Majski prevrat

државни удар 29. маја (11. јула) 1903. у Србији

Majski prevrat je bio državni udar i vojni puč u kom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica Draga, čime je prekinuta loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka.

Citati

uredi

„Pošto je on (Naumović) poginuo, Milutin Lazarević i ja se vratismo u vestibil, i on poče vezivati dinamitski metak za bravu od vrata koja su vodila u veliku arapsku sobu i bila zaključana, jer nismo znali kuda da idemo. Nismo se ni setili da pitamo Miku (Naumovića) kako se ide do kraljeve spavaće sobe, za slučaj da nas on ma iz koga razloga ne sačeka, kao što se i desilo. Milutin priveza metak, a ja, pošto sam imao palidrvca spremna, upalih ga. Izmakosmo se u stranu, ali fitilj se ugasi. Priđoh i ponovo ga upalih, pa se obojica povukosmo. Nasta tresak. Elektrika se pogasi i nasta zvrjanje svih mogućih zvonaca. Pojurismo u sobu koju smo obili, ali se ćilimi behu upalili. Ko ih je ugasio, ne znam. (Antonije Antić)”


„Noćas su poginuli Kralj Aleksandar i Kraljica Draga. U ovom ozbiljnom i subdonosnom trenutku prijatelji zemlje i naroda sporazumeli su se i obrazovali vladu. Objavljujući ovo srpskom narodu vlada je uverena da će se Narod iskupiti oko nje i pomoći joj da se svuda održi red i bezbednost. Vlada proglašava da od danas stupa u važnost Ustav od 6. aprila 1901. godine, sa zakonima koji su važili do 25. marta ove godine. Narodno Predstavništvo raspušteno Proklamacijom od 24. marta o. g. saziva se u Beograd, za 2. juni ove godine. (Srpske novine)”