Družina prstena

Družina prstena (1954) je prvi od tri toma Gospodara prstenova, autora Dž. R. R. Tolkina. Sastoji se od Knjige I i Knjige II.

Mi ne možemo da upotrebimo Vladajući Prsten. To sada i predobro znamo. On pripada Sauronu, koji ga je sam načinio, i u potpunosti je zao.

Knjiga I

Dugo očekivana zabava

• Kada je g. Bilbo Bagins iz Bagremove ulice najavio da će uskoro proslaviti svoj jedanstojedanaesti rođendan zabavom izuzetne veličanstvenosti, bilo je mnogo govorkanja i uzbuđenja u Hobitonu.
  • Prva rečenica

• Polovinu od vas ne poznajem onoliko dobro koliko bih voleo; a volim manje od polovine vas još upola onoliko koliko zaslužuju.
  • Bilbov oproštajni govor

• Put večno ide, nikad, ne prestaje
  Od vrata gde poče i zatim.
  Daleko napred gde put nestaje,
  Moram, ako mogu, da pratim.
  Nek noge što ga slede živahno gaze,
  Dok ne dosegne neki put veći
  Gde se sreću mnoga poslanja i staze.
  A kamo tad? Ne umem reći.

• „To je bio kompliment,” reče Veseli Brendibak, „i stoga, razume se, neistinit.”

Senka prošlosti

Jedan Prsten da svima gospodari, jedan za svima seže,
Jedan Prsten da sve okupi i u tami ih sveže
U Zemlji Mordor gde senke traju.

• Tri Prstena za prste Kraljeva vilin-vrste pod nebesima što sjaju,
  Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamnom,
  Devet za Smrtne Ljude koje smrt čeka na kraju,
  Jedan za Mračnog Gospodara na njegovom prestolu tamnom
  U Zemlji Mordor gde Senke traju.
  Jedan Prsten da svima gospodari, jedan za svima seže,
  Jedan Prsten da sve okupi i u tami ih sveže
  U Zemlji Mordor gde senke traju.
  • U priči ovo je prevod stiha na jeziku Mordora.

• „Kažeš da je taj prsten opasan, mnogo opasniji nego što ja pomišljam. Na koji način?”
  „Na mnoge načine”, odgovori Čarobnjak. „On je mnogo moćniji nego što sam ja mogao i da pomislim u početku; toliko moćan da na kraju nadvlada svakog od soja smrtnika koji ga ima u vlasti. Da na kraju on podvlasti njega.”
  • Frodo i Gandalf

• „Pre ili posle – posle ako je za početak snažan ili dobronameran, ali ni snaga ni dobra namera ne traju – pre ili posle, mračna će ga sila progutati.”
  • Gandalf

• On je smatrao da je prsten veoma lep, i veoma koristan u nevolji, i da je, ako tu ima išta rđavo ili čudno, to on sam. Rekao je da mu on ’obuzima svest’, i uvek je bio zabrinut za njega, ali nije pretpostavljao da treba kriviti upravo prsten.
  • Gandalf

• „Voleo bih da to nije moralo da se desi u moje vreme”, reče Frodo.
  „Ja takođe”, reče Gandalf, „a tako i svi oni koji dožive takva vremena. Ali nije njihovo da o tome odlučuju. Sve o čemu mi imamo da odlučimo jeste šta da činimo s vremenom koje nam je dato.”

• „Kako je žalosno što Bilbo nije proburazio to ogavno stvorenje kad mu se pružila prilika!”
  „Žalosno? Žaljenje je bilo ono što mu je zaustavilo ruku. Žaljenje i samilost: ne udariti bez potrebe. I bio je dobro nagrađen, Frodo. Budi siguran da je zadobio tako malo povreda od zala, i spasao se na kraju, zato što je na taj način započeo svoje vlasništvo nad Prstenom. Sažaljenjem.”
  • Frodo i Gandalf

• Zaslužuje! I ja bih rekao da zaslužuje. Mnogi što žive zaslužuju smrt. A neki koji umiru zaslužuju život. Možeš li im ga dati? Onda ne budi tako revnostan kad izričeš smrtne osude. Jer čak ni veoma mudri ne mogu videti sve ishode. Nemam mnogo nade da se Golum može izlečiti pre smrti, ali postoji izvesna mogućnost za to. A on je povezan sa sudbinom Prstena. Srce mi kaže da on još ima da odigra neku ulogu, na dobro ili zlo, pre kraja; a kada to dođe, Bilbova samilost mogla bi upravljati sudbinom mnogih – i ne najmanje tvojom.
  • Gandalf

• „Ti si mudar i moćan! Ne bi li ti uzeo Prsten?”
  „Ne!” uzviknu Gandalf skočivši. „Uz tu silu ja bih imao moć suviše veliku i strašnu. A Prsten bi nada mnom stekao još veću i pogubniju snagu.” Njegove oči blesnuše, a lice mu se osvetli kao od unutrašnje vatre. „Nemoj me iskušavati! Jer ja ne želim da postanem poput Mračnog Gospodara. A ipak, put od Prstena ka mome srcu je samilost, samilost za slabe i želja za moći da činim dobro. Nemoj me iskušavati! Ne usuđujem se da ga uzmem, čak ni na čuvanje, bez upotrebe. Želja da se njime služim bila bi prevelika za moju snagu. A imaću toliko potrebe za njim. Velike su opasnosti preda mnom.”

Trojica su već društvo

• On je često govorio da postoji samo jedan Put; da je on kao neka velika reka: njegovi izvori su na svakom pragu, i svaka mu je staza pritoka. ’Opasan je to posao, Frodo, izaći kroz svoja vrata’, imao je on običaj da kaže. ’Zakoračiš na Put, i ako ne uzdržiš svoja stopala, ne zna se kuda možeš biti odvučen.
  • Frodo, o Bilbu

• Ne znam, a radije ne bih nagađao.
  • Frodo

• Još iza ugla možda nas čeka
  Nov put ili tajna kapija neka,
  Pa iako danas nećemo tuda,
  Sutra ćemo možda poći onuda,
  Krenuti niz staze skrivene vite
  Što ka Mesecu i Suncu hite.

• Ali to nije vaš sopstveni Okrug. Drugi su tu živeli pre Hobita, i drugi će tu živeti kad Hobita ne bude više. Veliki svet je svuda oko tebe: možeš da sebe ogradiš unutra, ali ne možeš njega zauvek da ogradiš spolja.
  • Gildor

• Ne mešaj se u poslove čarobnjaka, jer oni su dovitljivi i preki.
  • Gildor

• Ne idi vilovnjaku po savet, jer on će reći i ne i da.
  • Frodo

• ...retko daju savet bez ograda, jer savet je opasan dar, čak i od mudrih mudrima, a svi putevi mogu poći po zlu.
  • Gildor

• „Ali gde da nađem hrabrosti?” upita Frodo.
  „Hrabrost se nalazi na neočekivanim mestima”, reče Gildor. „Nadaj se! Sada spavaj!”
  • Frodo i Gildor

Prečica do pečuraka

• „Oni mi izgledaju malko iznad mojih sviđanja i nesviđanja, da tako kažem”, odgovori Sem lagano. „Ne bih rekao da mari šta ja mislim o njima. Oni su sasvim drugačiji od onog što sam ja očekivao − tako stari i tako mladi, i tako veseli i tužni, tako reći.”
  • Sem, pričajući o vilovnjacima.

• „Prečice stvaraju zastoje, ali krčme još duže.”
  • Frodo

• Ho! Ho! Ho! Ka boci se ide
  Što utapa patnju i jad sa srca skide.
  Vetar nek duva, kiše nek se vide,
  I mnogo nek je milja još da se ide,
  Pod visokim drvetom ležaću nekim,
  Plovidbu oblacima prepuštam dalekim.
  • Sem i Pipin

Jedna razotkrivena zavera

• Sem je odličan momak i skočio bi zmaju niz ždrelo da te spase, ako se ne bi sapleo o sopstvene noge.
  • Pipin

U domu Toma Bombadila

• Reci mi ti ko si, sam, prosto ti, bez imena?
  • Tom Bombadil Frodu

• Najstariji, to je ono što sam. Pazite šta vam kažem, moji prijatelji: Tom je bio ovde pre reke i pre drveća; Tom se seća prve kapi kiše, i prvog žira. On je načinio staze pre Velikih Ljudi, i video Mali Narod kako dolazi. On je bio ovde pre kraljeva i pre grobova i pre Stvorova iz mogila. Kada su Vilovnjaci otišli na zapad, Tom je već bio ovde, pre no što su mora uobličena. On je poznavao tamu ispod zvezda kada je bila bez straha, pre nego što je Mračni Gospodar došao Spolja.
  • Tom Bombadil

• Bile su tvrđave na visijama. Vladari malih kraljevina borili su se, a mlado sunce je blistalo poput vatre na crvenom metalu njihovih novih i gramzivih mačeva. Bile su pobede i porazi, i kule su pale, tvrđave behu spaljene, a plamenovi se dizahu u nebo. Zlato je gomilano na nosiljkama mrtvih kraljeva i kraljica; i mogile su ih prekrile, i kamena su vrata bila zatvorena i trava je izrasla preko svega.

• Ima zemlje pod njegovim starim stopalima i ilovače na njegovim prstima, mudrosti u njegovim kostima, a oba su mu oka otvorena.
  • Tom Bombadil o farmeru Magotu

• Ho! Tom Bombadil, Tome Bombadile!
  Vode, šume, brda, trske ti i vrba što se svile,
  Vatre, Sunca, Meseca ti, osluhni i počuj nas!
  Dođi, Tome Bombadile, nevolja je, dočuj nas!

• Onda Tom navuče Prsten na kraj svog malog prsta i prinese ga svetlosti sveće. Za časak Hobiti ne opaziše ništa neobično u tome. Onda im stade dah. Nije bilo nikakvog znaka da Tom iščezava!

Magla na Visoravnima Mogila

• Te noći ne čuše nikakve šumove. Ali u snovima ili van njih, nije mogao da razabere šta je, Frodo je čuo prijatno pevanje kako mu teče kroz svest, neku pesmu koja kao da je poput blede svetlosti dolazila iza sivog zastora kiše i izrastala sve snažnija, pretvarajući taj zastor u staklo i srebro, dok se konačno nije povukao, a neka daleka zelena zemlja otvorila se ispred, pred brzim izlaskom sunca.

• Hladne vam ruke, srce i kosti,
  hladnom snu pod kamenom budite gosti:
  da vam na kamenitom ležaju svane
  kad Mesec umre i Sunce stane.
  Crni vetar smrti će zvezde da sreže,
  oni nek još ovde na zlatu leže,
  dok Mračni Gospodar ruku ne digne smelu
  nad mrtvo more i zemlju svelu.

• Postoji neka klica hrabrosti skrivena (često duboko, uistinu) u srcu i najdebljeg i najstrašljivijeg Hobita, i čeka neku krajnju i očajnu opasnost da je podstakne na rast.

• Stari Tom Bombadil je čudne vrste vrsnik,
  Žute su mu čizme, svetloplav mu prsnik.
  Niko ga još ne dosegnu, Tom vlast svoju drži:
  Njegove su pesme jače, nogama je brži.

Strajder

• Ne sjakti sve što je od zlata žarom,
  Ni sve lutalice nisu izgubljene;
  Nema sušenja snažnom a starom,
  Mraz ne doseže duboke korene.
  Iz pepela će se vatra dići jača,
  Iz senki će nići svetlosne strune;
  Obnoviće se oštrica skršenog mača,
  Biće opet kralj onaj bez krune.

Nož u tami

• Gil-galad je kraljem Vilovnjaka bio.
  O njemu harfista tužnu pesmu svio:
  poslednjem kralju slobodnih i plemenitih
  između mora i Planina kamenitih.
  
  Njegov mač beše dug, koplje razorno,
  kaciga nadaleko blistala prodorno;
  bezbroj zvezda što poljem su nebeskim sjale
  u ogledalo mu štita srebrnoga stale.
  
  Ali odavno je odjahao, od svih se rastao,
  ne zna se gde boravi i gde je zastao,
  jer zvezda mu pade i tama je smeni
  u Zemlji Mordor, gde leže seni.

Knjiga II

Mnogi susreti

• On se još ni upola nije provukao kroz to, i šta će s njim biti na kraju čak ni Elrond ne može da predskaže. Neće biti zlo, mislim. Mogao bi postati poput posude ispunjene čistom svetlošću, vidljiv za oči koje mogu da vide.
  • Gandalf samom sebi, o Frodu

• Ali sva takva mesta ubrzo će postati ostrva pod opsadom ako se događaji nastave kako sada teku. Mračni Gospodar odašilje sve svoje snage.
  • Gandalf Frodu

• Žao mi je, žao što si dopao tog tereta, žao mi je zbog svega. Zar pustolovinama nema kraja? Rekao bih da nema. Neko drugi uvek mora da nastavi priču.
  • Bilbo Frodu

• Vreme ovde kao da ne prolazi: ono prosto jeste.
  • Bilbo Frodu, o Rivendalu

Elrondov savet

Ako bi iko od Mudrih ovim Prstenom zbacio Gospodara Mordora, upotrebljavajući njegove sopstvene mađije, on bi postavio sebe na Sauronov presto, i još jedan Mračni Gospodar bi se pojavio.

Jedina mera koju on zna jeste želja, želja za moći; i tako on prosuđuje sva srca. U njegovo srce ne ulazi misao da će ga se iko odreći; da imajući Prsten, mi možemo želeti da ga uništimo. Ako to želimo, pokvarićemo mu račune.

• ...u protoku hitrih godina Srednjega sveta loza Meneldila, sina Anarionovog, malaksala je, i drvo je venulo, i krv Numenoreanaca izmeša se s krvlju Nižih Ljudi. Tada je straža na zidinama Mordora spavala, a mračna stvorenja dogmizaše nazad do Gorgorota. A onda zli stvorovi istupiše, i zauzeše Minas Itil, i ostadoše u njemu, i učiniše ga mestom užasa; i sada se zove Minas Morgul, Kula Zle Magije.
  • Elrond

• Mač skršeni traži, hiti:
  Sad Imladris njega skriva;
  Tu savet će jači dati
  Od čini što Morgul sniva.
  Tu pokazan znak će biti
  Da nastupa Sudnji dan,
  Propast Izildura neće više spati,
  A istupiće Polušan.

• Mnogo je zlih stvorova koje vaši snažni zidovi i blistavi mačevi ne zaustavljaju. Vi malo znate o zemljama izvan vaših granica. Mir i sloboda, kažeš ti? Sever bi ih slabo poznavao da nije nas.
  • Aragorn

• A ipak manje zahvalnosti dobijamo mi nego vi. Putnici nas mrko gledaju, a seljaci nam daju imena iz poruge. Krakatilo sam ja za nekog debelog Čoveka što živi na dan hoda od neprijatelja koji bi mu srce sledili, ili njegov mali grad pretvorili u ruševinu da nije besprekidno čuvan. A ipak, mi ne bismo hteli da je drugačije. Ako je običan svet slobodan od brige i straha, običan će i biti, i mi moramo biti tajna da ih takvima održimo.
  • Aragorn

• A onaj koji uništi stvar da bi iznašao šta je ona napustio je stazu mudrosti.
  • Gandalf Sarumanu

• Opasno je izučavati preduboko veštine Neprijatelja, dobra ili zla radi. Ali takvi padovi i izdaje, avaj, dešavali su se i ranije.
  • Elrond, o Sarumanu

• Mislim da će na kraju, ako sve drugo bude osvojeno i, Bombadil pasti; Poslednji, kao što je bio Prvi; a onda će nastupiti Noć.
  • Glorfindel

• I nije naša uloga ovde da mislimo samo na jedno godišnje doba, ili na nekoliko života Ljudi, ili jedno prolazno razdoblje ovoga sveta. Mi bismo morali da tražimo jedan konačni kraj ove opasnosti, čak i ako se ne nadamo da ćemo ga naći.
  • Gandalf

• Sada konačno moramo uzeti težak put, put nepredviđen. Tu leži naša nada, ako to jeste nada. Otići u opasnost – u Mordor. Mi moramo poslati Prsten do Vatre.
  • Elrond

• Mi ne možemo da upotrebimo Vladajući Prsten. To sada i predobro znamo. On pripada Sauronu, koji ga je sam načinio, i u potpunosti je zao. Njegova snaga, Boromire, prevelika je da je iko iskoristi kako sam hoće, osim onih koji već imaju veliku sopstvenu moć. Ali za takve on sadrži još smrtniju opasnost. Sama želja za njim kuži srce.
  • Elrond

• Ako bi iko od Mudrih ovim Prstenom zbacio Gospodara Mordora, upotrebljavajući njegove sopstvene mađije, on bi postavio sebe na Sauronov presto, i još jedan Mračni Gospodar bi se pojavio. A to je drugi razlog zbog koga Prsten treba da bude uništen: dok god je on na svetu, predstavljaće opasnost čak i za Mudre. Jer ništa nije zlo na početku. Čak ni Sauron to nije bio. Ja se plašim da odnesem Prsten da ga sakrijem. Neću da dotaknem Prsten ni da rukujem njime.
  • Elrond

• Očajanje je samo za one koji vide kraj bez ikakve neizvesnosti. Mi to ne vidimo.
  • Gandalf

• Neka ludost bude naš ogrtač, veo ispred očiju Neprijatelja! Jer on je veoma mudar, i meri sve na vagi svoje zlobe. Ali jedina mera koju on zna jeste želja, želja za moći; i tako on prosuđuje sva srca. U njegovo srce ne ulazi misao da će ga se iko odreći; da imajući Prsten, mi možemo želeti da ga uništimo. Ako to želimo, pokvarićemo mu račune.
  • Gandalf

• Ovaj poduhvat mogu pokušati slabi sa isto onoliko nade koliko i jaki. A ipak, takav je često tok događaja koji pokreće točkove sveta: male ruke ih pokreću zato što moraju, dok su oči velikih drugde.
  • Elrond

• Pomišljao sam da stavim: i on je živeo srećno zauvek potom, do kraja svojih dana. To je dobar završetak, ništa gori zato što je upotrebljavan i ranije. Sada ću morati to da izmenim: ne bi se reklo da se obistinjuje.
  • Bilbo

• „Ja ću odneti Prsten,” reče on, „iako ne znam put.”
  • Frodo

• Ovo je čas naroda Okruga, kada se oni dižu sa svojih tihih polja da potresu kule i savete Velikih. Ko je od svih Mudrih mogao to da predvidi? Ili, ako jesu Mudri, zašto bi oni očekivali da to znaju, dok čas ne kucne?
  • Elrond

Prsten ide na jug

• „Neveran je onaj koji kaže zbogom kada se put zamrači,” reče Gimli.
  „Može biti”, reče Elrond, „ali neka se ne zaklinje da će hodati tamom onaj koji nije video spuštanje noći.”
  „Ipak, zadata reč može ojačati uzdrhtalo srce”, reče Gimli.
  „Ili ga slomiti,” reče Elrond.

Putovanje kroz tamu

• Konačno Frodo progovori. „Ja ne želim da idem”, reče on, „ali isto tako ne želim da odbacim savet Gandalfov. Molim da ne bude glasanja dok to ne prespavamo. Gandalf će lakše dobiti glasove na svetlosti jutra nego u ovoj hladnoj tmini. Kako vetar zavija!”
  Na ove reći svi zapadoše u ćutanje i misli. Slušali su vetar kako sikće između stenja i stabala, i čulo se zavijanje i jadikovanje oko njih u praznim prostranstvima noći.

  Odjednom Aragorn skoči. „Kako vetar zavija!” zavika on. „On zavija vučjim glasovima! Varge su došle zapadno od planina!”

Most Kazad-duma

Ti ne možeš proći. Mračna vatra neće ti koristiti, plamene Juduna. Vrati se u Senku! Ti ne možeš proći!

• No, no! To je okončano! Učinio sam sve što sam mogao. Ali naišao sam na sebi ravnog i skoro sam bio uništen. Ne stojte tu! Produžite!
  • Gandalf nakon svog kratkog, prvog sukoba sa Balrogom iz Morije

• „Ti ne možeš proći”, rekao je on. Orci su stajali nepomično, i mrtva se tišina spustila. „Ja sam sluga Tajne Vatre, rukovalac plamena Anorovog. Ti ne možeš proći. Mračna vatra neće ti koristiti, plamene Juduna. Vrati se u Senku! Ti ne možeš proći!”
  • Gandalf se suočava sa Balrogom iz Morije

• Sa užasnim krikom Balrog se sunovrati, i njegova senka zaroni dole i iščeze. Ali dok je padao on zavitla bičem, i remenje ošinu, i omota se oko Čarobnjakovih kolena vukući ga do ivice. On se zatetura i pade, hvatajući se uzaludno za kamen, i skliznu u ambis. „Bežite, vi budale!” povika i nestade.
  • Gandalf tokom pada u provaliju ispod mosta Kazad-duma

Lotlorijen

• Ni u čemu moć Mračnog Gospodara nije očitija nego u otuđivanju koje deli sve koji mu se još suprotstavljaju.
  • Haldir

• Svet je zaista pun opasnosti i u njemu je mnogo mračnih mesta; ali još ima mnogo lepoga i, mada je u svim zemljama ljubav sada izmešana s bolom, ona možda tim biva i veća.
  • Haldir Družini

• Mislio sam da su Vilovnjaci svi za mesec i zvezde, ali ovo je vilovnjačkije od svega što sam čuo da se kazuje. Osećam se više kao da sam iznutra u nekoj pesmi, ako shvatate šta mislim.
  • Sem Frodu

• Dok se Frodo spremao da ga sledi, stavio je dlan na drvo pokraj lestava: nikada ranije nije bio tako iznenadno i tako prodorno svestan dodira i sastava kore drveta i života ispod nje. On je osećao uživanje u opipu drveta, ne kao šumar i ne kao drvodelja; bilo je to uživanje u živom drvetu samom po sebi.

Ogledalo Galadrijelino

Prošla sam probu... Ja ću se umanjiti i otići na Zapad, ostaću Galadrijela.

• „Ne zbori zla o ledi Galadrijeli!” reče Aragorn strogo. „Ti ne znaš šta govoriš. Nema u njoj ni u ovoj zemlji nikakva zla, sem ako ga čovek ne donese ovamo sam.”

• Posao što se nikad ne načne je onaj što mu treba najduže da se dokrajči.
  • Sem ponavlja izreku svog „starog”

• Ja neću da vam dajem savet; da govorim da činite ovo ili da činite ono. Jer ne mogu vam ja koristiti ni u činjenju, ni u nalaženju načina, niti u biranju pravaca, nego samo u znanju onoga što je bilo i što jeste, i, delom, onoga što će biti.
  • Galadrijela

• Možeš nešto saznati, bilo ono što vidiš lepo ili ružno; to može biti korisno, a može i ne biti. Videti je podjednako dobro i opasno.

• „A šta vi želite?” reče on konačno.
  „Ono što treba da bude”, odgovori ona.
  • Frodo i Galadrijela

• Ja ne poričem da je moje srce veoma želelo da traži to što ti nudiš. Mnogo dugih godina premišljala sam šta bih ja mogla da učinim ako bi Veliki Prsten dospeo meni u ruke, i gle! donet je meni nadohvat. Zlo koje je bilo zamišljeno pre mnogo vremena dela na mnoge načine, bilo da Sauron stoji ili pada. Zar bi to bilo plemenito delo što služi na čast Prstenu kad bih ga ja oduzela, silom ili strahom, od svoga gosta?
  „A sada to konačno dolazi. Ti hoćeš da mi daš taj Prsten od svoje volje! Na mesto Mračnog Gospodara hoćeš da postaviš jednu gospodaricu. A ja neću biti mračna, nego lepa i strašna kao Jutro i Noć! Užasna kao Oluja i Munja! Snažnija od temelja zemlje. Svi će me voleti i očajavati!”
  Ona diže glavu, a s prstena koji je nosila izbi svetlost koja obasja samo nju a sve drugo ostavi u tami. Stajala je pred Frodom čineći se sada visoka van svakog merenja, i lepa nepodnosivo; strašna i uzvišena. Onda pusti ruku da padne, i svetlost iščeze; iznenada, nasmeja se ponovo i – gle! – umanjila se: vitka vilin-žena, odevena u jednostavno belo, čiji je nežni glas bio mek i tužan.
  „Prošla sam probu”, reče ona. „Ja ću se umanjiti i otići na Zapad, ostaću Galadrijela.”
  • Galadrijela

• Zar ti nije Gandalf rekao da Prstenovi daju moć u skladu sa merom svakog posednika? Pre no što bi ti mogao da iskoristiš tu moć bilo bi potrebno da postaneš znatno snažniji, i uvežbaš svoju volju u podvlašćivanju drugih.

Zbogom Lorijenu

• Ali nemoj prezirati predanje koje je došlo iz udaljenih godina, jer često se može desiti da stare žene drže u pamćenju reč o stvarima o kojima je i mudrima valjalo znati.
  • Keleborn

• Rečeno je da je umešnost Patuljaka pre u njihovim rukama nego u jezicima, ipak, to nije istinito za Gimlija. Jer niko mi do sada nije izneo zahtev toliko smeo, a ipak tako učtiv... Ja ne proričem, jer svako proricanje je sada uzaludno: na jednoj strani leži tama, a na drugoj samo nada. Ali, ako nada ne propadne, onda ja kažem tebi, Gimli sine Gloinov, da će se tvojim rukama prelivati zlato, a ipak nad tobom zlato neće imati vlasti.
  • Galadrijela

• Reci mi, Legolase, zašto sam pošao na ovaj Poduhvat? Malo sam ja znao gde leži glavna opasnost. Istinito je Elrond govorio rekavši da ne možemo predvideti šta se može susresti na našem putu. Muke u tmini bile su opasnost koje sam se plašio, a to me nije zadržalo. Ali ja ne bih pošao da sam znao opasnost od svetlosti i zadovoljstva.
  • Gimli

• Sećanje nije ono što srce želi. Ono je samo ogledalo, belo i jasno kao Keled-zaram. Ili bar tako govori srce Patuljka Gimlija. Vilovnjaci mogu stvari videti drugačije. A zaista sam čuo da je za njih sećanje više nalik svetu jave nego snu. Nije tako za Patuljke.
  • Gimli

Velika reka

• „Vreme ne zastaje nikada”, reče on, „ali promena i rastenje nisu u svim stvarima i mestima isti. Za Vilovnjake svet se kreće, i kreće se veoma brzo i veoma sporo. Brzo, jer oni sami se malo menjaju a sve drugo proleće: to je bolno za njih. Sporo, jer oni ne računaju godine što protiču, ne za same sebe. Doba koja prolaze samo su talasići večno ponavljani u dugom, dugom toku. A ipak sve stvari pod suncem moraju se konačno istrošiti do nekog kraja.”
  • Legolas

Raspad Družine

• „Ojs, Seme Gemdži!” reče on glasno. „Tvoje noge su suviše kratke, pa upotrebi glavu!”

• Ne vredi pokušavati bekstvo od tebe. Ali ja sam zadovoljan, Seme, ne mogu ti reći koliko zadovoljan. Hajde! Jasno je da je bilo suđeno da idemo zajedno. Mi ćemo otići, i neka bi ostali našli bezbedan put.
  • Frodo

Vidi još

• Gospodar prstenova
  • Dve kule
  • Povratak kralja
• Silmarilion
• Hobit

Spoljašnje veze

• Družina prstena − Dž. R. R. Tolkin