Milica Stojadinović Srpkinja

Milica Stojadinović (6. jul 1828 — 25. jul 1878), poznata i po umetničkome imenu Srpkinja, je bila srpska književnica.

Citati

„U Fruškoj gori blizu kod Siona

U zadužbini majke Angeline,
Tu mračnog groba otvaraju s' vrata
Despota Đurđa sužnoga da prime.”

„U polje tužno, u polje pusto,

Velikom grobu sreće i slave,
Junaka dični', carske glave,
Ah, svako Srpče koje se rodi
Srce ga prvo Kosovu vodi...”

„Karađorđe, nad Srbijom zvezdo,

Za kojom je sloboda sinula
Ti si lepo braću osvetio
Birčanina i kneza Aleksu,
I sve druge što su popadali,
Nad grobom im uzdrmao lunu
Te su vrazi pali ’iljadama,
A tebe će ruka Spasitelja
Osvetiti sa srećom Naroda!
To će biti radost tvojoj duši,
I nagrada za smrt mučenika!”

„Čarna goro, što se ne zeleniš,

Srce moje, što se ne veseliš?
Kako će se gora zeleniti
A kako li srce veseliti:
Na zelene grane mraz je pao,
Srce moje teški jad napao:
Ali ide zeleno proleće,
Zelen listak gorici doneće,
Srce moje ničem se ne nada,
Svaka ovde izdala ga nada,
Do što oči po nebesi blude
Da tu milu nadeždu probude:
’Ladna da je na izmaku zima
Koja svojim oblakom prikriva
Mili mi rod, i njegove nade,
Da proleće koje ide sade
Nosi Srbu osmejak zorice
I on tužno da razvedri lice.”