Karl Marks

„Vlasnici kapitala i biznisa kod radnika će podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tome da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdržljivosti... I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka, koje će morati biti nacionalizovane, a država će onda krenuti putem koji vodi u komunizam...”

— Karl Marks, Kapital (1867)

• Filozofi su svet samo različito tumačili, ali radi se o tome da se on izmeni. (XI. teza o Feuerbachu)
• Darvin je privukao pažnju na istoriju prirodne tehnologije itd., na stvaranja biljnih i životinjskih organa kao instrumenata za proizvodnju u životu biljaka i životinja. Zar istorija stvaranja organa društvenog čoveka, koji čine materijalnu osnovu svake pojedine društvene organizacije, ne zaslužuje jednaku pažnju? I zar ne bi ovu bilo lakše napisati, jer kako Viko kaže, istorija ljudi razlikuje se od istorije prirode po tome što smo onu pravili mi, a ovu nismo? Tehnologija otkriva aktivan stav čovekov prema prirodi, neposredan proces proizvodnje njegovog života, a s tim i društvene prilike u kojima živi i društvene predstave koje iz njih izviru. Čak je i svaka istorija religije nekritična ako ne uzima u obzir ovu materijalnu osnovu. Zaista je mnogo lakše putem analize naći zemaljsku suštinu religioznih maglovitosti, nego obratno, iz datih određenih stvarnih životnih prilika izvesti njihove verske idealizovane oblike. A ova poslednja metoda je jedino materijalistička, dakle, naučna. Mane apstraktnog prirodno-naučnog materijalizma, koji isključuje istorijski napredak, opažaju se na apstraktnim ideološkim predstavama njegovih prvaka čim se usude izaći iz svoje stručnosti. (Kapital)
• Kao vrednosti, sve su robe samo određene mere vremena opredmećenog rada. (Kapital)
• Način proizvodnje materijalnog života uslovljava proces društvenog, političkog i duhovnog života uopšte. Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest. (Prilog kritici političke ekonomije)
• Pariska komuna bila je, u suštini, vladavina radničke klase, proizvod klasne borbe, proizvođača protiv prisvajačke klase, konačno pronađen politički oblik u kojem se moglo izvršiti ekonomsko oslobađanje rada. (Građanski rat u Francuskoj)
• Pošto je profitna stopa "stimulans kapitalističke proizvodnje", njen pad usporava stvaranje novih nezavisnih kapitala i pokazuje se kao pretnja za razvoj kapitalističkog procesa proizvodnje, zapravo podstiče hiperprodukciju, špekulaciju, krize, višak kapitala istovremeno s viškom stanovništva. (Kapital)
• Prva granica kapitalističke proizvodnje jeste sam kapital, jeste to, što se kapital i samooplođivanje njegove vrednosti ispoljavaju kao polazna i završna tačka, kao pobuda i svrha proizvodnje; što je proizvodnja samo proizvodnja za kapital, a ne obrnuto, da su sredstva za proizvodnju naprosto sredstva za sve širi životni proces za društvo proizvođača. (Kapital)
• Religiozni odraz stvarnog sveta može se izgubiti tek onda kad odnosi praktičnog svakodnevnog života budu iz dana u dan pokazivali ljudima prividno razumne odnose među njima i prema prirodi. (Kapital)
• Revolucijama je zapravo potreban jedan pasivan elemenat, materijalna osnova. Teorija se ostvaruje u jednom narodu samo ukoliko odgovara ostvarenju njegovih potreba. (Kritika Hegelove filozofije države i prava)
• Sa stalnim opadanjem broja kapitalističkih magnata koji nasilno prisvajaju i monopolizuju sve prednosti tog preobraženog procesa raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali i revolt radničke klase koja stalno nabujava i koju sam mehanizam kapitalističkog procesa proizvodnje školuje, ujedinjuje i organizuje. Kapitalov monopol postaje okov za način proizvodnje koji je s njim i pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podruštvljaljanje rada dostižu tačku na kojoj više ne mogu podnositi kapitalističku ljusku i razbijaju se. Kuca posljednjiu čas kapitalističkog privatnog vlasništva. Eksproprijatori bivaju eksproprirani. (Kapital)
• U akcionarskim je društvima funkcija odvojena od vlasništva kapitala, a kao posledica toga i rad je potpuno odvojen od vlasništva sredstava za proizvodnju i od viška vrednosti. Ovaj rezultat najvišeg razvitka kapitalističke proizvodnje je nužan momenat prelaza radi pretvaranja kapitala u vlasništvo proizvođača, ali ne više kao privatnog vlasništva pojedinačnog proizvođača, kao neposrednog društvenog vlasništva. Osim toga, to je momenat prelaza na pretvaranje svih funkcija koje su u procesu reprodukcije još povezane sa vlasništvom kapitala, u jednostavne funkcije udruženih proizvođača, u društvene funkcije. (Kapital)