Milutin Milanković

Milutin Milanković (28. maj 1879 — 12. decembar 1958) je bio srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar.

Milutin Milanković (1924)

Citati

• „Kao što munja u tamnoj noći obasja putniku ceo horizont pred njim, tako se takvom munjom u mozgu genijalnog čoveka otvaraju u nauci novi vidici i otkrivaju nove oblasti nauke.”

• „U naučničkom pozivu našao sam ugodno utočište jer sam njime bio zaštićen od mnogih trzavica koje su potresale ceo svet. Pod tim krovom uredio sam i opremio svoju naučnu radionicu, pa, lično odvojen od velikog sveta, ali u stalnoj duhovnoj vezi sa njegovim znamenitim naučnicima, izgradio svoju naučnu oblast, svoje neprikosnoveno duhovno imanje. U toj radionici sam proveo, sa kratkim prekidima, četrdeset godina, pišući i publikujući svoja dela.”

• „Svojim zracima Sunce obasjava svoju porodicu, osunčava našu Zemlju i time hrani i njena organska bića. I to osunčavanje Zemlje pokorava se neminovnom zakonu isto tako tačno kao što je Njutnov zakon gravitacije.”

• „Naša atmosfera, o tome nema sumnje, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poljupcem Sunca, često se naoblači i namrgodi, a kadgod huče, besni i zipara.”

• „Kada jednom uloviš krupnu ribu, sitnije ti više nisu zanimljive. Radio sam 25 godina na svojoj teoriji osunčavanja, i sada kada je završena, ostao sam bez posla. Isuviše sam star da počnem rad na novoj teoriji, a teorije veličine kao ova koju sam završio, naprosto ne rastu na drveću.”

• „Kada je pala noć, a na nebu se pojavile zvezde u onom bezbroju koji se viđa samo u slobodnoj prirodi, Dunav je izgledao lepši, tajanstveniji i veličanstveniji no preko dana. A kada ga obli mesečina, bio je čaroban. Bilo je uživanje sedeti u našoj bašti, posmatrati njegove srebrne talaščiće i slušati njihov šum. S one strane njegove mešala se sa tim šumom pesma hora bezbrojnih pevača. To su bile žabe… Rado smo slušali tu muziku. Ona je bila himna životu, prirodi i večnom zvezdanom nebu nad našim glavama.”

• „Već mi je Varićak govorio da u carstvu nauka ima negde nenaseljenih i neobrađenih krajeva izvan ili između gustih naučničkih naselja. Stadoh da razmišljam gde se nalaze ti sasvim ili nedovoljno obrađeni krajevi da bih onde mogao steći svoj skromni naučnički posed, a možda i celo vlastelinstvo.”

• „Astronomska nauka po pitanju Zemljine istorije može da uradi još nešto što nijedna druga nauka nije u stanju. Geologija i druge deskriptivne nauke mogu konstatovati samo ono što je već bilo, a astronomija može da nam kaže i ono što će se dogoditi. Pa kao što je ona u stanju da predvidi sva pomračenja sunca koja će se u toku idućih vekova dogoditi, tako mogu ja, već sada, na temelju astronomskog računa da predvidim da će u toku narednih 26. 100 godina leta bivati u našim krajevima postepeno toplija. Tako će godine 28. 000, 55o severne geografske širine primati za vreme letnje polugodine istu količinu sunčeve toplote, što je danas prima 52o severne geografske širine. Uzmemo li, dakle, u obzir da vinova loza danas uspeva u Njemačkoj upravo do 52o severne geografske širine, to sleduje da će ona u to doba moći uspjevati do 55o, tj. do samoga mora i do danske granice”