Duško Trifunović

Duško Trifunović (13. septembar 1933 — 28. januar 2006) bio je srpski književnik, pesnik i televizijski autor.

Citati

„Nostalgiju sam izbacio iz upotrebe. Riječ nostalgija znači – povratak bolu.”

„Kada sam došao u Sarajevo 1958, bilo je u njemu sedamdeset hiljada stanovnika. Kada sam morao da odem, bilo je 570 000 duša. Znači, pola miliona ljudi je došlo da vidi šta ja to radim.”

„Šta bi dao da si na mom mestu, da te mrze a da ti se dive?”

„Pokušavao sam biti kao ostali. Onda sam video da mi nije potrebno. Biti kao drugi znači završiti svoj posao.”

„Žene su pogonsko gorivo za misleće ljude. Jedina prava ljubav je između muškarca i žene.”

„Naša se ljubav sastoji u tome da svoju ženu ne damo drugome.”

„Nisam ja toliko glup da bih maštao. Znam da je nešto što nas zavodi u stranu isto kao istina. Mi istinu govorimo samo kada nemamo mašte.”

„Čim čovek počne da postoji, očito je da ga uskoro neće biti. Da će umreti.”

„Sav život je umiranje, čime se rodimo započinjemo borbu za opstanak, počevši od malih boginja pa do trenutka kada osetimo potrebu da to, šta je bilo „između”, nekom dragom poverimo, ostavimo saznanje.”

„Ovde ljudi sirotinjski posmatraju život. Uvek se tražio to od čega će se živeti.”

„Jednom svetu jedan pesnik jedne vrste sasvim je dosta.”

„Nacija je neka francuska izmišljotina koja nam je poturena da bismo bili stoka.”