Povratak kralja

Povratak kralja (1955) je treći od tri toma Gospodara prstenova, autora Dž. R. R. Tolkina. Sastoji se od Knjige V i Knjige VI.

Knjiga V

Minas Tirit

Sedam zvezda i sedam kamenova i jedno drvo belo.

Ovde se ja zaklinjem na vernost i službu Gondoru, i Lordu i Domostrojitelju Kraljevstva, da govorim i ćutim, da činim i ne činim, da dolazim i odlazim, u oskudici ili obilju, u miru ili ratu, u životu ili smrti, od ovoga časa nadalje, dok me moj Lord ne razreši, ili me smrt uzme, ili se ovaj svet okonča.
- Pipin

Ja to neću zaboraviti, ni propustiti da nagradim ono što je dato: vernost ljubavlju, srčanost počašću, kršenje zakletve odmazdom.
- Denetor

Vlast ni nad kojim kraljevstvom nije moja, ni nad Gondorom niti nad ikojim drugim, velikim ili malim. Ali sve stvari što vrede, što su u opasnosti kako sad svet stoji, one su moja briga. A što se mene tiče, ja neću potpuno promašiti u svom zadatku, makar i Gondor propao, ako išta prođe kroz ovu tminu što će još moći da raste lepo, ili nosi ploda i cveta ponovo u danima što imaju da dođu. Jer i ja sam takođe domostrojitelj. Nisi li znao?
- Gandalf

Plemenit čin ne treba da bude zaprečen hladnim savetom.

Prolazak Sive čete

Ishitreni udarac počesto omaši.
- Aragorn

„Čega se plašiš, ledi?” upita on [Aragorn].
„Kaveza”, reče ona [Jovajna]. „Da ostanem iza rešetaka, dok ih navika i starost ne prihvate, a sve prilike da se učine velika dela nestanu iz sećanja ili želje.”

Smotra rohanska

Veseli je radoznalo gledao tu stranu zemlju o kojoj je čuo mnoge priče za njihovog dugog puta. Bio je to svet bez neba, u kome je njegovo oko, kroz nejasne bezdane senovitog vazduha, videlo samo kose, u večitom uspinjanju, ogromne kamene zidine za ogromnim zidinama, i namrštene litice u pokrovu od magle. Sedeo je koji časak napola sanjajući, slušajući zvuk vode, šapat tamnih drveta, pucketanje kamena, i neizmernu iščekujuću tišinu koja se gnezdila iza sveg zvuka. On je voleo planine, ili je voleo pomisao na njih kako stupaju ivicama priča donetih izdaleka, ali sada je bio prignječen neizdrživom težinom Srednjeg sveta. Čeznuo je da, u kakvoj tihoj sobi pokraj vatre, ostavi napolju tu neizmernost.

Gde volje ne ponestaje, put se otvara.
- Dernhelm (Jovajna)

Opsada Gondora

Ti se zavaravaš. On bi pružio ruku ka toj stvari, i, uzevši je, propao. On bi je zadržao za sebe i, kada se vrati, ti ne bi poznao svoga sina.
- Gandalf

Ti misliš, kako je tvoj običaj lorde moj, samo o Gondoru. A ipak, ima drugih Ljudi i drugih života, i vremena da ih još bude. A, što se mene tiče, ja žalim čak i Njegove robove.

Setimo se da izdajnik može izdati samoga sebe i učiniti dobro koje ne namerava. To može tako biti, ponekad.

Unutra ujaha Lord od Nazgula. Kao ogromna crna prilika spram vatri straga dizao se on, izrastao do neizmerne pretnje beznađa. Unutra ujaha Lord Nazgula, ispod zasvođenog ulaza kojim nikada još nijedan neprijatelj nije prošao, a svi pobegoše pred njegovim licem.
Svi osim jednoga. Tu je, čekajući tih i nepomičan na prostoru ispred Kapije, Gandalf sedeo na Senku: Senku, koji je jedini među slobodnim konjima ovoga sveta izdržao taj užas, nepokretan, nepokolebljiv, kao kakva isklesana prilika u Rat Dinenu.
„Ti ne možeš ući ovamo”, reče Gandalf, i grdna senka zastade. „Idi nazad ambisu pripremljenom za tebe! Idi nazad! Padni u ništavilo koje čeka na tebe i tvoga Gospodara. Idi!”
Crni Jahač zabaci unazad kukuljicu i – gle! – on je imao kraljevsku krunu; a ipak ni na kakvoj vidljivoj glavi nije ona stajala. Crvene vatre sjale su između nje i zaogrnutih ramena, neizmernih i mračnih. Iz nevidljivih usta dođe mrtvački smeh.
„Stara ludo!” reče on. „Stara ludo! Ovo je moj čas. Ne prepoznaješ li Smrt kada je vidiš? Umri sada, i proklinji uzalud!” I s tim rečima on visoko podiže mač i plamenovi pojuriše niz oštricu.
Gandalf se ne pomače. A upravo u tome času, tamo pozadi u nekom dvorištu grada, petao kukuriknu. Prodorno i jasno je on kukurikao, ne brinući se nikako za čarobništvo ili rat, pozdravljajući samo dobrodošlicom jutro koje je na nebu, daleko iznad senki smrti, dolazilo sa zorom.
A kao u odgovor izdaleka dođe drugi ton. Rogovi, rogovi, rogovi. U mračnim bokovima Mindolujna oni mutno odjeknuše. Veliki rogovi Severa divlje su se glasili. Rohan je konačno došao.

Jahanje Rohirima

Napred sad, i ne bojte se nikakve tmine!
- Teoden

Ustajte, ustajte, Jahači Teodenovi!
Grozna dela budite: od ognja i pokolja!
koplje će se tresti, štit će biti rascepljen,
dan je mača, crven dan, pre sunčevog izlaska!
Jašite sad, jašite! Jašite za Gondor!

Bitka Pelenorskih polja

„Odlazi, gnusni dvimerlajku, strvinarski lorde! Ostavi mrtve na miru!”
Neki hladni glas odgovori: „Ne stoj između Nazgula i njegovog plena! Ili on tebe neće pogubiti kada tvoj red dođe. On će te odneti kućama naricanja, izvan sve tmine, gde će tvoje meso biti prožderano, a tvoj zgrčeni mozak biće ogoljen Oku bez kapaka.”
Mač zazvoni pri izvlačenju. „Učini što ti je volja, ali ja ću to omesti, ako mogu.”
„Omesti mene? Ti, budalo. Nikakav živ Čovek ne može omesti mene!”
Tad Veseli ču najčudniji od svih zvukova u tome času. Činilo se da se Dernhelm smeje, a taj zvonki glas bio je kao zvon čelika. „Ali nikakav ja živ Čovek nisam! Ti gledaš ženu. Jovajna sam ja, Jomundova kći. Ti stojiš između mene i moga lorda i srodnika. Odlazi, nisi li besmrtan! Jer živog, ili mračno nemrtvoga, ja ću te zgromiti takneš li ga.”

Moje telo je slomljeno. Ja idem svojim očevima. A čak ni u njihovom moćnom društvu neću sada biti posramljen.
- Teoden

Veliko srce ne može se sprečiti.

Preko polja odjeknu njegov zvonki glas izvikujući: „Smrt! Jašite, jašite na propast i kraj sveta!”

Iz sumnje, iz tame do svanuća dana
Izađoh, pevajući na suncu, vadeći mač.
Beznađu sam jahao ja, i očaju:
Sad besu; sad u propast i crveno veče!

Lomača Denetorova

Uskoro, sve će biti spaljeno. Zapad je propao. On će se sav uzneti u ogromnoj vatri, i sve će biti okončano. Pepeo! Pepeo i dim odneseni u daljinu na vetru!
- Denetor

„Vlast ti nije data, domostrojitelju Gondora, da narediš čas svoje smrti”, odvrati Gandaif. „A samo varvarski kraljevi, pod vlašću Mračne Sile, činili su tako, ubijajući sebe u oholosti i očaju, i ubijajući svoj rod da olakšaju sopstvenu smrt.”

Onda se iznenadno Denetor nasmeja. On stade uspravno, ponovo visok i gord, i koraknuvši brzo nazad do ploče, diže sa nje jastuk na kome je Faramirova glava počivala. Onda, došavši vratnicama, povuče navlaku i – gle! – između šaka je imao jedan Palantir. I kada ga je podigao, učinilo se onima koji su gledali da je ta kugla počela da se žari nekim unutrašnjim plamenom, tako da je mršavo lice Lordovo bilo osvetljeno kao nekom crvenom vatrom, i izgledalo kao izrezano iz tvrdog kamena, oštro od crnih senki, plemenito, gordo, i užasno. Oči su mu bleštale.
„Oholost i očaj!” zavika on. „Mnenja li ti beše da su su Bele kule slepe? Ne, ja videh više no što ti znadeš, Siva Ludo. Jer nada je tvoja puko neznanje. Idi onda i radi na isceljenju! Idi i bori se! Taština. Zakratko možeš trijumfovati na bojnom polju; za dan. Ali protiv Sile koja se sad diže nikakve pobede nema. Do ovoga Grada samo je prvi prst njene šake do sada pružen. Čitav Istok se kreće. A čak i sada te vetar tvoje nade obmanjuje, i nosi uz Anduin flotu sa crnim jedrima. Zapad je propao. Vreme je za odlazak svima koji neće da budu robovi.”

Meni se ne čini da je domostrojitelj koji odano prepusti svoje starateljstvo umanjen u ljubavi ili u časti.
- Gandalf

Tako odlazi Denetor, sin Ehtelionov. I tako odlaze dani Gondora... na dobro ili na zlo, oni su okončani.

Kuća isceljenja

Ruke kralja su ruke iscelitelja, i tako će zakoniti kralj biti znan.

Malo drugih jada sred zlih prilika ovoga sveta nose više gorčine i srama za čovečje srce nego da smotri ljubav jedne gospe tako lepe i hrabre, a koja ne može biti uzvraćena.

To je tako kod mog naroda da upotrebljava površne reči u ovakvim vremenima i govori manje nego što misli. Mi se bojimo da ne kažemo previše. To nam oduzima prave reči kad šala nije na mestu.
- Veseli

Najbolje je voleti prvo ono što ti je blisko, držim; moraš početi negde, i imati nekakve korene, a zemlja je Okruga duboka. Ipak, postoje stvari dublje i više, i nikakav matorac ne bi mogao da obrađuje svoj vrt u onom što on naziva mirom da nije njih, znao on o njima ili ne.

Poslednja rasprava

Imate samo izbor od zala, i smotrenost bi vas savetovala da ojačate uporišta kakva imate, i tamo čekate napad, jer tako će se vreme pre vašeg kraja nešto malo produžiti.
- Gandalf

Ipak, nije naša uloga da vladamo svim plimama ovoga sveta, već da učinimo šta je nama u moći za potporu onim godinama u koje smo smešteni, iskorenjujući zlo na poljima koja mi znamo, tako da oni koji će živeti potom mogu čistu zemlju da obrađuju. Kakvo će vreme oni imati, nije naše da odlučimo.

Ali ljudi su bolji od kapija, a nikakva kapija neće izdržati protiv našeg Neprijatelja, ako je ljudi napuste.
- Aragorn

Ako ovo biva šala, onda je suviše gorka za smeh. Ne, to je poslednji potez u velikoj opasnosti; i za jednu i za drugu stranu on će doneti kraj igre.

Crna kapija se otvara

Neka Gospodar Crne Zemlje istupi! Pravda će biti izvršena nad njim. Jer nepravedno je on digao vojnu na Gondor, i oteo njegove zemlje. Stoga Kralj Gondora zahteva da on okaje svoja zlodela, i ode potom zauvek. Istupite!

jahala je jedna visoka zla prilika, posađena na crnog konja, ako je to bio konj; bio je grdan i užasan, a njegovo lice činila je stravična maska, više nalik na kakvu lobanju nego na živu glavu, a u šupljinama njegovih očiju goreo je plamen. Taj jahač bio je odeven sav u crno, i crna je bila njegova visoka kaciga, a ipak to nije bila nikakva Utvara Prstena nego živ Čovek. Poručnik Kule Barad-dura bio je on, a njegovo ime se ne pamti ni u jednoj priči, jer i on sam ga je zaboravio, i rekao je: „Ja sam Usta Sauronova.”

Imam neke znake koje mi je naloženo da ti pokažem – tebi naročito, ako bi se usudio da dođeš.
- Usta Sauronova

On vam je bio drag, vidim. Ili je, pak, imao nekakav zadatak koji niste želeli da propadne? A jeste. I sada će on trpeti lagana mučenja, godinama duga, i spora koliko načina mogu da nađu naše veštine u Velikoj kuli, i nikada neće biti pušten, osim, može biti, kad bude izmenjen i skršen, tako da može da ti dođe, i ti ćeš videti šta si učinio.

Orlovi dolaze! Orlovi dolaze!
- Pipin

Knjiga VI

Kula Kirit Ungola

Već ga je Prsten kušao, nagrizajući mu volju i razum. Divlje maštarije probudiše mu se u svesti, i on vide Semvajsa Snažnog, Heroja Razdoblja, gde hodi sa Sjaktavim mačem preko pomračene zemlje, a armije se jate na njegov poziv dok maršira da zbaci Barad-dur. A onda se svi oblaci odvaljaše u daljinu, i belo sunce zasja, i, na njegovu zapovest, dolina Gorgorot postade bašta cveća i drveća, i donese ploda. Imao je samo da stavi Prsten i da ga prisvoji i sve bi to moglo biti.
U tome času iskušenja ljubav prema njegovom gospodaru najvećma je pomogla da ga održi u čvrstini; ali, takođe, duboko u njemu živeo je još nesavladan njegov obični hobitski razum: znao je u srži svoga srca da nije dovoljno veliki da nosi takav teret, čak i kad takve vizije ne bi bile puka varka da ga obmane. Jedna mala bašta slobodnog baštovana bila je sva njegova potreba i pravo, ne neka bašta nabrekla do kakvog kraljevstva; i njegove sopstvene ruke da ih upotrebi, ne ruke drugih da im zapoveda.

Zapadne su zemlje suncem obasjane,
s proleća cveće možda diže glave;
stabla možda pupe; vode razigrane;
veselih zeba pesme se jave.
Ili su možda noći bez oblaka,
a bukve što se njišu nose
vilin-zvezda beli dragulj zraka
sred razgranate im kose.
Iako se ovde na kraju puta zbih
pokopan u dubinu tmine,
izvan kula tvrdih i visokih svih,
izvan svake strme planine,
iznad svih senki sunce traje,
i zvezde borave vavek:
ja neću da kažem da Dan ovde staje,
ni zvezdama zbogom zanavek.

„Frodo! G. Frodo moj dragi!” zavika Sem, a suze su ga skoro zaslepljivale. „To je Sem, ja sam došo!” On napola podiže svog gospodara i zagrli ga. Frodo otvori oči.
„Sanjam li ja još?” promrmlja on. „Ali oni drugi snovi bili su grozni.”
„Ne sanjate uopšte, gospodaru”, reče Sem. „Ovo je stvarno. To sam ja. Došao sam.”
„Jedva mogu da poverujem”, reče Frodo... i zavali se nazad na Semove blage ruke, zatvarajući oči kao kakvo dete na počinku kada se strahovi noći rasteraju nekim dragim glasom ili rukom.

„Oni su uzeli sve, Seme”, reče Frodo. „Sve što sam imao. Shvataš li? Sve!... Poduhvat je propao, Seme. Čak i ako izađemo odavde, ne možemo pobeći. Samo Vilovnjaci mogu pobeći. Daleko, daleko iz Srednjeg sveta, daleko preko mora. Ako je čak i ono dovoljno široko da zadrži Senku izvan.”
„Ne, nisu sve, g. Frodo. I nije propalo, ne još. Ja sam ga uzeo, g. Frodo, moleći za vaše oproštenje. I čuvao sam ga. Oko vrata mi je sad, i strašan teret to jeste, aha.”...
„Ti ga imaš?” zadahta Frodo. „Imaš ga ovde? Seme, ti si jedno čudo!” Onda se brzo i čudno njegov ton izmeni. „Daj ga meni!” uzviknu on ustavši, pružajući drhtavu ruku. „Daj ga meni odmah! Ne može biti tvoj!”
„Sve u redu, g. Frodo”, reče Sem, prilično prepadnut. „Evo ga!” lagano on izvuče prsten, i prebaci lanac preko glave. »Ali... naći ćete da je Prsten sad vrlo opasan, i vrlo težak za nošenje. Ako je to premnogo težak posao, ja bi mogo da ga podelim sa vama, može biti?”
„Ne, ne!” zavika Frodo, trgnuvši Prsten i lanac iz Semovih šaka. „Nećeš, ti lopove!”...
„O Seme!” povika Frodo. „Šta sam rekao? Šta sam učinio? Oprosti mi. Posle svega što si uradio. To je ta strašna moć Prstena. Želeo bih da nikad, nikad nije nađen. Ali ne obraćaj pažnju na mene, Seme. Ja moram nositi taj teret do kraja. To se ne može izmeniti. Ti ne možeš da staneš između mene i te kobi.”

Zemlja seni

Tamo, između olupina oblaka iznad nekog tamnog vrhunca visoko u planinama, Sem vide jednu belu zvezdu kako žmirka neko vreme. Lepota njena pogodi ga u srce dok je gledao naviše iz te napuštene zemlje, i nada mu se vrati. Jer, poput koplja, bistra i hladna, probode ga misao da je, na kraju krajeva, Senka samo jedna mala i prolazna stvar: bilo je svetlosti i uzvišene lepote zauvek izvan njenog domašaja.

Gde ima biča ima i volje, golaći moji.

Planina Usuda

„Hodite, g. Frodo!” povika on. „Ja ne mogu njega da nosim namesto vas, ali mogu da nosim vas, i njega isto. Gore sa vama! Hajde, dragi g. Frodo! Sem će vas na krkače. Samo mu reknite kuda da ide, i on će da ide.”

I tako, stopu po stopu, poput malih sivih insekata, gamizali su uz kosu.

„Gadni gossspodar!” siktao je taj. „Gadni gosspodar vara nas; vara Smeagola, golum. On ne sssme ići tim putem. On ne ssme povrediti Prekrassni. Daj to Smeagolu, jesste, daj to nama! Daj nama!”

Odlazi, i ne uznemiravaj me više! Ako me ikada ponovo dotakneš, bićeš sam bačen u Vatru Usuda.
- Frodo Golumu

„Pazite!” uzviknu Sem. „On će da skoči!” On koraknu napred, vitlajući mačem. „Brzo, gospodaru!” prodahta on. „Idite dalje! Idite dalje! Nema vremena za gubljenje. Ja ću se postarati za njega. Idite dalje!”...
„Sad!” reče Sem. „Najzad mogu da se pozabavim tobom!”...
„Ne ubijaj nas”, plakao je on. „Nemoj povrediti nass ssa gnussnim ssurovim čelikom! Pusti nas da živimo, jesste, živimo ssamo malo duže. Izgubljen, izgubljen! Mi sam izgubljen. I kada Prekrasni ode, mi ću umreti, da, umreti u prašinu.” On zagreba pepeo staze svojim dugim bezmesnim prstima. „Prasssina!”prosikta on.
Semova ruka se uskoleba... nije mogao da udari to stvorenje što leži u prašini, napušteno, propalo, krajnje kukavno. On sam je, iako samo za kratko, nosio Prsten, i sada je neodređeno slutio agoniju Golumove usahle svesti i tela u ropstvu toga Prstena, nesposobnih da nađu mira ili olakšanja ikada više u životu...
„Oh, proklet da si, ti smrdljivo stvorenje!” rekao je on. „Idi! Gubi se! Ja ti ne verujem, ni dokle bi mogo da te šutnem, ali gubi se. Inače hoću da te povredim, jeste, gnusnim surovim čelikom.”

„Ja dođoh”, reče on. „Ali sad nisam voljan da učinim to čega radi sam došao. Ja neću taj čin. Prsten je moj!” I on odjednom, navukavši ga na prst, iščeze ispred Semovih očiju.

A daleko odatle, kada je Frodo navukao Prsten i obznanio ga kao vlastiti, i to u Samat Nauru, samome srcu njenoga kraljevstva, Sila u Barad-duru se uzdrma, i Kula zadrhta od temelja do gorde i okrutne krune. Mračni Gospodar bi ga odjednom svestan, i njegovo Oko, probijajući sve senke, pogleda preko ravnice do vrata koja je on sam načinio; i veličina njegove sopstvene ludosti otkri mu se u zaslepljujućem blesku, i sve zamisli njegovih neprijatelja behu mu najzad obelodanjene. Tad njegov gnev blesnu sažižućim plamenom, ali strah njegov se diže kao neizmerni crni dim da ga uguši. Jer on je spoznao smrtnu opasnost, i nit o kojoj mu propast visi.

„Prekrasni, Prekrasni, Prekrasni!” vikao je Golum. „Moj Prekrasni! O moj Prekrasni!” I s tim rečima, dok su mu oči još gledale naviše u likovanju nad njegovim plenom, on zakorači predaleko, zavitla rukama za časak na ivici, a onda sa vriskom pade. Napolje iz dubina dođe njegov poslednji krik Prekrasni, i on nestade.

'Ali sećaš li se ti Gandalfovih reči: Čak i Golum možda ima još nešto da učini? Da nije njega bilo, Seme, ja ne bih mogao da uništim Prsten. Poduhvat bi bio uzaludan, na samom kraju krajeva. Stoga, hajde da mu oprostimo! Jer Poduhvat je uspeo, i sada je sve prošlo. Srećan sam što si ovde sa mnom. Ovde, na kraju svih stvari, Seme.'
- Frodo

Polje Kormalen

„Kraljevstvo Sauronovo je okončano!” reče Gandalf. „Nosilac Prstena obavio je svoj Poduhvat.”

Domostrojitelj i kralj

Ovaj svet je dovoljno pun ozleda i nesreća i bez ratova da ih umnožavaju.

Mnogi su radi da znaju unapred šta će biti postavljeno na trpezu, ali oni koji su se trudili da pripreme gozbu vole da čuvaju svoju tajnu; jer čuđenje čini reči pohvale glasnijima.
- Gandalf

Ovo je tvoje kraljevstvo, i srce onog većeg kraljevstva koje će biti. Treće razdoblje ovoga sveta je okončano, i novo je otpočelo; i tvoj zadatak je da se prihvatiš njegova nastajanja, i sačuvaš što se može sačuvati. Jer, premda je mnogo šta očuvano, mnogo šta sada mora nestati.

Ko sad može reći kako on dolazi ovamo u narečeni čas? Ali ovo je jedno drevno posvećeno mesto, i, pre no što su kraljevi malaksali, i Drvo svenulo u dvorištu, jedan plod je morao biti zasađen ovde. Jer rečeno je da, premda plod Drveta retko dolazi do zrelosti, ipak život u njemu može ležati usnuo za mnogih dugih godina, i niko ne može predskazati vreme u kome će se on probuditi.
- Gandalf o novom izdanku novog Belog drveta Gondora

Mnogi rastanci

Ja sam kći Elrondova. Ja neću ići s njim sada kada on ode za Luke, jer moj je izbor kao u Lutjene, i, kao ona, tako sam i ja izabrala i slast i gorčinu.
- Aruena

Ti si odabrao Veče; ali moja ljubav je data Jutru. A moje srce predoseća da će ono uskoro otići zauvek.
- Gimli

Iz sumnje, iz tame, do svanuća dana,
jahao je pevajući na suncu, vadeći mač.
Nadu opet razgore, u nadi se okonča;
nad smrt, nad užas, nad Usud uzdignut,
iz gubitka, iz života, na dugu slavu.

[Drvobradi reče:] „Tužno je što se sretosmo samo ovako, na kraju. Jer ovaj svet se menja: ja to osećam u vodi, osećam to u zemlji, i mirišem to u vazduhu. Ne držim da ćemo se sresti ponovo.” A Keleborn reče: „Ja ne znam, Najstariji.” Ali Galadrijela kaza: „Ne na Srednjem svetu, ni dok zemlje što leže pod talasom ne budu izdignute ponovo. Tada, u vrbacima Tasarinana, možda ćemo se sresti u proleće. Zbogom!”

Na povratku kući

Ne postoji pravi povratak. Iako ja mogu doći u Okrug, on neće izgledati isti, jer ja neću biti isti. Ranjen sam nožem, žaokom i zubom, i dugim teretom. Gde ću naći mira?
- Frodo

„Ja sam sa vama sada”, reče Gandalf, „ali uskoro neću biti. Ja ne idem u Okrug. Morate srediti te stvari sami; za to ste obučavani. Zar vi još ne shvatate? Moje vreme je prošlo: nije više moj zadatak da sređujem prilike, ni da pomažem svetu da to čini. A što se tiče vas, moji dragi prijatelji, neće vam trebati nikakva pomoć. Vi ste sada odrasli. Odrasli uistinu veoma visoko; među velikima ste, i nemam više nikakvoga straha za ma koga od vas.”

Čišćenje Okruga

„Ako još čujem nije dopušteno”, reče Sem, „ima da se razgnevim.”

Da se svi razgnevimo skupa, nešto bi se moglo učiniti.
- Robin

Ti nećeš spasti ni Lota ni Okrug samo time što ćeš biti potresen i tužan, moj dragi Frodo.
- Veseli

„Ipak, već sam učinio mnogo šta što ćete naći da je teško popraviti i raščiniti za vaših života. A biće prijatno misliti o tome, i postaviti to spram mojih šteta.”
„Pa, ako je to ono u čemu nalaziš zadovoljstvo”, reče Frodo, „ja te žalim.”

Ne verujte mu! On je izgubio svu svoju moć, izuzev glasa, kojim može još da vas kroti i obmanjuje ako mu dopustite. Ali ja neću da bude ubijen. Beskorisno je odgovoriti na osvetu osvetom: to neće zalečiti ništa.
- Frodo

Oduzeo si mojoj osveti slast, i sada moram otići odavde u gorčini, dugujući tvojoj milosti. Ja mrzim i nju i tebe! Dobro, idem, i neću te uznemiravati više. Ali ne očekuj da ti poželim zdravlje i dug život. Nećeš imati nijedno. Ali to nije moje delo. Ja samo predskazujem.
- Saruman

Sive luke

Još iza ugla možda čeka
Nov put ili tajna kapija neka;
I, mada ih često prođoh do sada,
Dan će konačno doći kada
Će, zapadne od meseca staze skrivene,
I istočno od sunca biti za mene.

Ja sam pokušao da spasem Okrug, i on je spasen, ali ne za mene. To često mora biti tako, Seme, kada su stvari ugrožene: neko treba da ih prepusti, izgubi, da bi ih drugi mogli zadržati. Ali ti si moj naslednik: sve što sam imao ili mogao imati ja ostavljam tebi... Ti ćeš biti gradonačelnik, razume se, dokle god želiš to da budeš, i najčuveniji baštovan u istoriji; i ti ćeš čitati stvari iz Crvene knjige, i održavati u životu sećanje na ovo razdoblje koje je prošlo, tako da se svet seća Velike opasnosti, i voli svoju dragu zemlju tim više.
- Frodo

Pa, ovde konačno, dragi prijatelji, na obalama mora, dolazi kraj našem drugarstvu na Srednjem svetu. Idite u miru! Ja neću reći: ne plačite; jer nisu sve suze zlo.
- Gandalf

A brod izađe na debelo more, i išao je dalje na zapad, dok najzad, u jednoj kišnoj noći, Frodo ne oseti neki prijatan miris u vazduhu, i začu zvuke pevanja što su dolazili preko vode. I onda mu se učini da se, kao u njegovom snu u kući Bombadilovoj, siva kišna zavesa pretvorila sva u srebrno staklo i povukla nazad, i on smotri bele obale, i iza njih jednu daleku zelenu zemlju pod naglim izlaskom sunca.

A Sem skrete ka Uzvodu, i tako dođe nazad uz Brdo, dok se dan okončavao još jednom. I produžio je dalje, i tu je bila žuta svetlost, i vatra je gorela; i večernji obed bio je spreman, i čekalo se na njega. Rozi ga povuče unutra, i posadi ga u njegovu stolicu, i stavi malu Elanor na njegovo krilo.
On udahnu duboko. „Pa, eto me nazad”, reče.

Vidi još

Gospodar prstenova
- Družina prstena
- Dve kule
Silmarilion
Hobit

Spoljašnje veze

Povratak kralja

Povratak kralja − Dž. R. R. Tolkin