Siniša Vučinić
Citati uredi
„Na svaki eventualni napad „crvenih beretki“ odgovorićemo oružjem i, ako treba, preneti sukob u Srbiju, ne smatrajući ga bratoubilačkim ratom, jer komunisti su ionako internacionalisti, zar ne?”
— Vođa mladih rojalista, NIN, 14. avgust 1992.
„„Srpski sokolovi“ su registrovani kao humanitarno udruženje i prisutni su kao oružana jedinica na svim ratištima.”
— komadant „Srpskih sokolova“, NTV Studio B, 1. februar 1993.
„Pravi i istinski izdajnici srpskog naroda su Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka.”
— lider „Srpskog rojalističkog pokreta“, NTV Studio B, 17. februar 1993.
„A ti iz Građanskog saveza ne treba da me se plaše. Ja ih neću dirati. Njih je već Bog kaznio time što ih je stvorio takve kakvi jesu, seksualno impotentne”
— Svet 29. april 1996.
„U slučaju da budu napadnuti srpski ciljevi u Bosni, jedan deo Srpskog rojalističkog pokreta postaje teroristička organizacija koja će u Beogradu vršiti likvidaciju vojnika Un-a. Spremni smo da za jedan srpski život likvidiramo stotinu unproforaca.”
„Demokratija stvara anarhiju, a mi smo za red i rad. Razbićemo i parlament i založiti se za staleške poslanike, pa se tako neće desiti da se neko upiški na fotelji ili zasere za govornicom.”
„Pretnja nije moj metod. Toga se poslednjeg hvatam. Međutim, kada adrenalin krene u glavu, znam i to da uradim. Ugljanin, Rugova, Kasa, Agošton i svi ostali koji rade na razbijanju Srbije moji su neprijatelji i ja im moram pretiti. Naša vlast je suviše blaga. Niko nije dozvolio više slobode nego što je to učinio srpskiSlobodan Milošević. I to je razlog zašto sam mu ja opozicija.”
„Milošević je previše mekanog srca i dobronameran prema svim ljudima. To mu zameram.”
„Kad je u pitanju nacionalni interes, ja zaboravljam monarhiju. Država - iznad svega. Država je polubožanstvo.”
„Milošević je savremeni Pašić, uradio je najviše za srpski narod u njegovoj istoriji.”
„Slobodan Milošević je politički atentiran. Ubila ga je Mira Marković svojim levičarskim idejama.”
„Hteo sam da izvršim prevrat kada su hapsili Miloševića. Bilo je potrebno da se okupi dvesta ili trista hiljada ljudi. Među njima bi sigurno bilo bar pedeset hiljada sa oružijem. Delovi vojske bi nam pružili podršku za to sam imao garancije. Ali, u vrhu SPS-a je došlo do izdaje. Zato je Milošević bio osuđen na dogovor sa Jovanovićem.”
— Ilustrovana politika
„Da je tada sačuvana sloboda Miloševića, koji je bio ključna i glavna karika u lancu izručenja Haškom tribunalu, ceo lanac bi bio sačuvan i ne bi nikada pukao, kao što je definitivno pukao sada.”
— Ilustrovana politika
„Onome ko bi likvidirao Merlin Olbrajt uveren sam da bi se, delovanjem kosmičkih sila, ruka pozlatila.”
— Nedeljni telegraf, 14. mart 2001.
„Kada su mi ponudili milion dolara da organizujem ubistvo Miloševića odgovorio sam da ni za koji novac ne bih ubio Slobu. Kao što ne bih ni Batića, ni Đinđića.”
„Sramota je što je ubijen premijer i meni ga je žao, bez obzira na to što smo bili veliki politički protivnici.”
„Apsolutno je tačno da sam dosledan političar, ali moram da istaknem da ja nijednog Srbina, bez obzira na to koje ideološke orijentacije bio, ne doživljavam kao protivnika. S obzirom na to da sam čovek sportskog duha, ja svoje političke neistomišljenike doživljavam isključivo kao političke rivale.”
— Srpski Nacional, 11. april 2005.
„Činjenica je da sam svojim uznemiravanjem javnosti, svojevremeno rasplamsao vatru, a zatim upotrebio i neke svoje kapacitete, te, i zahvaljujući meni, između ostalih, Vasićev i Koraćev prijatelj Zoran Đinđić, više nije živ, a potrudiću se da svojim kapacitetom doprinesem da i Vasić i Korać, uskoro prave društvo, njihovom miljeniku Zoranu Đinđiću.”
— Pismo poslato političaru Žarku Koraću i novinaru Milošu Vasiću (Srpski četnički pokret Republike Srpske, 28. jul 2009.
„Na hiljade provokativnih pitanja i hiljade izmišljotina na moj račun o navodnim zločinima ja sam samo rekao da, ako je neko pravio zločine na teritoriji bivše SFRJ, to nisu Srbi već Đinđićevi ljudi. Đinđić je bio ratni zločinac, on je imao dobrovoljce poput Ljubiše Savića Mauzera, koga su ubili u kriminalnom obračunu u Bjeljini. Pričali su da sam za vreme Đinđića hapšen, a nisu pričali da sam u „Sablji proveo određeno vreme u zatvoru, ni kriv ni dužan.“ Priznajem da sam uznemirivao javnost, da ako se Đinđić ne preda sam, narod će ga kazniti. Za raspirivanje mržnje da se ubije Đinđić jesam kriv i ponosan sam na to. On je poslao mog prijatelja Miloševića na klanicu da ga tamo ubiju.”
— Kurir, 30. jul 2009.
„Tačno je da sam poslao telegram povodom smrti Vasića. Meni je deset ljudi reklo da je Vasić preminuo, pošto sam Republici Srpskoj i imam svedoke za to. Bez ikakve ironije sam poslao saučešće, a policija to može da shvati kako hoće. Da bih pokazao nešto najljudskije, ja sam izjavio saučešće za čoveka koga uopšte ne volim. Bogu hvala da je čovek živ.- (Kurir, 30. jul 2009.”
„Najradije bi nam, pošto-poto, podmetnuli nekakve fašistoidne namere, ali ta smešna priča je prošla. Hoću da naša deca znaju da je Tito 1942. godine pregovarao o saradnji sa Nemcima i Ustašama u Vakufu. U mirnodopsko vreme četnici su uvek bili humanitarna organizacija koja je brinula o porodicama i deci stradalih saboraca i siromašnog stanovništva. Našu omladinu bi trebalo da edukuje gorostas srpstva (Vojislav Šešelj), mi čekamo njegov povratak, a do tada nam ostaje samo da učimo iz njegovih knjiga, naročito iz moje omiljene „Ideologija srpskog nacionalizma“.”
— Povodom osnivanja Srpskog četničkog pokreta u Republici Srpskoj (Glas Javnosti, 2009.)[1]
„Ja nikome nikada nisam pretio. Nisam čovek mržnje. Mogu da prezirem, kao što mogu da volim, ali ne mogu da mrzim.”
— Nakon presude od 6 meseci uslovno povodom pretinji Koraću i Vasiću (TV FOKS, 17. oktobar 2009.
„Šešelj je oduvek bio moj politički idol i ličnost koju sam u određenom periodu smatrao i političkim takmacom. Želim da nastavim ideologiju srpskog nacionalizma i političku doktrinu doktora Vojislava Šešelja.”
— Pristupanje srpskoj radikalnoj stranci, Kurir, 2. oktobar 2008.
„Uvreda je za srpskog vojvodu da nosi jedan pištolj. Imao sam i bejzbolku kojom sam udarao i terao napolje pripadnike DB-a. Nisam pucao u vili „Mir“, nego na Topčiderskoj zvezdi u vazduh da bih rasterao navijače - huligane i otporaše, koji su maltretirali starije ljude. Niko nije pucao iznutra, ali su pucali spolja na nas braća Simović i Kalinić. Imao sam nameru da izazovem građanski rat, ali su me izdali Bane Ivković i ostala bagra iz SPS-a. Branio sam Slobu i Ustav Srbije.”
— Novi postupak povodom dešavanja u vili „Mir“ marta 2001. godine, „Večernje Novosti“, 3. februar 2012.
„Predsednik SNS-a Aleksandar Vučić kao prvi potpredsednik Vlade krenuo je hrabro, odgovorno, odlučno i beskompromisno u borbu protiv ovog zla sa krucijalnim ciljem da državu ne može i ne sme niko pobediti pa ni razni Miškovići i njima slični lopovi iz raznih tajkunskih gnezda. Vučić je uvek bio što i sada dokazuje, čovek koji je protivnik individualističke misli već iskonski pobornik organske misli a to znači državne i narodne misli a danas prvi vojnik svoje države, zato s ponosom svi časni ljudi u Srbiji su danas Vučić Aleksandar.”
— Pristupanje srpskoj naprednoj stranci, 9. decembar 2012.
„Moj kućni prijatelj je Adrijano Galijani (potpredsednik fudbalskog kluba Milan).”
— „TV emisija Pod sjajem zvezda“, 17. januar 2013.