Ludvig Vitgenštajn

Ludvig Vitgenštajn (26. aprila 1889 — 29. aprila 1951) bio je austrijsko-britanski filozof poreklom iz Austrije koji je prvenstveno radio u poljima logike, matematičke filozofije, filozofije duha, i filozofije jezika.

Ludvig Vitgenštajn (1929)

Citati

uredi

„Da ljudi nisu pravili gluposti, ni ništa pametno ne bi se uradilo.”


„Filozofija je borba protiv opčinjenosti naše inteligencije pomoću našeg jezika.”


„Moj rad se sastoji iz dva dela: od onog koji je ovde i od svega što nisam napisao. I upravo ovaj drugi deo je važan.”


„Moglo bi se napisati ozbiljno i dobro filozofsko delo koje se sastoji isključivo od šala.”


„Ne znam zašto smo ovde, ali sam prilično siguran da to nije zato da bismo uživali.”


„Nemojte se mešati u delimične probleme, već uvek bežite tamo gde postoji slobodan pogled na ceo jedan veliki problem...”


„Moja poteškoća je samo – ogromna – teškoća u izražavanju.”


„Jedna od glavnih veština filozofa je da se ne zaokuplja pitanjima koja ga se ne tiču.”


„Ono što se uopšte može reći može se reći jasno, a ono o čemu ne možemo da pričamo moramo prećutati.”


„Izvesno, moguće, nemoguće: ovde imamo prvu indikaciju skale koja nam je potrebna u teoriji verovatnoće.”


„Smrt nije događaj u životu: mi ne živimo da bismo doživeli smrt. Ako uzmemo da večnost ne znači beskonačno vremensko trajanje već bezvremenost, onda večni život pripada onima koji žive u sadašnjosti. Naš život nema kraja samo na način na koji naše vidno polje nema granica.”


„Moje su propozicije ovako razjašnjene: onaj ko me razume konačno ih prepoznaje kao besmislene, kad se kroz njih popeo, na njih, preko njih... Mora, da tako kažem, da baci merdevine...”


„Teškoća u filozofiji je reći ništa više nego što znamo.”


„Frejzerov prikaz magijskih i religioznih pogleda na čovečanstvo je nezadovoljavajući; čini da ovi pogledi izgledaju kao greške.”


„Svako objašnjenje je ipak hipoteza.”


„Ono što se mora prevazići nije teškoća intelekta već volje.”


„Filozofski problemi se mogu uporediti sa bravama na sefovima, koje se otvaraju biranjem određene reči ili broja, tako da nikakva sila ne može otvoriti vrata dok se ne pogodi samo ova reč, a kada se udari u nju, svako dete može da ih otvori.”


„Izgovaranje reči je kao udaranje note na tastaturi mašte.”


„Kad bi lav mogao da govori, mi ga ne bismo mogli razumeti.”


„Ako znate da je ovde jedna ruka, mi ćemo vam dati sve ostalo.”


„Ono čega se čvrsto držim nije jedan predlog, već gnezdo predloga.”


„Znanje se na kraju zasniva na priznanju.”


„Doživite tragediju gde se drvo, umesto da se savije, lomi.”


„Nikada ne ostani na neplodnim visinama pameti, već siđi u zelene doline gluposti.”


„Čovek se mora probuditi da bi se začudio — a možda i narodi. Nauka je način da ga ponovo uspavamo.”


„Da ljudi ponekad ne rade gluposti, ništa inteligentno nikada ne bi bilo urađeno.”


„Način na koji koristite reč „Bog“ ne pokazuje na koga mislite — već na šta mislite.”


„Ne zaboga, boj se da ne pričaš gluposti! Ali morate obratiti pažnju na svoje gluposti.”


„Toliko je karakteristično da upravo kada je mehanika reprodukcije toliko poboljšana, sve je manje ljudi koji znaju kako treba svirati muziku.”