Жак Дерида

Жак Дерида (15. јул 1930 — 9. октобар 2004) је био француски филозоф, одговоран за настанак деконструктивизма и једна од фигура лидер постмодернистичког покрета.

Цитати

„Оно што се зове „објективност“, научно, на пример (у шта ја чврсто верујем, у датој ситуацији) намеће се само у контексту који је изузетно огроман, стар, чврсто успостављен или укорењен у мрежи конвенција… а који још увек остаје контекст.”

„Чудовишта се не могу објавити. Не може се рећи: 'ево наших чудовишта', а да се чудовишта одмах не претворе у кућне љубимце.”

„Обрезивање, то је све о чему сам икада причао.”

„Историја метафизике, као и историја Запада, јесте историја ових метафора и метонимија. То је матрица – ако ми опростите што сам тако мало демонстрирао и што сам елиптичан да бих брже дошао до своје главне теме – јесте одређивање Бића као присуства у сваком смислу ове речи.”

„Текст није текст осим ако не сакрије од првог лица, на први поглед, закон своје композиције и правила своје игре. Штавише, текст остаје заувек неприметан. Међутим, њен закон и њена правила нису скривени у недоступности тајне; једноставно је да се у садашњости никада не могу сврстати у било шта што би се ригорозно могло назвати перцепцијом.”

„Ох. Марксова љубав према Шекспиру! Добро је познато. Крис Хани је делио исту страст. Управо сам ово научио и свиђа ми се идеја. Иако Маркс чешће цитира Тимона Атинског, Манифест као да призива или призива, одмах на почетку, први долазак тихог духа, појаву духа који не одговара, на оним бедемима Елсинора који је тада био стара Европа.”

„Како се може закаснити на крај историје? Питање за данас. Озбиљно је јер обавезује да се поново, као што смо то чинили од Хегела, поново размисли о ономе што се дешава и заслужује име догађаја, после историје; обавезује човека да се запита да ли је крај историје само крај извесног концепта историје.”

„Доба је ван себе. Све, почевши од времена, изгледа изобличено, неправедно, неприлагођено. Свет иде веома лоше, носи како расте.”