Srpske narodne poslovice

pisana cirilica

A

Tršić, Vukov spomen park

• Ako budeš most, svako će da te gazi
• Ako drugog poštuješ za sebe ne brini.
• Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.
• Ako želiš izgubiti prijatelja, posudi mu novac .
• Ako želiš izgubiti prijatelja, pričaj s njim o politici.
• Ako želiš jezgro, slomi ljusku
• Ako ženu tučeš, svoju sreću tučeš.
• Ako zagrmi na Svetog Iliju, neće biti lešnika
• Ako zahteva napor, nije ga vredno raditi
• Ako znaš šta ti je bilo, ne znaš šta će ti biti.
• Ako imaš mašice, ne hvataj vatru rukama
• Ako ih ne možeš pobediti pridruži im se
• Ako je go, ali je soko.
• Ako je i koliba, naša je.
• Ako je i teško živeti, opet je život sladak
• Ako je na guvnu, nije u ambaru
• Ako je neko lud, ne budi mu drug.
• Ako jedna želja nije zadovoljena to je dovoljan razlog.
• Ako kupuješ često ono što ti ne treba, skoro ćeš prodavati ono što ti treba
• Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
• Ako ne može po konju,
• Ako ne možemo kako hoćemo, a mi kako možemo
• Ako ne počneš, nećeš ni završiti
• Ako ne umije reći, umije leći.
• Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
• Ako odgovaraš na poruku bit ćeš još više naoružan.
• Ako si ti vuk, nijesam ni ja ćuk.
• Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.
• Ako u starosti želiš odmor, moraš u mladosti uneti napor
• Ako hoćeš da pljuneš, pljuni u šaku.
• Ako hoćeš koga da poznaš, podaj mu vlast.
• Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
• Ako si lud,ostani lud
• Ako slepac slepca vodi,obojica će u jamu upasti.

B

Tršić, Vukov spomen park

• Badava je dobro seme kad je rđavo oranje.
• Batina ima dva kraja.
• Bez alata nema ni zanata.
• Bez društva nema junaštva.
• Bez jednoga čoveka može vašar biti
• Bez muke nema nauke.
• Beri želje pokraj sebe!
• Bi se na srebrnoj pari obrnuo.
• Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.
• Bijele ruke tuđ posao miluju.

• Biser ne valja pred svinje prosipati.
• Bježi kud ti je volja, od sebe ne utječe.

• Blago nestade, vrag ostade.
• Blago onom ko se tuđom štetom opameti, a teško onom koji svojom mora
• Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.
• Bog je spor, ali dostižan.
• Bog ne plaća svake subote.
• Bez Boga ni preko praga.
• Bog onda pomaže kad niko ne može.
• Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
• Bogat je onaj koji više proizvede, nego što pojede.
• Bogata je teško darovati, sita gosta još teže častiti.
• Bogatstvo menja čud, retko nabolje.
• Bogatstvo nikad nije sito.
• Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
• Bol se savlada strpljivošću.
• Bolan se pita, a zdravom se daje.
• Bolest na kolima dolazi, a na dlaku izlazi.
• Bolja je poštena smrt nego sramotan život.
• Bolja je svoja proja nego tuđa pogača.
• Bolje da te smrt prijeka digne, nego suza siromaška stigne.
• Bolje i dvared pitati nego jedared zaići.
• Bolje saviti nego slomiti.
• Bolje nepravdu trpiti, nego činiti.
• Bolje obići šumu, nego na prečcu sresti vuka.
• Bolje iz daleka se voleti, nego izbliza mrzeti.
• Bolje poslednji među dobrim, no prvi među zlim.
• Bolje ikad nego nikad.
• Bolje je dobro slušati, nego loše zapovedati.
• Bolje je dobroga služiti, nego rđavu zapovijedati.
• Bolje je i malo s blagoslovom, negoli i dosta s prokletstvom.
• Bolje je imati rđavu godinu, nego rđava susjeda.
• Bolje je ne početi, nego ne dočeti.
• Bolje je neznalica no tvrdoglavica.
• Bolje je nemati, nego otimati.
• Bolje je nešto ne znati nego naopako i zlo znati
• Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
• Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pevati.
• Bolje je svašta jesti, nego svašta govoriti.
• Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoš.
• Bolje je u kolibi pjevati nego u dvoru plakati.
• Bolje je umeti nego imati
• Bolje mršav mir nego debela parnica.
• Bolje prazna kesa nego prazna glava
• Bolje s mudrim orati nego s ludim vino piti
• Bolje se zamjeriti Bogu, no narodu.
• Bolje se ograditi dobrim komšijom nego dobrom ogradom.
• Bolje se od po puta vratiti nego rđavim do kraja ići
• Bolje se s junakom biti, nego s rđom ljubiti.
• Bolje slep očima, nego slep pameću.
• Bolje suv hleb s poštenjem nego kolač s nepoštenjem
• Bolje ukor mudroga,nego hvala ludoga
• Bolje džabe sedeti, nego džabe raditi.
• Bolji je dobar glas nego zlatan pas.
• Bolji je i crn kolač nego prazna torba.
• Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
• Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće.
• Brat je mio ma koje vere bio (kad bratski čini i postupa).
• Brdo se s brdom ne može sastati, a živi se ljudi sastanu.
• Budalu ne treba tražiti, sama se javi.
• Budi dobar, ne budi grobar.

V

Tršić, Vukov spomen park

• Vatra i voda su dobre sluge, ali zli gospodari
• Velike ribe veliku vodu traže
• Veselo srce pola zdravlja
• Veća glava više glavobolje
• Vinograd ne ište molitve, nego motike
• Više valja gram pameti nego oka snage
• Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi
• Više um zamisli nego more ponese
• Vješt goru lomi, a nevješta gora
• Vo se veže za rogove, a čovjek za jezik.
• Voda svašto opere, do crna obraza.
• Vodu koju ćeš pit nemoj mutit.
• Vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi vreme razgrađuje
• Vreme donese sve ko ga dočekati ume
• Vreme je najveći gospodar
• Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada.
• Vuk ne vije što je mesa gladan, nego vije da družinu svije

G

Tršić, Vukov spome park

• Gvožđe reže i drvo i kamen, ali i njega rđa jede.
• Gvožđe se kuje dok je vruće.
• Gde žena buči tu muž muči.
• Gde zlato govori, usta ćute.
• Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
• Gde je mnogo priče malo je rada.
• Gde je sila gospodar, pravda je sluga
• Gde je sloga tu je i pobeda
• Gde je sova izlegla sokola?
• Gde je stida, tu je i poštenja.
• Gde je cvet, tu je i med
• Gde je čija kuća tu je i sredina sveta.
• Gde miš ne cijuče, tu ni pile ne pijuče.
• Gde nije mira, nema ni sreće
• Gde se ništa ne može pomoći lepo je osmehnuti se.
• Gde se pije primakni se, gde se bije odmakni se.
• Gdje nema vola orača, tu nema ni kolača
• Ginu ti što se smeju uoči bitke.
• Glava je starija od knjige.
• Glad je najbolji kuvar
• Glad očiju nema.
• Gladan pas i na gazdu laje.
• Gladnog ne teši, već nahrani.
• Gle Miloša, pope se na plot!
• Govori kao bez vilica.
• Govori u bespuće.
• Gospodskom smijehu i vedru nebu ne valja vjerovati, jer se začas promijeni.
• Gradi ražanj, a zec u šumi
• Gde će kruška nego pod kruškom

D

• Dobro čini ne boj se,zlo čini na daj se.

Tršić, Vukov spomen park

• Da ga zemlja ne vuče sebi, poleteo bi.
• Da ga čoek pošalje po smrt, mogao bi se naživljeti.
• Da je srce tvrđe od kamena opet bi ga rastopilo zlato.
• Da je steći ko što reći, svi bi bogati bili.
• Da je švati ko zjati, i vrana bi košulju nosila.
• Da ne bole, ne b' se rane zvale.
• Da nije vetrova, pauci bi nebo premrežili.
• Da padne na leđa, razbio bi nos.
• Da se prava istina pozna, treba čuti dva zvona.
• Dan se hvali kad veče, a život kad smrt dođe
• Danas vezir, sjutra rezil.
• Danas u zlatu, sutra u blatu.
• Darovni kolač često u grlu zapne.
• Dva loša ubiše Miloša
• Dva lješnika, orahu su vojska.
• Dva puta mjeri, a treći kroj.
• Dvaput zine – triput slaže
• Devojka koja žuri na sastanak već je zakasnila.
• Dobavio se ki ćelav kape.
• Dobar glas daleko ide, a zao još dalje
• Dobar espap lasno kupca nađe.
• Dobar posao se sam hvali
• Dobar čovek uvek ostaje početnik.
• Dobra žena poštuje muža, pa da je kao pevac.
• Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
• Dobra krava se i u štali proda!
• Dobra nije gde se pametni ne slušaju.
• Dobra ovca mnogo ne bleji, ali mnogo vune daje.
• Dobra čeljad uvek posla nađu
• Dobre komšije podižu cenu kući i dobrom imanju.
• Dobro je kašto i pametnu ženu poslušati
• Dobro je lasno zaboraviti, a zlo nikada.
• Dobro je teško videti, a lako se pozna.
• Dobro jelo samo se nudi
• Dobro mi je i boljem se nadam.
• Dobro obrađena zemlja nikad nije jalova
• Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.
• Dobrom konju ne treba mamuza.
• Dobru čoveku sve dobro stoji.
• Dogovorna je najbolja.
• Dok dete ne padne, ne može naučiti da hoda
• Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš.
• Dok je leđa, biće samara.
• Dok je raje i muka, biće i hajduka
• Dok je šiba tanka, treba je ispravljati.
• Dok lipa cveta, prepuna je pčela
• Dok svi kažu 'E vala!' - osta glava ćelava.
• Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
• Dok se muke ne namuči, pameti se ne nauči
• Dokle prosi, zlatna usta nosi, a kad vraća, pleća obraća.
• Dragom često opraštaj, sebi nikad.
• Drvo bez grane i čovek bez mane - ne mogu biti.
• Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka.
• Drž’ se nova puta i stara prijatelja
• Drži se novog puta i starog prijatelja.
• Drugo doba, druge ćudi
• Duboka voda je bistra, a plitka mutna.
• Dug je zao drug

Đ

• Đe brat brata ne voli, tu nema sreće.
• Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju.
• Đe dosta ruka pregne, radnja je brzo završena
• Đe je sreća, tu je i nesreća.
• Đe je tor tu je i mor.
• Đe ko nikne, tu i obikne.
• Đe nema malenog nema ni golemog.
• Đe nije žene, tu nije ni kuće.
• Đe nije mačke, tu miši kolo vode.
• Đe se god sastanu ljudi, ocjenjuju druge, a sebe ne.
• Đe će kruška no pod krušku.
• Đeca su kao rosa.

E

• Ekser drži potkov, potkov konja, konj junaka, junak grad, a grad zemlju.
• Eto mene, eto vas, eto vama rat sa Turcima. Miloš Obrenović
• Eto ti ga,đavole!
• E,džaba ga,vala,bilo!
• E, ta ti valja!
• E,da je baba deda.

Ž

• Žalost i radost se poznaju čoveku po licu
• Žežen kašu hladi
• Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji
• Ženi je najslađi zalogaj - muško srce
• Ženi sina kad 'oćeš a udaj 'ćer kad možeš!
• Ženi sina pa šalji u vojsku
• Ženiti se mlad - prerano je, a star - prekasno je.
• Ženska lepota je njeno oružje
• Žensko je oružje jezik
• Žensko je tuđa sreća
• Ženu i kosu nikome ne daj
• Živ mi Todor da se čini govor.
• Živa glava sve podnese i na sve se navikne.
• Živ bio,srećan bio,kud god hodio!
• Žive ko pas i mačka.
• Živeo i Bog te veselio!
• Živi ko riba na suvom.
• Živi prosto- doživećeš sto.
• Živ mi i zdrav bio!
• Živ mi ti!
• Živ ti ja!

Z

• Za brige je teško čuvati lepe devojke.
• Za zlato rđa ne prijanja.
• Za jedan dobar dan mnogo se zlih pretrpi.
• Za majstorom gora plače.
• Za nevolju babu vode, kad devojke ne nahode.
• Za nevolju i medved igrati nauči.
• Za neprijateljem ako i misliš ne govori zlo.
• Za čisto zlato rđa ne prijanja.
• Zaboravnost je znak lenjosti.
• Zavadio bi dva oka u glavi.
• Zajedničkom konju, grbava su leđa
• Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju
• Zakrvavio očima ko divlji petao.
• Zbori pravo pa sedi gde ti drago
• Zid ruši vlaga, a čovjeka briga
• Zima ne traži ljepote, nego toplote
• Zima ujeda bez zuba
• Zlatan lanac slobodu ne pruža.
• Zlato je čisto i u prljavoj kesi.
• Zlato se u vatri prebira, čovek u nevolji
• Zlo brzo dođe, a polako prođe
• Zlo je ko ne zna a učiti se ne da.
• Zloba jede dušu kao rđa gvožđe
• Zna se zlato i u đubretu

I

• I vrag zna šta je pravo, ma neće, nego kako mu milo.
• I vuk vije jer ga rđa bije!
• I zid ima uši, i plot ima oči.
• I jedan je neprijatelj mnogo, a sto je prijatelja malo
• I kljuse i goveče teži na svoj zavičaj.
• I krme rokne kad mu se čovjek javi.
• I loncem o kamen ili kamenom o lonac, teško loncu svakojako.
• I ljude poslušaj, i svoje pameti imaj.
• I najmudriji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
• I sunce prolazi kroz kaljava mesta ali se ne okalja.
• I crna krava ima bijelo mleko.
• Iver ne pada daleko od klade.
• Ide vreme, nosi breme.
• Iz prazne kuće i miši bježe.
• Iza dažda biće i sunca.
• Izvalila magla panj.
• Izvan očiju, izvan srca.
• Izgoreće slama, ali će i miši sesti gde ne valja.
• Izreke su ukras govora.
• Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
• Imadoh – ne znadoh, izgubih – poznadoh
• Inat babi dušu gubi.
• Inat je zao zanat.
• Inat je nesrećan zanat.
• Ispeci pa reci.
• Ispod Mire sto đavola vire.
• Isteruje mak na konac.
• Istina i žena najlepše su - gole.
• Istina i pravda pobeđuju.
• Istina je da je svaki general posle rata pametan.
• Istina je ono ušta ubediš većinu da veruje.
• Istina uvek najviše boli.
• Istorija je učiteljica života.
• Istorija se ponavlja.
• Istoriju pišu pobjednici. To je razlog što je ona puna neistina!

J

• Ja psu, a pas repu, a rep dlaci: idi dlaka ti si laka.
• Ja tikvu u vodu, a tikva iz vode.
• Jak koren duge mladare pušta.
• Jača su dvojica nego sam Radojica
• Jače je djelo nego besjeda
• Jedan drobi, drugi kusa.
• Jedna glava, hiljada jezika.
• Jedna greška, večna muka.
• Jedna lasta ne čini proleće
• Jedna šugava ovca celo stado ošuga.
• Jedno krivo drvo ceo tovar raspe
• Jedno misli, drugo govori, treće tvori.
• Jednog gleda, dvojica se nadaju.
• Jednom se lebac lomi.
• Jezik je više glava posekao nego sablja.
• Jezik kosti nema, ali kosti lomi.
• Jeftina roba kasu prazni.
• Junakova majka najpre zaplače.

K

• Kad bi se sve pameti iznele na vašar, svak bi se svoje mašio.
• Kad Bog daje ne pitaj čiji je sin.
• Kad vidim onda ću i verovati.
• Kad ideš vuku na čast, povedi psa sa sobom.
• Kad je volje i zlo ide na bolje.
• Kad je glava luda, sve telo strada
• Kad je dobre volje, svega je
• Kad je preša: đe si Peša? kad nije preša: oklen si Peša?
• Kad lažeš, kreću li ti se zubi.
• Kad legneš znači - predao si se.
• Kad lisica pridikuje, pazi dobro na guske.
• Kad mator pas laje, valja videti šta je
• Kad mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati
• Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
• Kad se prase naije, ono korito prevali.
• Kad se prase najede onda korito prevali.
• Kad se slože i slabi su jaki.
• Kad si u kolu, valja da igraš
• Kad sultan nazebe, raja kija.
• Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.
• Kad čoek nema svoga dobra, tuđe zlo premeće.
• Kakav pozdrav onaki i odzdrav.
• Kakav starješina, takva sva opština
• Kako došlo onako i prošlo.
• Ki da se svaka iščešljana uda!?
• Ko besjedi šta hoće, mora slušati sta neće
• Ko rano rani dve sreće grabi.
• Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
• Ko vara na testu, vara na svakom mestu.
• Ko visoko leti, nisko pada.
• Ko voli da radi, dabogda mu se o glavi radilo.
• Ko dva zeca vije, ne ulovi nijednog.
• Ko dete suviše voli, upropasti ga.
• Ko dobro počne, on je na pola radnje.
• Ko drugome jamu kopa, sam će u nju pasti.
• Ko želi da peva, uvek će naći pesmu.
• Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe.
• Ko zavisi od drugog, treba i njegovom psu da se umiljava.
• Ko zna ne zja.
• Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju.
• Ko jarca za rog vuče, njemu je teško.
• Ko je jači taj tlači.
• Ko je mnogo patio, mnogo je i zapamtio.
• Ko jedanput slaže, drugi put mu se ne vjeruje iako istinu kaže
• Ko kasno brazdu zaore u jesen čičak obere.
• Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
• Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.
• Ko lupeža krije, bolji ni on nije
• Ko ljeti hladuje, zimi gladuje
• Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.
• Ko me lani bio, ni sad mi nije mio
• Ko meće prst među tuđa vrata, otkinuće mu
• Ko mnogo zbori - ili mnogo zna ili mnogo laže.
• Ko na zvezde laje, ispašće mu zubi.
• Ko naglo počne, naglo će i završiti
• Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati
• Ko ne čuva tuđe, neće imati ni svoje
• Ko nema sokola i kukavici se veseli.
• Ko nema sreće u sebi neće je naći u svetu.
• Ko neće brata za brata, 'oće tuđina za gospodara.
• Ko nije služio, ne umije ni zapovjedati.
• Ko nosi, ne prosi.
• Ko odgoni mačke, vabi miše.
• Ko pita ne skita.
• Ko pjeva, zlo ne misli
• Ko prati tuđ posao, svoj zaboravlja.
• Ko rakiju večera, vodu doručkuje
• Ko rat želi, kod kuće ga imao.
• Ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju.
• Ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju.
• Ko svoj može biti, tuđ nek ne bude.
• Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi beži od njega.
• Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreja.
• Ko se na tuđim kolima vozi, neće daleko otići.
• Ko se ne muči u mladosti, kuku mu u starosti.
• Ko se ne stidi svoga obraza, neće ni moga.
• Ko se ne brani od gnjida, braniće se od vašiju.
• Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
• Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa.
• Ko se rada boji, taj u bedi živi
• Ko se seli, taj se ne veseli.
• Ko se tuđem zlu veseli, nek se svome nada
• Ko se hvali sam se kvari.
• Ko seje trnje, ne bere grožđe.
• Ko spretnije traži, lakše dobije.
• Ko staro ljubi, danke gubi.
• Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi
• Ko ti iskopa oko? Brat rođeni! Odmah sam mislio čim je tako duboko.
• Ko traži veće, izgubi iz vreće
• Ko tuđ posao gleda, svoj zaboravlja
• Ko će naplesti uzica za tuđih gubica?
• Ko u krčmu ide, tuđu decu hrani.
• Ko u nebo pljuje na obraz mu pada.
• Ko umije, njemu dvije.
• Ko hoće da ga drugi poštuju, valja najpre da se sam poštuje
• Ko hoće časno, ne moze lasno.
• Ko čeka i dočeka.
• Ko šta zagrize, teško ostavlja.
• Koga nije, bez njega se može
• Koga su zmije klale i guštera se boji
• Koga tišti taj i vrišti.
• Kod komšije, trava zelenija
• Koja da dvadeset litara varenike,
• Koja kokoš mnogo kakoće, malo jaja nosi
• Koja se ne rekne, ona se ne čuje.
• Koja se ovca od stada odvoji, vuk će je pojesti
• Koja se često ogleda, slabo kuću nadgleda.
• Koja Crkva ne pomaže, ne valja joj se ni moliti.
• Ko je gotov na smrt, nikad nije rob.
• Ko je junak? Ko nadvlada svoje strasti.
• Koje pseto hoće da ubiju, poviču ~ bijesno je.
• Koji konja slamom hrani, sam kola vuče.
• Koji se hrt silom u lov vodi, onaj zeca ne hvata
• Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa.
• Koliko je nizbrdica onoliko je uzbrdica.
• Koliko ljudi toliko ćudi.
• Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac.
• Kome svijet kroji kapu, onaj ide bez kape.
• Krv nije voda.
• Krivac se i senke boji.
• Krpež i trpež po svijeta drže
• Kupuj prvo suseda, pa posle kuću.
• Kurjak kožom plaća
• Kućni prag je najveća planina.

L

• Lavica jedno okoti ali lava.
• Laje ko pas na zvezde.
• Lako je tuđim kurcem po koprivama mlatiti.
• Lako je zdravome bolesnoga savetovati.
• Lako je iza šest volova gurati plug.
• Lako je ljubav steći, al’ je teško uzdržati
• Lako ti je plitku vodu zamutiti i budalu naljutiti
• Lakše je skuvati željezo nego savladati ženinu tvrdoglavost.
• Lakše je steći nego sačuvati.
• Lakše je šta pokuditi nego moći sam učiniti
• Lasni je kavgu zametnuti, al je teško kavzi dževap dati.
• Lasno je biti s tuđijem dobar
• Lasno je govoriti, al’ je teško tvoriti.
• Lasno je zdravom bolesnog savetovati
• Lasno je pokraj čaša junakom biti.
• Lasno je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
• Lasno je u Dunav kamen baciti, al ga je teško izvaditi.
• Lepu ženu i vinograd pored puta ne treba imati.
• Lovac je da lovi, a prepelici da se čuva.
• Ludi boj biju, a mudri vino piju.
• Ludi se penje da visoko sjede, a kad bude do bjesede, kaje se što onđe sjede.

Lj

• Ljeti od hlada do hlada, a zimi od jada do jada
• Ljubav vera i nada ostavile traga
• Ljubav dugo trpi
• Ljubav za ljubav, sirenje za pare
• Ljubav i sloga nemoguće omoguće
• Ljubav je jedina strast koja ne trpi prošlost, ni budućnost
• Ljubav je lepa ali slepa
• Ljubav je puna meda i jeda
• Ljubav ne traje dugo ako ukloniš svađe.
• Ljubav nema godina: ona se uvek rađa
• Ljubav pametnog zaluđuje
• Ljubav prema istini je glavna i najvažnija crta karaktera. Onaj koji laže - nema karaktera
• Ljubav prema otadžbini ne zna za tuđe granice
• Ljubavna čarolija u pogledu tvom,ti si sreću donijela srcu slomljenom
• Ljubazan ali jedva čeka da mu vidi leđa
• Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe
• Ljudi se najviše muče zbog hleba i ljubavi.
• Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate.
• Ljudi su gusto posijani, ali rijetko niču.
• Ljut čovek ne zadrži prijatelja

M

• Magarac - magarac i pod zlatnim sedlom.
• Mala sjekira veliki dub povali.
• Malena je tica prepelica, al umori konja i junaka.
• Mali Hodža, ispod velikog turbana.
• Mačija igračka - mišija smrt.
• Među ćoravijem, ko ima jedno oko meću ga za Cara.
• Mi o vuku, a vuk na vrata
• Mlado se drvo savija
• Mladost – radost
• Mlati rukom, ko kobila repom
• Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
• Mnogo asova treba dok se istina sahrani.
• Mnogo znati, znači pre vremena ostariti.
• Mnogo zrna gomilu načine.
• Mnogo je mački celo pečenje.
• Mnogo treba vremena da od deteta čovek bude
• Mrav i pčela uče kako se teče
• Mrtvu kurjaku rep mjeri.
• Muka ide po ljud`ma
• Mučno je mudrome među budalama besjediti
• Muči đeca kad stariji govore.

N

• Na jednu glavu ne može se dve kape.
• Na jeziku med, a u srcu jed.
• Na kurjake vika, a lisice meso jedu.
• Na mlađima svijet ostaje.
• Na muci se poznaju junaci
• Na poruke vuk mesa ne ije.
• Na psa koji bježi svako viče
• Na silu se ne može voleti.
• Na sirotnoga svakom je laka ruka.
• Na sokolu je malo mesa.
• Na tuđim leđima lako je breme
• Na ugašenu vatru vode ne sipaj
• Na usamljenost osuđuju prijatelji.
• Navalio ko zima na gola čovjeka.
• Navika je jedna muka al odvika dvije.
• Navika je jedna muka, a odvika dvije muke
• Nad silom sila je pravda.
• Naduri se ko ćuran na bunjištu.
• Najviše se vole ljudi koji imaju iste vrline, najviše se mrze koji imaju iste mane.
• Najgore je kad padneš u njenim očima.
• Najpre ispred svoje kuće počisti.
• Najčešće opeče potajni žar.
• Nalik gajde na muziku
• Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti.
• Napao ko smrt na život.
• Ne boj se onoga kome nisi dobro učinio.
• Ne bojim se smrti nego zla života
• Ne budi otrov da truješ drugog i ne budi med da te drugi poližu.
• Ne valja donde leteti dokle krila ne narastu
• Ne valja jarca za baštovana namestiti
• Ne valja svakoj tici kobac biti.
• Ne viči, ono što te je snašlo nećes tako oterati.
• Ne vjeruj prijatelju za trpezom, nego na vratima od tamnice
• Ne goji se prase uoči Božića
• Ne gori nam pod noktima
• Ne gori obraz od sunca, već od poštenih ljudi
• Ne gori ti pod nogama
• Ne guraj nos u tuđa posla
• Ne da se posranom do potoka
• Ne da se, ali će se dati. Vuk Karadžić
• Ne zna da besjedi, a ne ume da ćuti.
• Ne zaboravljaj na smrt, i ona tebe ne zaboravlja.
• Ne jedu vuci meso po poruci.
• Ne kupuje se sloboda na vašaru
• Ne laje kuja radi sela, nego radi sebe.
• Ne lipši magarče do zelene trave
• Ne može se kriva Drina ramenom ispraviti
• Ne možeš dlanom sunce zakloniti.
• Ne niče sve što se seje
• Ne pada snijeg da pomori svijet, već da svaka zvjerka svoj trag pokaže.
• Ne plaši vuka s' kozijom mješinom.
• Ne sveti se zlotvoru, no čekaj na Boga.
• Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
• Ne treba kvocati, nego jaja nositi.
• Ne trči, ko ždrebe, pred rudu.
• Ne hvataj se u kolo ako ne znaš igrati.
• Nevolja svačemu čoveka nauči
• Neko se za list sakrije, nekoga ni dub da pokrije.
• Nekom i olovo plivje, a nekome i slamka tone.
• Nema većeg zla, od zle pameti.
• Nema zime dok ne padne inje.
• Nema leta dok se ne zakikoće lug.
• Nema ništa nesnosnije od bogate žene.
• Nema tu ćuka, da nije vuka.
• Nemirna savest je i tužilac i sudija u isto vreme.
• Nemogoše pojedoše, a nekće se sve popiše.
• Nemoj, pa se neboj.
• Nepostojan kao Mart mjesec.
• Nepravdu ne vole ni oni koji ju čine.
• Nesta blaga, nesta prijatelja.
• Neće kruška ispod trešnje.
• Neće kuče na kuče.
• Ni vratiša ni platiša.
• Ni najbolji petao ne može da izmeni vreme.
• Nije vuk ničije sreće izio.
• Nije dopušteno sve znati.
• Nije žita bez kukolja ni naroda bez izroda.
• Nije zlato sve što sija.
• Nije nikakva majstorija među dobrima dobar biti.
• Nije svaka muka dovijeka.
• Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
• Nije umrla baba od korbe, već od prazne torbe.
• Nije čovjeku žao na malo nego na nepravo
• Nijedna muka nije dovijeka.
• Nijedno zlo ne prođe neopaženo
• Nikad zao na gorega neće.
• Niko ne zna šta je dobro, samo onaj koji se zla napatio
• Niko ne može natkati mahrama da cijelom svijetu usta poveže.
• Niko ne može tako malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim.
• Niko ne može cijelom svijetu kolača namijesiti
• Niko ne ume da se veseli kao sirotinja.
• Niko nije zadovoljan svojim bogatstvom i nezadovoljan
• Niko sam sebi sudija ne može biti
• Niko se nije naučen rodio
• Niče đe ga ne siju
• Ništa nije lepše od osmeha zaljubljene žene.
• Ništa nije tako loše da ne može biti gore.
• Nov bunar kopaj, u star ne pljuj.
• Nove čizme i nova gospoda najvećma tište
• Novci kad odlaze imaju sto nogu, kad dolaze samo dvije.
• Novci sitno zveče, al' se daleko čuju.
• Nužda nauči i babu igrati.

Nj

• Njegovo jajce nema žumance.
• Njegovo je svako dvožučno.
• Njemu i voda uzbrdo teče.
• Njemu i jare i pare, a tebi brabonjci (izmet ovce).
• Njiva traži radnika a žena neradnika (odmorna čoveka).
• Njiva hoće motiku, a ne molitvu.
• Njega može da voli samo rođena majka.
• Njega ni metak neće.
• Njega se ni vrapci ne boje.
• Njegova je reč i prva i poslednja.
• Njegova kokoška vredi više nego nečiji soko.
• Njegova se poštuje.
• Njemu i Bog gleda kroz prste.
• Njemu ni kesu ni iz kese.
• Njima je obraz iza leđa.

O

• O jarane, bole li te rane?
• O neprijatelju ne govori zlo, nego misli.
• Obećanje, ludom radovanje
• Obilazi ko kiša oko Kragujevca.
• Običan život je jači od mudrih knjiga.
• Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome.
• Ovca je vučije štene dojila i uzgojila.
• Od govneta pita ne biva.
• Od zla gore, a od dobra bolje ima
• Od inata nema goreg zanata
• Od lopova je sigurno što ne dosegne
• Od male iskre velika vatra
• Od mira glava ne boli
• Od pruta biva veliko drvo.
• Od samoće ništa gore nema.
• Od Svetog Ilije, sunce sve milije.
• Ozbiljno odgodimo za sutra.
• Onaj ko te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan.
• Onaj te voli koji te nagoni na plač.
• Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi.
• Oparen kašu hladi
• Osmehni se svakome jutru.
• Osoba kojoj "treba" ljubav poslednja je koja će je dobiti.
• Ostavimo vremenu i našoj rešenosti.
• Oteto - prokleto.
• Otišao da mu vide noge put
• Otkud sam se nadao da me sunce ogrije, otuda me led bije.
• Oštar nož ljuto seče, a oštar jezik i gore.

P

• Pametan lako ide, a brzo dođe
• Pametna glava - stotinu ruku.
• Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim.
• Pijana glava ne nosi barjaka.
• Po glasu ptica, a po šapama se lav poznaje
• Po drugi put lisicu ne uhvati u gvožđe
• Podnosi, a ne tuži na ono čemu se ne može izbeći.
• Pozajmi rukama, pa traži nogama.
• Poklon dušu gubi.
• Poklon i okatog zaslepi.
• Pomogneš li zlog u zlu, dobićeš ga za neprijatelja.
• Pošten manje obeća, nego što učini.
• Preko dubokog potoka prelazi poslednji.
• Primaš li poklone, prodaješ slobodu.
• Pokraj suha drveta i sirovo izgori,
• Pop đaku, đak crkvenjaku.
• Posle boja kopljem u trnje
• Počni! Započeto je pola dela.
• Poštenje je ravno sa životom.
• Pošto se kola slome, mnogi put kazuju.
• Pošto se napiješ vode, ne muti izvor za sobom.
• Poštuj, ako hoćeš da si poštovan.
• Prav se smije, a kriv se krije.
• Pravda ne može ni utonuti ni izgoreti
• Prazna vreća uspravno ne može da stoji
• Prva je vrlina biti bez mane.
• Prvo pojedi svoje pa tuđe.
• Preveo ga žednog preko vode
• Preko brda vrba mrda na vrh vrbe leži zec
• Preko preče naokolo bliže
• Prelomiti jezik — ovladati izgovorom, početi govoriti, progovoriti.
• Prema guberu se valja pružiti
• Prijatelj je najbolja imovina u životu.
• Prijatelj se u nevolji poznaje, kao zlato u vatri
• Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet, jer prijatelj ga prihvata, a neprijatelj ne.
• Priča sebi u bradu
• Pričaj zidu
• Prokleta nek je zemlja u kojoj su psi pušteni a kamenje svezano
• Proricala baba da će biti posle kiše blata
• Ptica po perju, a čovjek se po besjedi poznaje

R

• Ravnodušnost je najbolji način u brigama.
• Radi pa se ne boj gladi.
• Rad je najbolja lutrija.
• Rano voće brzo trune.
• Razdrta vreća ne može se napuniti
• Ralo i motika svijet hrane
• Ranoranilac i docnolegalac kuću teče
• Rat je kao oblak pa nekog orosi, nekog pokvasi
• Rat, rak i rad, su tri najgore srpske reči.
• Rđa jede gvožđe, a tuga srce.
• Rđa ne prijanja za zlato
• Rđav je čovek koji se tuđem zlu raduje
• Rep glavi ne zapovijeda
• Retka je sreća bez gordosti
• Reč "sutra" je izmišljena za decu i za neodlučne ljude.
• Reči su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka.
• Reči treba meriti, a ne brojati.
• Riba od glave smrdi, a od repa se čisti
• Riba ribi grize rep
• Riba ribu, a ribar obe
• Ribe se love udicom, a ljudi rečima
• Rizik stvara kapital
• Roba govori, trgovac laje, gazda pare daje
• Robija nije teška, već robijaši
• Rovitom govnetu malo vode fali(kiše treba)
• Rodi me majko srećnog, pa me baci u trnje
• Ruga se lonac loncu, a oba su crna
• Rugovka je klela: Umro joj sin da bi mogla lošu *snahu da pusti
• Ruka koja daje ne oskudeva
• Ruka ruku mije obraz obad bije
• Rumena zora, mokra gora

S

• S brda s dola
• S kim si takav si
• S konja na magarca
• S kozom na oranje
• S pola jezika (reći, kazati) — poluglasno, tiho (reći, kazati)
• Sa dva ili tri čoveka još možeš pričati a ljudi su već razuzdana rulja
• Sablju paši konja jaši pa u boj se spremaj
• Sad smo kvit
• Sakrio se u mišiju rupu
• Samo vi vršljajte (što bi rekli naši stari),poslje ja moram sve da sravnavam
• Samo nek komšiji crkne krava
• Sačuvaj se Bože, od mirnog sina kod opake snaje.
• Sva je huka na vuka, a iza vuka i lisica sita
• Sva mu je pamet na jeziku. Ko govori šta mu na usta dođe
• Svagđe je dobro, ali kod kuće je najbolje.
• Svak za se koze pase!
• Svak po sebi sudi o drugome.
• Svaka batina ima dva kraja
• Svaka budala ima svoje veselje
• Svaka žurba je spora
• Svaka je šala pola istine
• Svaka knjiga ima svoju sudbinu.
• Svaka muka za vremena, a sramota zavijeka
• Svaka ptica svome jatu leti
• Svaka kamena glava, jednim udarcem čekića se razbija
• Svaki je početak težak
• Svako ima prava koliko ima moći.
• Svako je svoje sreće kovač
• Svako čudo za tri dana
• Sveća je sveća ako je slepac i ne vidi
• Svojstvo je ludosti tuđe mane videti, a svoje zaboraviti.
• Svuda pođi, kući dođi.
• Sirotinjo, i Bogu si teška
• Sit gladnom ne veruje
• Slabo slovi, ali dobro lovi.
• Sloboda je, ne da radiš šta hoćeš, već da ne radiš, šta nećeš.
• Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
• Slađa je i milosna reč, nego nemilosna milostinja.
• Spolja je gladac, a iznutra jadac
• Spram sveca i tropar, spram anđela i krila
• Snaga na usta ulazi
• Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući
• Srce oće, a dupe klokoće
• Srditom popu prazni bisazi.
• Srebrno sedlo ne čini dobra konja
• Sreća se sastoji od izbegnutih nesreća.
• Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući.
• Stari vuk, pasja sprdačina.
• Starije je jutro od večeri.
• Starci bolje na daleko vide.
• Starost je bolest od koje svako umire.
• Sto ljudi, sto ćudi.
• Strah je već pola nesreće.
• Strpljenja! Vremenom od trave postaje mleko.

T

• Takav je čovek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje.
• Tvrd je orah voćka čudnovata,ne slomi je al zube polomi.
• Tamnica je za ljude načinjena
• Terao zeca pa isterao vuka
• Teško volu u jarmu i čoveku u najmu.
• Teško domu u kom nema sloge
• Teško zemlji kuda prođe vojska
• Teško je dobro videti, a lasno ga poznati
• Teško je dugo dobar biti
• Teško je čuvati tuđe pare i svoju ženu.
• Teško je šutu sa rogatim bosti se
• Teško konju kog slepci teraju
• Teško nogama pod ludom glavom
• Teško onome koji neprijatelja na kućnom pragu čeka
• Teško onome koji ne zna, a učiti se ne da.
• Teško svetu kad se lude pojunače
• Teško svuda svome bez svojega
• Teško tome ko za tuđom pameti ide
• Tiha voda brijeg roni.
• Traži hljeba preko pogače
• Triput kroji, jedanput reži.
• Tuđa ruka svrab ne češe.
• Tuđe je sve lijepo, ali je svoje najljepše.
• Tuđe je slađe.
• Tuđina je svuđe ista.
• Tuđoj se budalaštini smejemo, a svoje se ne stidimo
• Tukle se jetrve preko svekrve.
• Tumara ko pijan po pomračini.
• Tup kao ud.
• Tup ko budak.
• Tucao mu luk na glavi

Ć

• Ćeraćemo se mi još
• Ćirilica nema ćelava, a latinica imade
• Ćutanje zlata vredi
• Ćutanje je zlato
• Ćuti avetinjo jedna
• Ćuti i pokri se ušima
• Ćuti kao prase kad piša u vodu (iz Šumadije)
• Ćuti, tu si gde(di) si
• Ćorava mu posla!
• Ćuti,da ne urekne zlo!
• Ćuti,dobro nije!
• Ćuti i gledaj svoja posla.
• Ćuti ko govedo.
• Ćuti ko kurva.
• Ćuti ko mula.
• Ćuti ko ćutuk.
• Ćuti i plivaj dalje!
• Ćutanje je zlato a govorenje srebro.
• Ćorava mu sreća.
• Ćar poeo vajdu.

U

• U vinu je istina.
• U gladnim očima svaki je komad mali.
• U kog je nož, u tog je pogača
• U kog su ovce, u tog je i planina
• U koga je pogača u toga je i nož
• U kolo kad hoćeš, iz kola kad puste.
• U nevolji ne treba plakati, nego leka tražiti
• U ratara crne ruke, a bijela pogača
• U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud
• U stara glava, u mlada snaga
• U stara krvnika nema novog prijatelja
• U tekućoj vodi mulj ne leži
• U tuđem oku vidi slamku, a u svome grede ne vidi
• U šumu drva nosi
• Uz malo može biti dosta, a u dosta malo
• Uzeh vraga radi blaga; blago nestade, a vrag ostade
• Um caruje, a snaga klade valja
• Umro ko radi, umro ko ne radi
• Utopljenik se za slamku hvata
• Uzdaj se u se i u svoje kljuse
• Učenje je svetlost.
• Učiniš li zlo, ne misli da će te zlo mimoići.
• Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
• U nevilji se drug poznaje

F

• Fale mu dva kraja i sredina.
• Falim te Bože!
• Fali mu jedna daska u glavi.
• Frkće ko pokiso konj.
• Fabrika je košnica sa mnogo trutova
• Fali mi pet da načinim šest
• Fali mu daska u glavi
• Fudbal vode pametni, a gledaju ludi
• Fudbal se ne igra za publiku nego za novac
• Frkće od besa.

H

• Hajduke narod ceni, ali za njima u goru neće
• Hajdučke kuće nema
• Hartija i ćuprija trpe sve
• Hvali ga ko Ciganin konja
• Hvali selo, a živi u gradu
• Hvalte me usta da vas ne pocepam(poderem)
• Hvala ti do neba!
• Hvala ti ko bratu!
• Hvalim te Bože!
• Hvali se ko Crnogorac.
• Hvaliti na sva usta.
• Hvata zmije tuđim rukama.
• Hvata muvu na sirće.
• Hvata se u kolo, a ne ume da igra
• Hladan ko stena.
• Hladan ko špricer.
• Hleba i igara, pisaru.
• Hlebom ga dušmani hranili!
• Hoće vatru koja ne peče.
• Heroj nadživi sebe
• Hleb jesti - nije majstorija; hleb peći - mala je majstorija; a hleb zaraditi - to je najveća majstorija
• Hoćeš li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
• Hranitelj je kao i roditelj
• Hoće ga svaki đavo.
• Hoće hleba preko pogače.
• Hoće hleba bez motike.
• Hrabrima sreća dodaje ruku.
• Hrabrom i sreća pomaže.
• Hrabre sreća prati!

C

• Car nad carom uvek se nađe
• Carska se ne poriče
• Caru carevo a Bogu Božje navjek i amin
• Cvet je najlepši dok je neubran.
• Crnogorci ne ljube lance
• Celom svetu ne možeš ugoditi!
• Cigani ti kuću kućili!
• Caru carevo,nama naše.
• Crn mu obraz!
• Crno rade a još crnje misle.
• Celo leto jedna šljiva,i ona crvljiva.
• Car daleko,a Bog visoko.

Č

• Časna smrt proslavi vas život.
• Čaša iza čaše, a iza čaše istina.
• Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
• Čega je srce puno, toga i jezik.
• Čelo, oči i pogled vrlo često lažu, a govor najčešće.
• Često malena varnica veliku vatru užeže
• Četiri stvari mogu da unište čoveka: rđava zemlja, zla žena, loš porod i mrtav kapital.
• Čija sila, toga i pravda.
• Čije june, onoga i uže
• Čini dobro, dobrome se nadaj, čini loše, još gorem se nadaj.
• Čini dobro, raduj se, čini loše, nadaj se.
• Čini drugom što je tebi drago da ti se učini.
• Čist račun, duga ljubav
• Čisti računi - dobri prijatelji.
• Čistoća je pola zdravlja
• Čovek bez slobode, k’o riba bez vode
• Čovek želi da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.
• Čovek ima samo ono što daje.
• Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.
• Čovek se do smrti uči
• Čovek se nada dok god je duše u njemu
• Čovek se pozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.
• Čovek se prima prema odelu koje nosi a ispraća prema duhu.
• Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre.
• Čovjek sve dava za obraz, a obraz ni za šta
• Čuvaj bele novce za crne dane.
• Čuvaj se mnogih ako se ne bojiš pojedinaca.
• Čuvaj se onih koji kroz smeh ujedaju.
• Čuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
• Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti.
• Čuturom se pregrabi i najveće bure

Dž

• Džaba ti svila i kadifa.
• Džabe je i sirće slatko.
• Džabe mu je, da dubi na glavi.
• Džin na staklenim nogama.
• Džak soli treba pojesti sa čovekom, da bi ga dobro upoznao.
• Džaba ga bilo!
• Džaba ti supa kad je slana.
• Džaba im.

Š

• Šeta se po oštrici noža
• Šilo za ognjilo
• Šolju mleka pa u krevet
• Šta vredi znanje bez radnje
• Šta zna dete šta je petsto kila - uze i odnese.
• Šta ko misli, o onom i sanja.
• Šta ko čini sve sebi čini.
• Šta me gledaš, ko da igra bela mečka
• Šta osveta čini
• Što se hoće to se može.
• Što više sile, više i zla.
• Što više ljubavi vraćaš, više ćeš i primiti.
• Što danas ne potrošiš, to si stekao.
• Što ih manje titraš to te više spopadaju
• Što ih pasa laje, da svaki ujede, zlo
• Što je babi milo to joj se i snilo
• Što je brzo to je kuso
• Što je veća ptica, veće joj gnezdo treba
• Što je više brdo, to je dublja dolja.
• Što je život skuplji - karakter je jeftiniji.
• Što je svačije, to je ničije.
• Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti
• Što ljudi imaju više, to više žele.
• Što ne znaš pitaj onoga ko zna.
• Što ne umeš popraviti, nemoj ni menjati.
• Što ne ide od srca, ne ide ni k srcu.
• Što nećeš nekome u oči da kažeš, nemoj govoriti ni za leđima.
• Što si rad da sam znaš, ne govori nikom.
• Što smije pop, ne smije đak.
• Što srce ne zapazi to ni oči ne vide.
• Što ti je život - tražiš od pravde ruku, dobiješ nogu.
• Što ti je suđeno doći će ti i preko plota.
• Što ti meni popuješ.
• Što trijezan misli, (to) pijan govori.
• Što u kući treba, crkvi se ne daje.
• Što čovek više živi, više i zna
• Što čovek manje zna to mu se njegovo znanje čini obimnije
• Šuga i ljubav se ne mogu sakriti
• Šugava ovca sve stado ošuga.
• Šuplju glavu i vetar nosi.

• Bez obzira na izvore samim čitanjem postojećih poslovica sećaš se nove i niko ne može da ih prisvaja pošto ih nije ni napisao već se generacijama prenose s kolena na koleno.
• Jedan od izvora: "Vukovi zapisi", priredio Vojislav Đurić, 1964