Nada Marinković (Karlovac, 25. novembar 1921 — Beograd, 17. oktobar 1998) bila je jugoslovenska novinarka, književnica, članica Udruženja novinara Jugoslavije, Udruženja književnika Jugoslavije, počasni član Udruženja književnika Indonezije i kmerskih pisaca (Kambodža), kao i članica Evropskog društva kulture.
„
|
Usamljenost – to je poslednje utočište, tvrđava onih koji nemaju hrabrosti da prime nove obmane.[1]
|
”
|
„
|
Zamršeno klupko-život! Ništa nije izvesno. Kažu da su planovi-snovi razboritih ljudi, ali nema sigurnih planova uprkos razboritosti; ne znaš šta je iza okuke, kakvo jutro će osvanuti... Kako da shvatimo svemir, kako da shvatimo svet, kada nismo u stanju da shvatimo ni sami sebe?! Ipak, vidiš, to VREME STRASTI jedino je što u našim životima zaista vredi. Bar zakratko uspinješ se na vrhove, koračaš po oblacima, dotičeš zvezde i u samom si vrlu života. Ali, to penušanje, ta tačka ključanja, taj krajnji uzlet-ne mogu da traju![2]
|
”
|