Petar Luković
Petar Luković (21. januar 1951 — 12. februar 2024) je bio novinar, novinski urednik i rok kritičar.
Citati
uredi„Pretvorio nas je u služinčad, dilere, preprodavce cigareta i benzina, naučio nas da se radujemo jednom obroku dnevno, uspeo da svakog Srbina ponizi i unizi praveći od njega belosvetsku budalu, dozvolili su mu njegovi milionski obožavaoci da nas guzi uzduž i popreko, da svakom novinarskom kretenu iz Portugalije i Poljske moram da objašnjavam kako Srbija nije jednako Milošević i da ima izvesne nade, recimo, za stotinak vekova, da se vratimo u Evropu kojoj smo - kaže SPS - uvek pripadali.”
„Kakve koristi da se vraćamo u prošlost sad, danas, kad Srbija na svim frontovima kreće u reforme, evo, juče je srpski premijer Mirko Marjanović objavio da su Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica spremni da učestvuju u rekonstrukciji vlade u kojoj se trenutno nalaze Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica? Rekonstruišemo postojeće; obnavljamo nepostojeće; idemo u Evropu u koju niko od članova Vlade ne može da ode.”
„Mnogo smo se, dragi Hrvati, razočarali u vas. Verovali smo - ničim izazvani - da nećete promene, da su promene osnovno zlo čovečanstva, da tko menja - taj kenja, da je sigurnost države u kontinuitetu, oh, kako smo se nadali da ćete izdržati na putu istine, da će truth about Croatia polako ali sigurno probijati internacionalne koridore šutnje, da ćete se nježno vezati za Kinu, da ćete izokola voleti Rusiju, da ćete shvatiti veličanstvenu ulogu Iraka... i da nećete dozvoliti da vas kupe za nekoliko milijardi investicija, ulazak u Savet Europe, u OEBS, u sve te fantomske homoseksualno-lezbijsko-neprirodne formacije uperene protiv iskonskog krišćanstva i vere u ličnu masturbaciju.”
„Više u ovoj fucking zemlji nije važno tko je na njenom čelu: Đinđić, Koštunica ili Mira Marković; esencija ludila primerenog očuvanju Srpskih Nacionalsocijalističko-fašističkih Interesa, koliko to god to blesavo izgledalo, jeste suština politike kojoj bi se i Makijaveli divio.”
„Mora se biti radikalan u odbrani svojih ideja i prava i zato sam pravio spiskove novinara koje treba streljati i vešati, kao i one koje tekstove takvih novinara čitaju, pa i njihove porodice i još nerođenu decu.”
„Nije jasno kakve su Tadićeve vizije, sem opšte priče – volim ljude, životinje, decu, sve, mir u svetu.”
„Nije strašno kad ti je Predsednik države nespretan, dešava se; ali je strašno kad ti je Predsednik glup. I kad njegovih šest prstiju izgledaju kao radovanje retardiranog klovna koji nije obavešten da je publika odavno napustila cirkus. Važno je samo da ga supružnik Jeremić nije napustio. [...] Kao devedesetih, u Srebrenici, recimo: brzo, efikasno, organizovano, veselo, muški. Uz večita tri prsta Svetog Trojstva: smrt, lopata, masovna grobnica.”
