Sveti Georgije ubiva aždahu

Sveti Georgije ubiva aždahu je srpska ratna melodrama režisera Srđana Dragojevića, a scenario je napisao Dušan Kovačević na osnovu svoje istoimene pozorišne predstave.

Citati

„O našoj vojsci austrougarske novine pišu na prvim stranama da smo dronjavi opančarski bataljoni. Ismevaju nas. Rugaju se sirotinji jer smo vekovima na njihovim graničnim položajima, u rovovima do guše, kao psi čuvari. Dok se Evropa gradila, zidala, bogatila. Dok je Evropa igrala, pevala. Dok je Evropa pljačkala, otimala i uništavala male i sirote narode kao što je naš. Danas Srbija ima 4 miliona duša. Crna Gora 280.000, a Austrougarska 55 miliona. Oskar Fon Poćorek, sedi u Tuzli, pije konjak i sere da će rat trajati dve nedelje. Rešili su, veli da nas pregaze, pobiju i mrtve na tacni odnesu u Beč 18. avgusta na rođendan cara Franje Josifa. Mi smo dakle po Oskarovom planu mrtvi, jedan od darova koji će obradovati glavatog Josifa. Glavati Josif ima sve lovačke trofeje, iznad kamina mu nedostaju jedino glave opančarskih bataljona. Jedino divljači zvane Srbi. Godinama prete, godinama vrište, kao Srbija mora doživeti čelično kupanje. U životu ništa smrdljivije, poganije nisam čuo od takve pretnje da jedan narod bude okupan čelikom. Zato vam sad ponavljam. Drugi oficiri poštovaće međunarodni dogovor o ratnim zarobljenicima. Ja zarobljenika neću imati! Svi moji zarobljenici biće pobijeni pri pokušaju bekstva. Ko mi na decu krene neće stići da digne ruke da se preda. Dobiće metak po sred čela. Tu!”