Patnja
„ | Sve što se oseća je unutar patnje.[1] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mukotrpne, sva su bića lišena vlastitog svojstva. Mudrac kada to uvidi, odvraća se od patnje. To je put pročišćenja.[2] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Sada kao i ranije, prosjaci, ja objašnjavam samo patnju i dokončanje patnje.[3] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Rađanje je patnja, bolest je patnja, starost je patnja, biti vezan za ono što se ne voli jeste patnja, rastanak od onog što se voli jeste patnja, ne dobiti ono što se želi jeste patnja.[4] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Patnja nastaje iz žeđi za zadovoljstvima, iz žeđi za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava.[5] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Onaj ko ima ispravno razumevanje nema neizvesnosti niti sumnje da kada nešto nastaje, to samo patnja nastaje i da kada nešto nestaje, to samo patnja nestaje.[6] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Ja kažem da patnja nastaje iz nekog razloga. Taj razlog jeste kontakt. Stoga, kad neki askete i sveštenici tvrde da je svako tvorac vlastite patnje, drugi da je naša patnja tuđe delo, treći da je patnja i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno - u svakom od tih slučajeva nemoguće je da bude doživljena bez kontakta.[7] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Nesigurna je i nepoznata dužina života onih koji su podložni smrti. Život je težak i kratak, bremenit patnjom. Ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt.[8] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Dokle postoji tijelo dotle postoji smrt. Zato, Rado, treba da shvatiš da je tijelo smrt, da je smrtno, da umire, da je bolesno, da je tumor, da je ubojita strijela, da je ponor i izvor patnje. Ko tako shvati, njegovo je shvaćanje ispravno. Isto tako treba shvatiti osjećaje, utiske, izraze volje i svijest.[9] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Naricanjem i plakanjem um ne biva ništa mirniji, već se patnja samo uvećava.[10] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Ako nagomilavate loša dela završavate u okeanu patnje. A zašto? Zato što ono što čovek učini ne nestaje jednostavno u prošlosti. To nas prati, prijanja uz počinioca. Čovek čiji su postupci zagađeni će vremenom bol koji nanosi osetiti i na sebi.[11] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Rahula, kad god se pripremaš da nešto učiniš, treba da pomisliš: “Ovaj postupak koji nameravam da učinim - hoće li on naneti patnju meni, drugima ili oboma? Je li to štetan postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom?” Ako posle takvog ogledanja vidiš da će naneti patnju tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo štetan postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda sasvim sigurno ne treba da učiniš takav postupak. Ali ako posle ogledanja vidiš da neće naneti patnju tebi, drugima, niti oboma, da je to zapravo koristan postupak, sa srećnim rezultatom, srećnim ishodom, onda sasvim sigurno treba da učiniš takav postupak.[12] -Sidarta Gautama |
” |
„ | A ja ću vas, prosjaci, poučiti kako da napustite sve. Poslušajte! Bez potpunog znanja, bez potpunog shvaćanja, bez odustajanja i napuštanja svega nije moguće doseći utrnuće patnje.[13] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Spekulativna gledišta (svet je večan, svet nije večan, svet je beskonačan, svet je konačan, duša i telo su isto, duša i telo su različito, posle smrti Oslobođeni postoji, posle smrti Oslobođeni ne postoji…) jesu čitavo šipražje gledišta, džungla gledišta, iskrivljenje, kolebanje, okov gledišta. Ona su opterećena patnjom, jadom, očajem i groznicom, ne vode trežnjenju, hlađenju, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nirvani. Spekulativna gledišta je Oslobođeni odložio na stranu.[14] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Za Plemenite, nestanak ovoga tela smatra se srećom. To je suprotno od onoga kako na to gleda čitav ostali svet. Ono što drugi zovu srećom, to Plemeniti nazavaju patnjom. Ono što drugi nazivaju patnjom, za to su Plemeniti utvrdili da je sreća.[15] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće dostići kraj sveta, gde nema rađanja, starosti, smrti, nestajanja i preporađanja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće okončati patnju a da se ne dosegne kraj sveta, već ukazujem da su upravo u ovom telu, čiji je rast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržani svet, pojava sveta, okončanje sveta i put koji vodi okončanju sveta. Zato mudrac oskudnošću života okončava svet. Mirujući spoznaje kraj sveta i smiruje želju i za ovim i za onim svetom.[16] -Sidarta Gautama |
” |
„ | Ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem i okovanih žudnjom. Toliko ste dugo doživljavali patnju, bol, nesreću i punili groblja. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.[17] -Sidarta Gautama |
” |
Izvori
uredi- ↑ Osamljenje
- ↑ Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji
- ↑ Čedomil Veljačić, Budizam
- ↑ Čedomil Veljačić: Budizam
- ↑ Čedomil Veljačić: Budizam
- ↑ Govor Kaććāna-gotti
- ↑ Govor Upavāni
- ↑ Strela
- ↑ Govor o smrti
- ↑ Strela
- ↑ Govor o Kokaliki
- ↑ Savet Rāhuli u Ambalatthiki
- ↑ Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI
- ↑ Govor Vaććhagotti o vatri
- ↑ Sreća Plemenitog
- ↑ Govor Rohitassi
- ↑ Trava i grane