, pa ni kljunića da promole, a ako se koja i usudi da samo proleti, ukoče joj se krioca, pa tek iz one magle padne smrznuta na zemlju. Stegao mraz, pa ne da ni deci da iziđu do prvoga izbreška, da se na svojim sančicama prosanjkaju. Po neko tek samo otškrine vrata i promoli glavu napolje, a mraz tako jako uštine za nos, da brže bolje zalupi vrata pa sa pomodrelim nosićem bež' na topli banak.”

„Pred licem večne Slave otvorih srce svoje,

I plamen svete Pravde obasja bezdan crnu,
I tada ugledaše nesane oči moje
Mračnoga duha, kako sa strahom iza nj prhnu.”