Filip Višnjić (1767 — 1834) je jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvoraca srpskih narodnih pjesama.

Citati

uredi

„Usred zime kad mu vreme nije,

Sinu munja na časne verige.”


„Tu smo bili, očima gledali,

Kad se dvije udariše vojske,
U Mišaru, polju širokome,
Jedno srpska, a drugo je turska.”


„Rani sina, pak šalji u vojsku,

Srbija se umirit ne može.”


„Poturico, Mehmed-kapetane,

Obazri se da se pogledamo,
Da vidimo čija je sad Mačva.
Il' je moja, il' će biti tvoja.”


„Ne može se carstvo zadobiti,

Na dušeku sve duvan pušeći.”


„Mehmed-Aga, eto ti poreze,

Sirotinja te je pozdravila,
Više tebi davati ne može.”


„S Turcima sa mrsno večerao,

Večerao i mrsno ručao,
S Turcima sam iš'o u džamiju, turski klanjam, srpski boga molim.”


„Đe je sreća, tu je i nesreća,

Đe nesreće, tu i sreće ima.”


„Biljege mu nikakve ne vrže,

Da se ​​Marku za grob ne raznade,
Da se ​​njemu dušmani ne svete.”


„Ako meni Bog i sreća dade,

Te pogubim Baja na mejdanu,
Daću tebi sve ruho Bajovo,
I daću ti oružje njegovo,
I sve blago što kod njega nađem.”