Herman Hese
Немачки писац, песник и сликар
Herman Hese (2. jul 1877 — 9. avgust 1962) bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti
Citati
uredi- Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti...Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.
- Ozbiljnost nastaje zbog precenjivanja vremena! Ali u večnosti vreme ne postoji, večnost je samo trenutak,taman dovoljan za jednu šalu.
- Svako od nas je samo čovek, samo pokušaj, samo neko na proputovanju. Ali treba da putuje onamo gde je savršenstvo, treba da teži ka središtu, a ne ka periferiji.
- Postoji neko zlo među ljudima koje ih sprečava da se udružuju i nagoni ih da između sebe otvaraju ponor. Jedino ljubav može da ih natera da taj jaz premoste.
- Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače. A ono što se u meni događa, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima, a u životu smatra ludošću!
- Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
- Bog nam ne šalje očaj da bi nas ubio, već da bi nov život u nama probudio.
- ...imamo u duši i sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi.
- Nije sreća biti voljen. Svako voli sebe, ali voleti drugog, to je sreća!
- Ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola sveta - onda si doista za žaljenje!
- I najnesretniji život ima svoje zvezdane trenutke i svoje cvetiće sreće među peskom i kamenjem.
- Ljubav prema Bogu,nije uvek istovetna sa ljubavlju prema onom što je dobro.Ali kad bi to bilo tako jednostavno! Mi znamo šta je dobro,to stoji i u zapovestima Božjim. Ali čuj me, Bog se ne nalazi jedino u zapovestima, one su samo njegov najmanji deo.Ti se možeš pridržavati zapovesti,a biti daleko od Boga.
- Toliko je lepo pripadati nekoj ženi, sav joj se predati! Nemoj mi se smejati ako ono što ću reći zazvuči budalasto. Ali pazi: voleti neku ženu, predati joj se, sasvim obujmiti sobom i osećati da si obujmljen njome, to nije istovetno sa onim što ti nazivaš zaljubljenošću i čemu se pomalo podruguješ. To nije za podrugivanje. To je za mene put ka životu i put ka smislu života.
- Pred njenim pogledom,iz koga kao da me je gledala moja sopstvena duša, potonula je stvarnost, čak i stvarnost moje čulne požude za njom.Očarani,gledali smo jedno u drugo, očarano me je posmatrala moja jadna sićušna duša.
- Ponekad sam znao: moj cilj u životu bio je da postanem onakav kao što su moj otac i mati, onako svetao i čist, iznad drugih, i pridržavajući se reda kao oni. Ali dotle je put bio dalek, dotle se moralo odsedeti po školama, i učiti, izdržavati probe i polagati ispite, a put je svagda vodio pored drugog, tamnijeg sveta, ili kroza nj, i nije bilo nimalo nemoguće da se kod njega ostane i u njemu utone.
- Srećan je ko ume da voli.
- Govorim ti ozbiljno. Nije naš zadatak u tome da se približimo jedan drugom, kao što se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvojica smo, prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedan sa drugim, već da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom naučimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste: naša suprotnost i dopuna.
- Postoji istina, dragi moj! Ali učenje za kojim ti žudiš, apsolutno, savršeno učenje koje jedino donosi mudrost - takvo učenje ne postoji. To uopšte i ne treba prijatelju, da čeznem za nekim savremenim učenjem, nego za usavršavanjem sebe samoga. Božanstvo je u tebi, ne u pojmovima i knjigama. Istina se proživljava, ne propoveda se.
- Gorak je bio ukus sveta. Život je bio patnja. Sidarta je pred sobom imao samo jedan cilj: da u njemu sve bude prazno, bez žeđi, bez želja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da više ne bude ja, da opustelo srce nađe mir, da u mislima, u nebiću bude otvoren čudima - to je bio njegov duh.- Kada budem sve savladao i umro, kada se svaka požuda i svaki nagon u mom srcu stišaju, razbudiće se ono poslednje. Najdublja bit, ono što više nije ja - već velika Tajna.
- Čovek na putu između životinje i daleke čovekove budućnosti, ima uvek mnogo, beskrajno mnogo u sebi da sputava, da skriva, da poriče, da bi bio pristojan čovek, sposoban da se prilagodi društvu. Čovek je pun životinja, pun prasveta, jedva ukrotivih nagona surove samoživosti.
- U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti srećan.
- Nijedan čovek nije nikad bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume.
- Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi.
- Humor je uvek galgenhumor, odnosno 'humor ispod vešala', a po potrebi naučićete ga na vešalima.[1]